Krajem juna 2002. u sali OŠ “Petar Kočić”, Vilijam Smit Šihan je održao prvi seminar u godinama koje će obeležiti UKA Shihani i Shidoini.
Dana 7. decembra 2004. u dođou AD "Zemun" održana je svečana ceremonija potpisivanja Ugovora o donaciji Japanske fondacije i aikido federacije Srbije, dobili smo tada preko 840 m2 tatamija!
pogledajte opširnije
Dana 26. avgusta 2005. u dođou AD "Zemun" održana je ceremonija svečanog uručenja donacije. pogledajte opširnije
Prvi broj biltena izašao je avgusta 2000. u prethodnoj aikido organizaciji. Od 2003. pokrenut je ponovo i izlazi jednom godišnje i spada u najkvalitetnije štampano štivo po formi (hvala Zoranu Mišiću i sapient graphic-u) i sadržaju u svetu aikidoa. Od samog početka bilten je bio posvećen članovima naše organizacije i onima kome ga poklonimo - nije postojala ideja o prodaji. dalje
U skladu sa odgovornošću koju su Shidoini i Fukushidoini imali pred sobom za tehnički razvoj klubova gde su pored ostalog držali i ispite za kyu pojaseve uspostavljena je i praksa periodičnih godišnjih klupskih seminara. Svrha ovih seminara nije u samom ispitu koji je njihov deo, ideja je da se njime prenese znanje instruktorima i učenicima i potstakne saradnja između dođoa. dalje
2006. godine počela je sa- radnja između nas i grupe bivših džudista iz Lukavca, malog mesta pored Tuzle u BiH. Imali su želju da počnu da uče aikido i počela je zajednička velika i lepa priča koja traje već deceniju. Do 2013. godine članovi iz Bosne bili su priključeni AD "Zemun", od te godine je, najviše zahvaljujući osnivaču Davidu Kulišiću po uzoru na naš formiran “Aikikai u BIH”. Februara 2013. potpisan je sporazum o tehničkoj saradnji naših aikido organizacija. dalje
U periodu od 2001. do novembra 2023. članstvo u Aikikaiju Srbije imalo je 3.752 osoba - od toga 977 (preko 26%) devojaka.
Od njih su 196 (44 su devojke)
postali Yudanshe tj. nosioci dan pojasa. dalje
Evidencija o dan i kyu pojasevima javno je dostupna na sajtu Aikikai Srbije, podeljena po godinama ili posebno istaknuta za dan polaganja. Ispiti za dan pojaseve od 2002. do septembra 2023. su održani 41 put i dodeljen je ili dobijen 289 dan pojas, 63 do 2009. u godinama UKA ispitivača i 223 dan pojas nakon njih.
Ukupno, 7.777 kyu i dan pojaseva je dodeljeno u periodu od 2001 do novembra 2023. god.
Ovaj sajt je godinama unazad jedinstveno mesto na internetu posvećeno aikidou. Zajedno sa nama je rastao predhodne dve decenije i dobijao nove sadržaje. Trenutno ima preko 650 strana i preko 22.000 fotografija. Prva verzija sajta postavljena je davnog 18. novembra 1997, u kompletno novom izdanju je od 8. januara 2017. godine.
2001. “Zemun” iz Zemuna, od osnivanja aktivan do danas;
2001. “Shin Ken”, od osnivanja do septembra 2015.;
2001. “N.Beograd” od osnivanja do kraja te godine;
2001. “Ikeda” iz Niša, aktivan do danas;
2001. “Daitokan” iz Požarevca, aktivan;
2001. “Dunav” iz Novog Sada, samo te godine;
2002. “Taurunum” iz Zemuna do 2004, uskrsnuće
kao “Gardoš” mnogo kasnije;
2003. “Sensei” iz Niša, nije aktivan;
2003. “Arena” iz Beograda, jedno vreme i u Čačku,
zatvoren 2011. god;
2004. “Katana” iz Bogatića do 2005.;
2004. “Tenšin” iz Pirota, do 2005. i od godine 2009. do 2015.
