Home / Kultura Japana / Ukus Banzovog mača
Ukus Banzovog mača
o kulturi i istoriji Japana
Matađuro Jagju je bio sin čuvenog mačevaoca. Otac ga se, verujući da je sinovljev rad bio isuviše prosečan da bi dosegao majstorstvo, odrekao.
Tako Matađuro otiđe na planinu Futara i tamo pronađe čuvenog mačevaoca Banzoa.
Ali Banzo potvrdi očevu ocenu." Želiš da učiš mačevanje pod mojim rukovodstvom?", upita Banzo.
" Ti ne ispunjavaš zahteve."
"Ali kada bih naporno radio, koliko bi mi godina trebalo da postanem majstor?", navaljivaše mladić.
"Ostatak života", odgovori Banzo.
"Toliko ne mogu da čekam", objasni Matađuro. "Rado ću proći kroz sve poteškoće, samo ako bi me ti učio. Ako postanem tvoj verni sluga, koliko bi to moglo trajati?"
"O, možda deset godina", popusti Banzo.
"Otac mi stari i uskoro ću morati da se brinem o njemu", nastavi Matađuro. "Ako bih radio daleko napornije, koliko bi mi vremena trebalo?
"O, možda trideset godina", reče Banzo.
"Kako to?", upita Matađuro. "Prvo kažeš deset, a sada trideset godina. Podneću sve poteškoće da postanem majstor ove umetnosti u najkraćem roku!"
"E pa", reče Banzo, "u tom slučaju ćeš morati da ostaneš kod mene sedamdeset godina. Čovek koji žuri kao ti da postigne rezultat, retko kad brzo uči."
"U redu", složi se mladić, najzad shvativši da je bio prekoren zbog svoje nestrpljivosti, "Slažem se".
Matađuru beše rečeno da nikako ne govori o mačevanju i da nikada ne dodirne mač. Kuvao je svome očitelju, prao sudove, spremao mu krevet, čistio dvorište, uređivao vrt, bez i jedne reči o mačevanju.
Prođoše tri godine. Matađuro je još uvek radio isto. Bio je tužan mislivši na svoju budućnost. Još nije ni počeo da izučava umetnost kojoj je rešio da posveti život.
Ali jednog dana Banzo mu se prikrade iza leđa i prestravi ga udarivši ga drvenim mačem.
Sledećeg dana dok Matađuro kuvaše pirinač, Banzo opet neočekivano iskoči pred njega.
Posle ovoga, Matađuro je morao i dan i noć da se brani od neočekivanih napada. Ni trenutak u danu ne bi prošao, a da nije morao da misli na ukus Banzovog mača.
Učio je tako brzo da je izazvao osmehe na licu učitelja.
Matađuro postade najveći mačevalac u zemlji.
(Morihej Uešiba je izjavio da je na formiranje osnovnih stavova, kretanja i rada ruku u aikidou kako ga je on stvorio od presudnog značaja bila škola mača koju je pohađao kod učitelja Masakacu Nakajeme. Ta škola mača zvala se Jagju škola)
Ri i Đi
Kultura duha i tela u Japanu
Ri i Đi su dobro poznati izrazi u budizmu i znače univerzalnu istinu, odnosno određeni događaj. U veštinama (do) imaju posebno značenje.
Đi u veštinama znači određenu tehniku koju su razvili stručnjaci; to je, na izvestan način, ozvaničenje, i u krajnjem, oponašanje prvobitnog ria...
Šin i Ki
Kultura duha i tela u Japanu
Šin je stručni izraz za "srce" i širi je pojam od onoga što mi zovemo dušom. Ki je nešto kao "vitalni duh". Primer je bolji nego teorija: pri podizanju šoljice čaja ili odbacivanju protivnika, šin je svest o tom činu, uključujući i emocionalno stanje, dok je ki "osećaj" početka i trajanja pokreta prilagođenog udaljenosti i dinamici. Ono što se stručno naziva "snagom" jeste posezanje za šoljicom ili odlučan udarac zadat neprijatelju: ki i tada deluje, ali neobučeni ljudi obično ga slabije osećaju kada koriste snagu.
Priča o kanđiju ili učiti japanski ili ne?
Ovu priču zamislila sam kao putovanje vremeplovom: zato se opustite, zatvorite oči na trenutak i pokušajte da osetite kako se zidovi stvarnosti lagano tope oko vas, vaš um se izmešta u vremenu i prostoru i nakon nekoliko nanosekundi treperave blještave svetlosti stižete na odredište. Lagano otvorite oči - nalazite se iznad četiri velika ostrva, stara skoro koliko i vreme, a objedinjena pod imenom NIPPON - JAPAN, ili za one romantičnije - Zemlja izlazećeg sunca...
Kako učiti Budo
U borilačkim veštinama s vremena na vreme možete naići na ljude koji imaju prirodni talenat da reči prevedu u telesni pokret. Pravo je zadovoljstvo podučavati ih - ispravljaju sami sebe i retko im treba ukazati na greške.
Lično, ne mogu da podnesem ove ljude. S obzirom da nisam takav tip učenika, morao sam da se borim za svaku mrvicu znanja i bio sam opomenut najmanje po 23 puta za svaki naučen pokret. pretpostavljam da većina nas uči na isti način.
Šta je to što ti savršeni studenti imaju što mi ostali nemamo? Kako oni uče tako lako i kako svi mi učimo Budo uopšte?
Kagami Biraki
U Japanu se novogodišnji period smatra najvažnijim delom godine i Kagami Biraki se poklapa sa ovim periodom, proslavlja se obično u drugu subotu ili nedelju januara.
