Razumevanju aikidoa može doprineti saznanje o njegovom nastanku, koji se ne može odvojiti od biografije njegovog osnivača Moriheja Uešibe. Priča počinje 14. decembra 1883. godine, kada se u gradu Tanabeu, prefakture Vakajama, rodio Veliki učitelj...
Nošen nemirnim duhom, u proleće 1910. godine Morihej Uešiba je saznao da se regrutuju budući doseljenici za Hokaido. On je iz 54 lokalne porodice iz svog kraja sakupio blizu 80 dobrovoljaca, prijavivši ih kao koloniste. Organizovao ih je u “Kishu grupu” i poveo ih da se zajedno nasele u Kamiyubetsu selo (danas se selo zove Shirataki, u Monbetsu oblasti je), na Hokaido. Naselje su zbog surovih uslova gradili 2 godine, a Uešibu su prozvali Kraljem Shiritakija...
Budo nije stvar psihičke snage, rukovanja oružjem sa velikim umećem, niti sposobnost da oboriš drugu osobu pre nego što ona tebi uradi istu stvar.To je put prema večitoj mudrosti i duhovnom razumevanju. Ipak, ako nije delotvoran u pravoj praksi, on gubi svoju duhovnu vrednost i jedinstvenost.
dalje
Evo nekih odgovora na pitanja koja se najčešće postavljaju nakon posete nekog aikido dođoa.
P: da li je aikido efikasan kao borilačka veština?
O: Da, moraćete istrajno da vežbate, uporno neko vreme da biste sebi to dokazali.
P: Da li se aikido smatra mekanim ili čvrstim stilom?
O: On je i jedno i drugo. On može biti ekstremno nežan i ezoteričan ili brutalno odlučan, sposoban da ozbiljno ozledi ili ubije napadača...
Vežbam sa jednim učenikom. Sensei vodi trening, trudeći se da pruži informacije i dovoljno vremena za vežbu da bi usvojili tehniku u tom trenutku.
Levo od mene su beli pojas i zeleni koji je tu već nekoliko meseci. Beli pojas ima problema sa tehnikom. Zeleni pojas mu pomaže tako što mu govori kako da ispravi grešku. Zvuči poznato? Uskoro beli pojas dobija poseban trening jedan na jedan - mnogo priče sa malo akcije...
Stariji učenici bi trebali da preuzmu inicijativu i da se sprijatelje sa novim učenicima ne bi li im omogućili na taj način da se osećaju kao kod kuće. Pokažite im kako da obuku kimono (gi), da vežu pojas, kako da se naklone kada stanu na strunjače i budite spremni da im pomognete tokom zagrevanja.
Vi koji ste stariji učenici privilegovani ste i odgovorni za vođenje početnika tokom njihovih prvih dana u dođou i stoga trebate da im omogućite pozitivno iskustvo...
Oko 1935. godine, stariji učidešiji (Uchideshi) iz Uešibinog dođoa, tražili su da se propišu pravila za vežbanje koja bi bila neka vrsta kućnog reda za novopridošle učenike.
Morihej Uešiba je tada napisao šest preporuka koje su kasnije postale poznate kao "Podsetnik za aikido vežbanje".
Ova pravila, nešto prilagođena vremenu, se i danas nalaze u Aikikai Hombu dođou u Tokiju.
Koristim ovu priliku da pokrenem na razmišljanje početnike koji često pitaju: “Koga ću zapravo da slušam? aikido tehnike menjaju se sa instruktorom i zbunjuju nas koji smo novi”
Kupano u istom suncu i blagosloveno istim kišama, drveće raste i napreduje različito, saglasno svojim pojedinačnim osobinama. Iako svi sledimo iste osnove aikido principa, zavisno od ličnosti, metodi podučavanja se razlikuju i tehnike se prikazuju malo drugačije oblikovane.