2005. “Ikeda 2” iz Malošišta, ugašen je godine 2014;
2005. “Taka” iz Niša (“Ikeda 3”) i “Taka” iz Merošine, aktivan;
2005. “Yamatokan” iz Beograda, aktivan;
2005. “Kruševac” (nekad “Ikeda 4”) iz istoimenog
grada radi od 12. marta 2005, do danas;
2005. “Sinđelić" (“Kyofu”) iz Beograda, od septembra 2014. priključio se “Yamatokan” dođou;
2005. “Ronin” iz Beograda do 2009.god;
2005. “Budokan” (tada "Budo") iz Novog Sada, aktivan;
2005. “Wakiaikan” iz Beograda 2005. do 2012.;
2006. “Gard” iz Lukavca, BiH je formalno bio deo AD “Zemun”. Danas je pri Aikikaiju u BiH i preko njega tehnički povezan sa Aikikaijem Srbije.
2008. “Satori” iz Zaječara, samo te godine;
2009. “Centar”, “Eiki” i “Košava” iz Beograda, od juna
te godine do jeseni 2015.;
2009. “Mušin” (Prokuplje”) iz Prokuplja, od juna te
godine do septembra 2015.;
2009. “Sunce” iz Vršca, od juna te godine do septembra 2015.;
2009. “Vlasotince” iz istoimenog mesta, od juna
te godine do septembra 2015.;
2010. “Okami” (nekad “Ikeda 5”) iz Aleksinca 2012.
prestao sa radom;
2010. “Kraljevo” iz Kraljeva do 2014.;
2010. “Shogun” iz Kruševca, do 2012.;
2011. “Alfa” iz Bele Crkve, neaktivan;
2011. “Edo” iz Beograda, istupio iz Aikikai Srbije 13. maja 2013.
2012. “Ozren” iz Soko Banje,do 2022.;
2012. “Sofu” iz Požarevca, od oktobra te godine i narednih nekoliko meseci;
2013. “Agatsu” iz Beograda do 2014.;
2013. “Kaiku” iz Beograda do 2014.;
2013. “Kaizen” (“Eiki-Beška”) iz Beške do oktobra 2018.
2014. “Senshi”, iz Kruševca, klub nije zaživeo;
2014. “Musaši”, iz Niša pokušao samo te godine;
2015. “Marko” iz Novog Sada, od aprila 2015 do 2019;
2016. “Yamato Nadeshiko” iz Kruševca do 2018;
2016. “Kaizen” u Novim Karlovcima, Krčedinu i Novom Slankamenu do oktobra 2018..
2016. AD "Dunav" iz Beograda, do 2019.
2017 - 2019.
2017. AD "Dunav" iz Novih Banovaca do 2019.
2017. AD “Kaizen” ponovo u Inđiji, do oktobra 2018.
2018. AD “Sakura” iz Beograda do 2019.
2018. AD “Yoshinkan” iz Bijeljine, Bosna i Hercegovina.
2018. AD “Yoshinkan” iz Ugljevika, Bosna i Hercegovina.
2018. AD "Yuugen" iz Beške, do 2019.
2019. AD "Hajduk Veljko" iz Negotina.
2020 - 2022.
2022. AD "Saku Shin Kai" iz Kruševca.
2022. AD "Daitokan Garevo" iz Gareva do 2023.
2022. AD "Soko" iz Sokobanje.
2023 - 2024..
2023. AD "Daitokan" sekcija Kučevo.
2024. AD "Intellectum academy" iz Beograda
Početkom 2001. godine organizaciju su osnovali Novak Jerkov, Zoran Mićić i Saša Obradović instruktori tri beogradska dođoa: "Shin Ken", "Novi Beograd" i "Zemun" iz koga su svi izvorno potekli. Mesec dana kasnije novoj federaciji se pridružio Boško Ivanišević ispred tek osnovanog i nažalost nikad zaživelog AK "Dunav" iz Novog Sada.
