Home / Događaji / Putovanja 2001 - 2022. / Izgubljeno i nađeno: Put za Srbiju
Tokom maja ove godine imao sam sreću da otputujem u Beograd i Atinu i u oba grada da podučavam aikido. To je bio prvi put da dolazim u Srbiju (nadam se da nije i poslednji) i moj osmi put u Grčku.
Obe ove zemlje su veoma različite, sa drugačijim tradicijama i različitim kulturnim nasleđem, ali u osnovi i sa mnogo toga zajedničkog, a to je pre svega jedno toplo i iskreno gostoprimstvo i prijateljstvo sa kojim sam bio dočekan.
U četvrtak, kada sam stigao u Beograd, Mire nas je dočekao sa grupom studenata. Ono što mi je palo na pamet kada sam izašao iz kola bilo je da sam upravo svoj prtljag, stvari, pasoš i novac dao grupi ljudi koje poznajem 30 sekundi! U kojoj drugoj situaciji osim u aikidou bih bio spokojan da sam uradio nešto slično tome?
Na treningu koji sam vodio u četvrtak bilo je oko 50 ljudi, a zbog problema sa letom senseia Filipa Smita vodio sam trening i u petak. Veoma velika čast za mene bilo je to što mi je dobrodošlicu poželeo lično prvi sekretar Ambasade Japana koji mi je zahvalio na dolasku i promociji kulturne tradicije njegove zemlje. Filip i ja smo međusobno rešili da podelimo treninge tako da smo seminar radili zajednički.
Nadam se da je naš aikido ostavio dobar utisak na sve prisutne. Zahvaljujem se Miretu na pomoći u organizaciji i prevođenju i što me je upoznao sa njegovom za mene očaravajućom domovinom.
Tri nedelje kasnije otputovao sam u Atinu. Put u Đorđov dođo se podudario sa desetogodišnjicom od mog prvog dolaska u Atinu - i kao i tada doputovao sam sâm i u svakom slučaju - osećao se kao kod kuće. Tamo ima kvalitetnih vežbača (aikidoka) koji su stvorili veoma uspešan dođo. Mnogo toga naša organizacija može da nauči od Đorđa.
U Atini je bila uobičajena gradska gužva, ali je ovog puta ludilo bilo veće jer su u toku bile pripreme za olimpijadu.
Na putu kući razmišljao sam o tome kako je učenje aikidoa po nekad nelogično. Proputovao sam 2.000 milja da bih podučavao u dođou u kome jedva da neko govori Engleski, ali ono što sam radio svi su studenti upili kao sunđer vodu. Mnogo drugačije od seminara u našoj organizaciji (UKA).