Od 7. do 9 juna 2024. godine održan je u čast 30 godina od osnivanja Slovačke aikido asocijacije - Aikikai Slovačke seminar sa Dođo Čoom Hombu dođoa Mitsuteru Uešibom u Trnavi, gradiću 50-tak kilomerara udaljenim od Bratislave.
Pored par stotina drugih učesnika, seminaru je prisustvovalo i devetoro aikidoka iz Aikikai Srbije članova AD "Budokan" iz Novog Sada.
Pogledajte veću fotografiju na linku "povećaj".
Na nedeljnom prepodnevnom treningu u Zemunu imali smo goste. Skoro ceo aikido klub iz Lukavca došao je da vežba zajedno sa nama! Put je svega nešto preko 200 km ali je trening bio od 10 sati po običaju a to veče se i sat pomerao unapred. Sve pomenuto je napisano zbog onih kojima je rano da ustanu za prepodnevni trening.
Nakon treninga lep prolećni dan smo iskoristili za šetnju po Beogradu od 11,5 km! Ova šetnja će većini biti duže u pamćenju nego trening koji joj je predhodio. Za naredni put su, za nakon treninga već dogovorene neke nomalnije gastronomske aktivnosti.
Saša Obradović
Dana 15 i 16. juna 2019. održan je seminar sa Mitsuteru Uešibom u Budimpešti na kome je pored ostalih mnogobrojnih učesnika prisustvovalo i nas desetoro iz Aikikai Srbije.
Seminar na 1.500 m2 strunjača, mnogo sati vežbanja i 45 kilometara hodanja za 2,5 dana su ostali iza nas. Subotnja večera sa Waka senseijem bila je eskluzivna, svega nas je 80-tak bilo prisutno na njoj.
Duško Kulačin
Posle nekoliko decenija gledanja ka istoku, napokon mi se ukazala prilika da posetim daleki, a opet toliko bliski Japan. Okean, obala, pirinčana polja, pa i golf tereni su prve slike Japana koje sam mogao videti iz aviona. Većina putnika su bili Japanci, pa nije bilo čudno što su svi jastuci i ćebad u avionu bili uredno složeni na sedištima na kraju putovanja...
Pogledajte:" 57th All Japan aikido demonstration", trajanje: 14:38.
Međunarodni aikido seminar povodom 20 godina Aikikaia Rumunije, vodio je Dojo-cho Hombu dođoa Mitsuteru Ueshiba uz ostale instruktore.
Ukazala nam se čast i zadovoljstvo da predstavljamo našu školu aikido Dojo Budokan, našu organizaciju Aikikai Srbije i naravno Srbiju.
Šta sam očekivala od učitelja Jamade? Za razliku od mlađih aikidoka, nisam očekivala spektakl. I znala sam da neću zateći ispraznog virtuoza čije će ekstravagantne bravure svi ostali s mukom pokušavati da ponove. Spektakl je pristupačan otupeloj osećajnosti. Barem ja to tako vidim.
A šta sam ja videla?
Pročitah negde izreku da pravo putovanje počinje tri nedelje nakon povratka sa putovanja. U istinitost ove izreke sam se više puta uverio. Kao i svi putnici video sam više nego što se sećam da sam video, a sećam se više nego što sam video. 50 godina Aikikai Italije.
Svanuo je 3. septembar 2012. - poslednji doručak kod kuće i užurbana provera kofera i stvari pred put. Odlazak na aerodrom dobro poznatim autoputem. Čudno je kako nam i male stvari nedostaju kada se osvrnemo i pogledamo unazad...
Šta? Opet alarm na mobilnom? 6 ujutru?? Na svu sreću za promenu nisam kretao na ispit na fakultetu... Ne, pred nama je bio mnogo veći test - trebalo je preći ukupno 1.200 kilometara Duletovom Kiom (koja se odlično pokazala), upoznati neke potpuno nove ljude iz sveta aikidoa, upakovati 15-ak sati vežbanja u 5 dana i vratiti se sa pozitivnim utiskom.
Verovatno nemate pojma o čemu pišem?
Biće da je ovo moj prvi tekst za više od 13 godina treniranja i 5 godina aktivnog vođenja aikido kluba ,,Kyofu“. da li zbog toga što nisam ljubitelj samopromovisanja ili zbog toga što me kroz celo školovanje pratila slabašna dvojčica iz Srpskog, ali iza svih ovih godina nema ni jednog pisanog traga od mene. Pa evo na osnovu te upornosti, istrajanosti i nekolicine međunarodnih seminara i ja ću sročiti nešto. Možda se nekom i svidi.
Pukovnik Masaaki Dan je bio vojni ataše pri Ambasadi Japana u Srbiji, ima 3.dan i učenik je Moritera Uešibe. Čast nam je da postao i član Aikikai Srbije.
"U maju 2006, dok smo bili zauzeti pripremama za moj zadatak u Srbiji, moja deca su se pobunila i uz suze pitala: "Da li stvarno moramo da idemo u Srbiju? Ne želimo da se odvajamo od prijatelja i da idemo na mesto koje ne poznajemo.” Nisam mogao da im odgovorim dovoljno dobro zbog toga što je tada moje znanje o Srbiji bilo oskudno..."
Jutro je dobro počelo; Ren Shin Kan banda je ponovo na svom putovanju. Senseji Gordon Jones i Philip Smith su pozvani da zajedno podučavaju na godišnjem Uskršnjem seminaru ugošćeni od Aikikai Srbije.(Bila sam te sreće da sam prisustvovala njihovom zajedničkom seminaru u Srbiji pre dve godine).
Slika:
centar Zemuna, Beograd, petak popodne. Pohaban taksi Mercedes staje ispred grafitima ispisane velike fasade sportske hale. Putnik. Gleda okolo i u trenu ntku prepoznaje dvoje ljudi koji hodaju ulicom. Ne može da veruje svojim očima.
- “Hej Tome!”
Tokom maja ove godine imao sam sreću da otputujem u Beograd i Atinu i u oba grada da podučavam aikido. To je bio prvi put da dolazim u Srbiju (nadam se da nije i poslednji) i moj osmi put u Grčku.
Obe ove zemlje su veoma različite, sa drugačijim tradicijama i različitim kulturnim nasleđem, ali u osnovi i sa mnogo toga zajedničkog, a to je pre svega jedno toplo i iskreno gostoprimstvo i prijateljstvo sa kojim sam bio dočekan.