"Januara 2001. godine, aikido klub "IKEDA" iz Niša, napušta Jugoslovensku aikido Federaciju i priključuje se tek osnovanoj aikido Federaciji Srbije – Aikikai Srbije i postaje njen punopravan i neodvojiv član. Ovaj potez, povučen od najužeg članstva kluba na čelu sa instruktorima, ne samo da je odisao odvažnošću, već se pokazao i veoma mudrim...", stajalo je na našem web sajtu tih dana. Početkom novembra iste godine Aleksandar Punoš počinje sa treninzima u Požarevcu, u okviru našeg aikikaija, rađa se aikido klub "Daitokan".
Održali smo te 2001. prvu letnju školu u Vrnjačkoj Banji i prvi zimski seminar. Ipak, glavni problem nakon odlaska iz starog aikikaija koga smo takođe zajedno sa još nekoliko tadašnjih "drugara" Novak i ja osnovali u Zemunu jedne letnje večeri 20-tak metara od aikidokama dobro poznatog restorana "Mediterano" januara 1994. ostao je prisutan. Sa starom organizacijom ostavili smo i Ikedu senseija koji je tada bio tehnički direktor našeg aikidoa što je značilo da nije imao ko da bude spona između nas i Hombu dođoa.
U toku te prve godine nove federacije dva puta smo odlazili na gulaš čorbu u Budimpeštu i na seminare tamošnjeg aikikaija koje je držao Fudžita sensei. Velikog majstora sam poznavao od 1995. ali se ispostavilo da je trud oko njegovog dovođenja u Beograd bio uzaludan. Cena budućih seminara u Srbiji koja nam je servirana bila je višestruko veća od one koju smo ikada imali sa Fudžimoto ili Ikeda senseijem i nije nam bila prihvatljiva. Nije bila prihvatljiva nama, ali jeste pomenutom Mićiću koji je odlučio da majstora 8. dana naruči samo za svoj mladi i od tog trenutka od nas zauvek nezavisni klub.
Bili smo se ozbiljno zamislili šta dalje da činimo kada je stigao nenadani mail iz Londona. Davno je bilo, ali otprilike je poruka izgledala ovako: "Zdravo, ja sam Mire Zloh, vežbao sam davne 1983. ili četvrte sa vama u "Pinkiju" u Zemunu, možda me se sećate. Ponovo vežbam aikido u Engleskoj sa nekim finim ljudima..."
Već u leto naredne 2002. godine Vilijam Smit sensei je bio u Beogradu, održan je izuzetan seminar i veliki ispit za dan pojaseve. Imali smo veliku čast i zadovoljstvo da ugostimo izuzetnog čoveka i velikog majstora, gospođu Smit, Mireta i nekolicinu prijatnih ljudi koji su došli zajedno sa njima. Treninzi i ispit su održani u tadašnjoj sali aikido kluba "Zemun" na oko 200 kvadratnih metara strunjača a seminaru je prisustvovalo oko 60 učesnika, domaćih a i stranih.
Vilijam Smit sensei 6. dan postao je naš tehnički direktor.
Prvi seminar sa Vilijemom Smitom je, ispostaviće se bio i poslednji. Sensei je bio bolestan, u ozbiljnim godinama ali sa vatrom u očima i ljudskom toplinom koja je plenila.
Sledeće i skoro svih narednih godina do 2009-te jednom godišnje je dolazio Filip Smit sensei sin Vilijema Smita, a od 2004. se priključio i Gordon Džons sensei. Seminari su bili u pravom smislu međunarodni - uz instruktore iz Engleske bi dolazila čitava šarena grupa aikidoka, uglavnom iz Birmingema, tek poneko iz Londona. Na svim seminarima uz nas je bio i Mire. Od 2002. do 2009. godine održano je u Zemunu ukupno osam međunarodnih aikido seminara:
U dugom periodu od sedam godina koliko su Vilijem, Filip i Gordon sensei bili sa nama Aikikai Srbije je narastao i došao do priznanja od strane Hombu dođoa.UKA je bila jedna od prvih organizacija koja se u svetu izborila za to priznanje i direktnu vezu sa Japanom.Vilijem Smit je davnih godina kada je IAF imao sasvim drugačiji značaj i smisao nego danas 12 godina bio član saveta (council) te organizacije. Od mnogih je tada bio označen kao prilično naivan. Naivan je najčešči naziv koji pokvarenjaci koriste za iskrene ljude i veliki je to bio kompliment za tog sitnog građom ali velikog čoveka! Imali smo sreću da iz druge ruke osetimo duh i školu Čiba senseija koji je bio učitelj sve trojce.