Ova pravila su objavljena maja 1966. godine u knjizi Koichi Toheia: "Aikido u svakodnevnom životu". Mislim da će svaki instruktor među ovim pravilima pronaći deo koji bi se mogao odnositi i na njega! ...
aikido nam otkriva put jedinstva sa univerzumom. Usaglašavanje tela i duha i postizanje jedinstva sa prirodom glavna je svrha aikido treninga.
Kao što priroda štiti i voli svako stvaranje i pomaže rastenje i razvijanje svih stvorenja, tako iskreno i mi moramo svakog učenika podučavati, bez razlikovanja i pristrasnosti.
Podela termina u rečniku je tematska (oko 350) i po abecednom redu (oko 500 termina). Jedan deo pojmova je preveden sa engleskog korišćenjem različitih izvora, tako da su negde data šira objašnjenja a negde samo prevodi značenja. Pošto je ovaj rečnik na prvom mestu namenjen onima koji su već u aikidou, i pretpostavljajući da im je bar deo navedenih naziva poznat, neće biti data objašnjenja izgovora japanskih reči i čitanja u latiničnoj transkripciji.
Abecedni rečnik sadrži i veliki broj pojmova vezanih za japansku istoriju i tradiciju. Ličnosti iz istorije (pogledati na strani JAPAN) i iz aikidoa su zbog sažetosti izostavljene iz rečnika.
Ovo je o aikidou, iako je od postavljanja prošlo više od deset godina, dosad najsadržajniji rečnik publikovan na našem jeziku.
Reč aikido sastavljena je od tri sino-japanska ideograma:
AI – označava harmoniju ili mešanje;
KI – označava univerzalnu životnu silu ili eteričnu energiju univerzuma, i
DO – označava put ili stazu i može imati značenje načina, odnosno života.
Otuda, iz brojnih nijansi izdvaja se značenje: način života u harmoniji sa prirodnim životnim silama univerzuma.
AI se može shvatiti kao krov koji pruža zaklon drugim dvema komponentama. Horizontalna linija je broj “jedan” i označava, takođe, zasebnu jedinicu. Kvadrat je u početku bio krug, koji se upotrebljavao i kao oznaka za grupu. Ideogram je slika jedne porodice u svojoj kući. Otuda, on se može tumačiti kao “uskladiti se” ili “mešati se” harmonično, poput članova porodice pod istim krovom.
KI ima dva dela. Gornji deo prikazuje tri linije, koje su se ranije vertikalno dizale od napred ulevo, što predstavlja stablo koje raste iz tla. Bez donjeg dela, ova figura je “slika” stabla koje izrasta iz vode ili zemlje. Donji deo je karakter za pirinač i predstavlja zrna sakupljena oko centralnog stabla. Za stare Kineze, para koja se diže iz kuvanog pirinča predstavlja samu suštinu života, jer je smrt neminovna bez ovog “daha života”. Vremenom se značenje proširilo, pa je KI postao simbol vitalnosti ili snage, i počeo se koristiti u rečima koje se odnose na volju, nameru i suštinu. U orijentalnoj filozofiji, on predstavlja osnovnu energiju stvaranja, energiju koja prožima univerzum, samu silu života..
DO takođe ima dva dela. Desna polovina prikazuje dve linije preko treće, možda oči i usta. Donja figura je karakter za “sopstvo[ i ]”. Kada se koristi samostalno, ova kombinovana figura je slika glave koja je sa telom spojena “vratom”. Vijugava linija dugog repa sa leve strane zapravo je karakter za stopalo. Celovit karakter, otuda, prikazuje vrat poduprt stopalima. “Vrat ide niz put sa stopalima” je priča koju deca koriste da bi zapamtila značenje ovog karaktera. Kada se karakter počeo koristiti u filozofiji, dobio je smisao uzimanja sudbine u sopstvene ruke i posvećivanja života određenom putu ili profesiji. Preko hiljadu godina ova se reč koristi kao simbol sveobuhvatnosti puta religiozne ili moralne posvećenosti – izabranog “načina života”.
Priredio Larry Bieri
Preuzeto iz: Linden, Paul “aikido of Columbus: Beginner’s Handbook”, 2002.