Kao što to često biva sa japanskim terminima i “Kagami Biraki“ ima različita značenja. Bukvalan prevod za Kagami je „ogledalo“ a Biraki znači “Otvoreno“ ili „otvaranje“, ali i apstinencija, odnosno raskidanje. Izraz se prevodi kao "Otvoranje ili buđenje ogledala” – što samo po sebi ništa ne govori! Ovaj praznik se naziva i ceremonija lomljenja “Mochija“, okruglog keksa od pirinča koji simbolizuje, pogodili ste, ogledalo.
Japan - pregled istorije
Nagađanja o tome kada je počelo naseljavanje Japana (od kineskog Žih-pen), sami Japanci svoju zemlju zovu Nihon ili Nipon, još uvek su nesigurna i različita. Zna se da je još u novom kamenom dobu tamo bilo, posvuda ali malobrojno, matrijahalno organizovanih starosedelaca, čijih potomaka, pod imenom Ainu, i danas imamo nekoliko stotina na najsevernijem ostrvu Hokaido. Oko 1000. godine p.n.e. preko ostrva Kiušu pristižu pridošlice iz Koreje. Sa juga dolaze migranti koji sa sobom nose kulturu sličnu polinežanskoj. Prvi vladari se ustoličuju oko III veka n.e. koji oko 350. n.e. ....
Mačevalac i mačka
Bio jednom jedan mačevalac po imenu Šoken kome je dodijao obesni pacov u njegovoj kući. Taj pacov bio je toliko neustrašiv da je iz svog skrovišta izlazio čak i po danu, čineći svakojake štete. Šoken je naterao svoju mačku da ga pojuri, ali mu ona nije bila ravna, a kad ju je ovaj ugrizao, ona je pobegla bolno mjaučući...
Mushin
Moj prvi susret sa ovim pojmom dogodio se kada sam pročitala tekst “Mačevalac i mačka”. Bilo mi je potrebno vreme da ga razumem i vraćala sam mu se nekoliko puta. Otud i potreba da napišem nešto o tome. Naravno, trudila sam se da što jednostavnije napišem ovaj tekst kako bi svakom bio razumljiv. Nadam se da ću uspeti u tome i da će nekima biti od koristi...
Nepomična mudrost
Učiteljev um nikad ne stoji. On se ne zadržava na bilo kojoj stvari ili osobi. On pušta da sve prolazi ...
Ni njegovo telo ne stoji. Suština njegovog sopstva, sopstva uopšte, jeste fudo či, nepomična mudrost. Intuicija, mudrost, fizička akcija uvek su jedno. To je tajna zazena i borilačkih veština. Kao što borilačke veštine nisu sport, ni zazen nije vrsta masaže ili duhovne kulture.
Nepokretljiva mudrost
Pouka o mačevanju Takuan senseia (1582-1645) svom učeniku Jagju Tađiama-no-kamiju.
Takuan je bio jedan od najpoznatijih učitelja zena u periodu Tokugava i jedan od učitelja sigurno najpoznatijeg samuraja u istoriji Japana, Mijamota Musašija.
(O Tokugava periodu pogledati na strani o Japanu)
Japan - običaji i festivali vezani za decu
U Japanu postoji čitav niz festivala i običaja vezanih za decu koji spadaju u najzanimljivije i najlepše u svetu. Ovde će biti nabrojani i predstavljeni po redosledu kako se proslavljaju u toku kalendarske godine.
To su: Festival Kamakura dečiji snežni festival, Festival devojčica Hina-Macuri, Festival dečaka Tango-no-seku, i Festival Tri-pet-sedam, Šići-go-san.
Kralj bisera Mikemoto Kokiči
„U školjci ostrige biser se razvija prirodnim putem ako u nju zaluta zrnce morskog peska koje ostriga ne može da izbaci, zrnce nadražuje sluznicu školjke koja oko njega izlučuje sedef - materijal od kog je je izgrađena ljuštura školjke. Ako su okolnosti povoljne, tokom godina, razviće se od toga lep okrugli blistavi biser - površina mu je glatka pa tako više neće da nadražuje ostrigino meso. ... 
Išin-Denšin i Haragej
Išin-Denšin (以心伝心) označava oblik međuljudske komunikacije kroz neizgovoreno međusobno razumevanje. Doslovno se prevodi kao "ono što um misli, srce prenosi", a ponekad se prevodi i kao jednostavno "prećutno razumevanje". Negde se Išin--Denšin smatra i nekom vrstom telepatije, iako bi krajnji rezultat telepatije i Išin-Denšina možda izgledao sličan, proces je očigledno drugačiji...
Ona bugeiša, ona muša - mit ili stvarnost
U "zapadnoj" kulturi, termin "samuraj" predstavlja neustrašivog ratnika feudalnog Japana. Zapadni svet, pre svega Holivudska "kultura", ispisala je nove stranice japanske ratničke istorije, prilagođavajući je svojim potrebama i kulturi zapada. Samuraj je predstavljen kao razmetljivi muškarac, pun samoljublja, dok su žene Japana opisane kao potpuno potčinjene i bez ikakvog glasa. Istina je ipak malo drugačija.
Umeće ratovanja
Oko 500 godine pre naše ere Kinez Sun Cu napisao je delo "UMEĆE RATOVANJA", najstariju na svetu raspravu iz oblasti vojne misli.
Sun Cu ili Sun Cu Vu (Sun Tzu Wu) je rođen 544 p.n.e. u državi Či (dinastija Či je vladala Kinom skoro hiljadu godina 1122.- 256 p.n.e.) i o njemu ima vrlo malo podataka. U njegovom imenu slovo Wu znači "vojno" odnosno "borilačko" kao u wu shu - borilačke veštine.