Svi pobrojani seminari su se održali u Zemunu, marta 2005. godine na impresivnih 850 m2 novog, tada mekanog tatamija, od tog seminara u našem posedu Više o međunarodnim aikido seminarima Aikikai Srbije pogledajte ovde.
Put do pomenute količine tatami strunjača išao je preko međunarodnog konkursa u oblasti kulture gde japanska država pomaže siromašne zemlje. Te godine je pomoć, u još malo zajedničkoj državi, dobio postradali grad Kotor za konzervatorske radove nakon razornog zemljotresa i Aikikai Srbije za buduće aikido radove!
Pola godina ranije osvanula je sledeća vest: "Dana 7. decembra 2004. održana je konferencija za novinare i svečana ceremonija potpisivanja Ugovora o donaciji Japanske fondacije i aikido federacije Srbije - Aikikai Srbije. Želja Ambasadora Japana, njegove ekselencije gospodina Rjuichi Tanabea je bila da se ceremonija obavi u našem prostoru, u dođou AD "Zemun". Bila je to prva i time najveća donacija ikad dodeljena od strane Japana nekom aikido klubu ili organizaciji u Srbiji. Vrednost donacije je bila oko 20.000 evra ili 840 metara kvadratnih tatami strunjača." Do danas, 19 godina kasnije i dalje je to najveća donacija bilo kom aikido klubu ili organizaciji u Srbiji.
Dana 26. avgusta 2005. u dođou AD "Zemun" održana je ceremonija svečanog uručenja donacije.
Te jeseni je na tromesečnom posebnom kursu u AD "Zemun" bilo i osoblje obezbeđenja Ambasade Japana. Nije nam bio cilj da od njih napravimo aikido majstore, želja tadašnjeg japanskog konzula g. Fukujošija je bila da zaposleni u ambasadi osete duh Japana i tradicionalan način podučavanja koji se neguje u aikidou, u našoj organizaciji i pomenutom dođou. Upravo tih godina, 2004 i 2005. Aikikai Srbije će učestvovati na velikim prikazima (embukaijima) borilačkih veština pod pokroviteljstvom ambasade u okviru dana Japanske kulture u Beogradu.
Deset godina kasnije saradnju sa ambasadom preuzeće aikido dođo "Taka" iz Niša i baviće se promocijom kulture Japana i aikidoa u okviru manifestacije pod nazivom "Japanniš" u svom gradu.
Novi tatami je bio od proleća 2005. u našem posedu. Zahvaljujući tome, počinju u okviru našeg aikikaija širom Srbije sa radom novi aikido dođoi ili klubovi - kako je već ko nazvao svoje vežbačko društvo:
Strunjače su dobili i aktivni aikido dođoi:
Tatami strunjače su svima ustupljene bez novčane nadoknade, očekivalo se od primaoca strunjača samo da budu odgovorni i lojalni deo naše zajedničke organizacije.
Biti odgovoran i lojalan će se u godinama koje će nastupiti mnogima ispostaviti kao veoma visok i potpuno nedostižan kriterijum.
Od 2001. su tokom jula ili avgusta meseca, izuzev 2002. godine kada je umesto nje bio "I međunarodni aikido seminar" i 2020. kada je seminar odložen zbog pandemije usled SARS CoV-2 virusa, održane letnje sedmodnevne aikido škole. Natpolovični deo ovih seminara, održanih na istom mestu u Vrnjačkoj Banji, bio je posvećen aikido štapu i maču.
Treninzi štapa i mača su, kada god su vremenske prilike to dozvoljavale, bili organizovani i izvan sale. Godinama smo vežbali bar po neki trening ispred škole ili na skrivenom proplanku van mesta u sred borove šume. Poslednju deceniju Japanski vrt je postao nezamenjiv prostor za vežbanje. Ovaj vrt postoji od juna 2011. godine i donacija je Japana Vrnjačkoj Banji. U sredini vrta se nalazi jezerce sa ostrvom, statuom orla, čajnom kućicom, kaskadnim vodopadom, mostom - kao da su mislili na nas uređujući ga. Trening nakon ispita za dan na kome kandidati bivaju obavešteni da li su položili se upravo tu održava.
Podjednako je značajno, ovaj seminar je bio i ostao prava prilika za odmor i upoznavanje ljudi sa kojima vežbamo i van treninga.
Lične impresije svakog od učesnika su sigurno najvrednije i nemoguće bi bilo ovde ih prepričati i sabrati.
Od 2001. godine održavaju se redovno dvodnevni zimski aikido seminari i do sada ih je bilo 22 u kontinuitetu, redovno u Zemunu osim u nekoliko prvih godina kada smo vežbali za tu priliku na Novom Beogradu. Seminari ili embukai (aikido demonstracije) su decenijama održavani u decembru u znak sećanja na dan kada je rođen O sensei 14. decembra 1883. Kraj godine je uz ovaj seminar postao posebno važan za sve vežbače aikidoa, posebno kandidatima polagačima za više dan stepenove.
Zimski seminar redovno sadrži oko osam sati vežbanja i nekoliko sati ispita za sve pojaseve i prestavlja iskušenje druge vrste u odnosu na sedmodnevnu letnju aikido školu.
Na zimskom seminaru i na letnjoj školi se isključivo od 2009. godine održavaju ispiti za dan pojaseve: od Sho dana (početnog, prvog dana) do 4. dana. Pojasevi iznad 4. dana, za one koji ovo ne znaju, u aikidou se dobijaju od strane Aikikai Hombu dođoa na osnovu preporuke (suisen jap.), ne polaže se za njih.
Na zimskom seminaru se najčešće i proglašavaju eventualni novi Šidoini i Fukušidoini u okviru našeg aikikaija.
Seminar se održava obično petnestak dana pre ceremonije Kagami Biraki u Hombu dođou u Tokiju (Kagami Biraki je uvek u nedelju oko 11. januara) gde se promovišu nosioci pojaseva od 5. dana pa naviše za tu godinu.
Do 2009. ispiti za dan su održavani jednom godišnje na međunarodnim seminarima.
Početkom 2009. godine "Aikido federacija Srbije - Aikikai Srbije" (danas "Društvo za tradicionalnu japansku kulturu - Aikikai Srbije") dobila je Hombu Dojo Recognition. Ta teška reč "rekongnišn" znači u ovom slučaju priznanje i dodeljena je našoj organizaciji nakon osam godina od njenog osnivanja.
Osim novih ovlašćenja prenetim na nas, ovim priznanjem je pokazano da Aikikai Hombu dođo veruje da ćemo biti dostojni da i ubuduće širimo aikido veštinu u duhu i u skladu sa idejom osnivača Moriheja Uešibe.
Od 2009. godine Filip Smit i Gordon Džons nisu više držali seminare u okviru naše organizacije, u novim okolnostima nisu prepoznali svoj interes i ideju dalje saradnje.
Te iste godine će Gordon Džons sensei mene i Novaka Jerkova predložiti za 5.dan.
"Nezadovoljni načinom rada, tj. nerada u Srpskoj aikido federaciji, šest najvećih aikido klubova donelo je odluku... itd." bila je pozdravna poruka lidera pridošle grupe od šest klubova juna 2009. godine u Aikikai Srbije. Većinu instruktora tih klubova smo poznavali iz ranijeg perioda.
Prolećni seminar koji je počeo da se održava od 2011. bio je zamišljen kao prilika da se članovi ovih novih klubova zbliže sa ostalim vežbačima iz za njih nove organizacije i da se na ovom seminaru svima omogući još jedan ispit u Beogradu gde bi se polagalo za dan pojaseve. Održano je ukupno pet prolećnih seminara i poslednjim maja 2015. godine se zatvorio još jedan period našeg aikikaija.
Od sredine pa do jeseni 2015. ovo društvo nezadovoljnika napušta Aikikai Srbije u potrazi ka sportskoj afirmaciji kroz aikido u okviru uglavnom istih organizacija iz kojih su i pridošli. Novak Jerkov je uvideo tih meseci zajedničku viziju svog daljeg napredovanja uz ovo odlazeće društvo i od tada nije više sa nama.
Na "15. zimskom aikido seminaru" Aikikai Srbije decembra 2015. u Zemunu, svečano su promovisani novi Šidoini i Fukušidoini Aikikai Srbije.
Sve bih vas uputio na izuzetan intervju sa Viliamom Smit senseijem objavljenim u "Traditional Karate" magazinu juna 2001. i aikido biltenu br.3 za 2004. godinu gde, pored ostalog, veliki majstor govori o tome kako je teško bilo doći do titula Fukušidoina i Šidoina nakon posebnih intenzivnih trogodišnjih kurseva kod Kazuo Čibe senseija.
Dve godina kasnije, na Kagami Biraki ceremoniji u Tokiju 8. januara 2017. Saša Obradović Shidoin Aikikai Srbije je od Doshua Moriteru Uešibe promovisan u Hombu dođo 6.dan. Izuzetna je čast da je iza ove promocije stao Dojo Cho Hombu dođoa, Waka sensei Mitsuteru Uešiba.
Godinu dana kasnije, 14. januara 2018. stigle su i prve promocije Aikikaija Srbije za one koji su tokom 18 godina izdržali sve zajedničke izazove i koji su mu ostali verni i posvećeni. Na već više puta pomenutoj Aikikai Kagami Biraki ceremoniji te godine u Tokiju Mire Zloh i Igor Strahinić su promovisani u aikikai 5.dan. Veliko mi je zadovoljstvo i čast što se ispod njihovih prijava našao moj potpis.
Od marta meseca 2020. epidemija covida-19 proširila se po celom svetu, sredinom marta prestali su sa radom i dođoi Aikikai Srbije. U uslovima zabrane kretanja i izolacije počeli smo sa treninzima od kuće online u realnom vremenu, ubrzo nakon toga i sa treninzima u prirodi.
U uslovima koji su daleko od normalnih gde se traži skoro sve suprotno onom što čini aikido trening posebnim, početkom 2021. se tek nekoliko naših dođoa vratilo redovnim treninzima u zatvorenom prostoru.
Od marta meseca epidemija covida-19 proširila se po celom svetu, i sredinom marta prestali su sa radom i dođoi Aikikai Srbije. U uslovima zabrane kretanja i izolacije počeli smo sa treninzima od kuće online u realnom vremenu. Izvanredni Online aikido Treninzi Aikikai Srbije 2020. (to im je bio zvanični naziv i naziv facebook grupe) održavani su od 23 marta do 16. maja 2020. Radilo se o 55 treninga u kontinuitetu koje su vodila 34 instruktora od Čilea do Japana, bilo je ukupno preko preko 27 sati vežbanja.
To je bio veliki projekat koji smo uspeli da realizujemo u teškim danima. Pogledajte: 1. deo u trajanju od 7:24 i 2. deo 7:43
Nakon ovog perioda dođoi koji su imali manje uplašeno članstvo nastavili su sa treninzima izvan sale do kraja leta, a na jesen su se uglavnom preselili nazad u sale. Svi zajedno sm čekali bolje dane uz 20 godišnjicu od osnivanja organizacije rešeni da ne stenemo na putu aikija.
Buduće godine doneće članovima naše organizaciji kojima je ovaj tekst prvenstveno namenjen uz zadovoljstva i mnoge izazove. Naša zajednička škola koja je svih predhodnih godina bila otvorena za druge biće to i ubuduće negujući veliko aikido nasleđe koje baštinimo od naših učitelja, njihovih učitelja i od samog osnivača. Uvek imajte u vidu da ste deo jedne velike svetske aikido porodice, da su Doshu i Waka sensei danas direktno ispred svih nas.
Sebe su u našu aikido organizaciju ugradili početnici koje je život doneo nakratko do naših dođoa, stotine starijih koji su bili sa nama nekoliko godina i potom prestali sa vežbanjem, ali i oni koji su nakon Aikikaija Srbije nastavili sa treninzima u nekoj drugoj aikido sredini.
Ukupno, u bazi članova našeg aikikaija nakon 23 godine, do decembra 2023. uneto je 3.752 članova koji su vežbali u nekom od ukupno 52 dođoa.
Oni koji su najviše godina sa nama, koji su dopustili da ih aikido promeni i da postane deo njihovog života zauvek - dobili su najviše. Svako od njih bi sigurno imao da dopiše još po koju stranicu o našoj organizaciju iz svog ugla gledanja.
Aikikai Srbije čine članovi koji su učlanjeni u organizaciju a preko nje posredno u Aikikai Fondaciju tj. Aikikai World Headquarters poznatiji kao Hombu dođo. Pomenuta organizacija je poznata po svom poslednjem imenu koje ujedno prestavlja i konkretan fizički prostor u kome se održavaju treninzi.
Slično ovome, konkretna mesta u kojima možete vežbati u Japanu a i izvan Japana zovu se aikido klubovi ili aikido dođoi i prestavljaju zajednice vežbača, starijih i mlađih po godinama i statusu i instruktora ili učitelja (senseija jap.) ali i svih drugih privrženih njima.
Istorija klubova i dođoa i događaja u proteklih 23 godina za dođoe ili klubove koji imaju prezentacije u okviru sajta je popisana ovde.
Petnestak dana nakon 21.zimskog aikido seminara kojim su Mire Zloh i Saša Obradović simbolično obeležili svojih po 40 godina od početka bavljenja aikidom sledio je kao i uvek kao što to uvek biva početkom godine u neku od prvih nedelja Kagami Biraki u Hombu dođou. Na Kagami Biraki ceremoniji 8. januara 2023. u Tokiju je pored ostalih, promovisan i Duško Kulačin u aikikai 5.dan.
Od 2001. godine kada je osnovana naša aikido organizacija Duško Kulačin je peta osoba koja je dobila 5. dan od strane Hombua pod okriljem Aikikai Srbije.
Nekoliko meseci nakon pomenutog Kagami Birakija, tačnije 1. maja 2023. god, komitet aikido World Headquarters-a kojim je predsedavao unuk O senseija aikido Doshu Moriteru Uešiba je promovisao Sašu Obradovića 6.dan, predsednika Aikikai Srbije u zvanje Šihana - velika titula (ne postoji ništa iznad toga) je delimično i priznanje za sve koji su svih minulih godina bili deo jedne velike zajedničke priče kojima je pre svih i ova strana, ali i ovaj sajt posvećen.
Počela je 2024. godina i u njoj je na Kagami Biraki ceremoniji koja je ove godine održana 14. januara 2024. godine u Hombu dođou u Tokiju pored ostalih, promovisan i Predrag Tadić u aikikai 5.dan.
Od sredine septembra 2024. počinju aikido treninzi u okviru rusko-srpske škole "Intellectum academy" ispod Kalemegdana u ulici Bulevar vojvode Bojovića u Beogradu. Treninge će voditi Katarina Obradović 4. dan.
Nastava aikidoa će za učenike ove škole biti na srpskom jeziku a učenici će, kada za to dođe vreme, polagati za aikido pojaseve kao članovi Aikikai Srbije.
poslednja dopuna:
u avgustu 2024.