aikido u večnom gradu - Rimu

Pročitah negde izreku da pravo putovanje počinje tri nedelje nakon povratka sa putovanja. U istinitost ove izreke sam se više puta uverio. Kao i svi putnici video sam više nego što se sećam da sam video, a sećam se više nego što sam video.

Snaga emocija i razmišljanja koja pobude putovanja i mesta koja posetite dobiju smisao tek nakon nekog vremena i daju neku posebnu i nerealnu dimenziju tom doživljaju. Tako postoje mesta koja sama, na neki čudan način izazivaju emocije koje su snažne a samim tim su slike jasnije i živopisnije.

Večni grad – Rim je, svakako, jedno od tih mesta. Centar nekada moćne Rimske imperije, kolevka imepartora, senatora, krutih zakona, korupcije kao i neprevaziđenih vojnih strategija. Kolevka vodovoda i kanalizacije, amfiteatra „Koloseuma“ gde su svakodnevno održavale gladijatorske borbe... Grad bogate i uzbudljive istorije, prepun prelepih katedrala, grad u kome se nalazi Vatikan, najmanja država na svetu, koji je centar hriščanske katoličke vere na čijem je čelu Papa, mesto gde su poznati umetnici inspiraciju nalazili i najveća umetnička dela ostavili, poput renesansnih slikara Mikelanđela, Rafaela, Berninija i mnogih drugih... Svetski centar mode. Grad sa brojnim restoranima gde možete probati pravu italijasku kuhinju i kafići gde možete popiti nabolji espreso uživajući u mediteranskoj opuštenosti. Mesto u kome se prepliću prošlost i sadašnjost... Koga to može ostaviti ravnodušnim? Ako uz sve to dodate i događaj koji je važan samo malom broju ljudi koji se bavi aikido-om dobijete osećaj koji se ne može opisati rečima.

Seminar u znak postojanja 50 godina italijanskog aikikaija, na čijem je čelu svih tih godina pa i dan danas Hiroshi Tada, bio je inicijalna kapisla koja me je odvela put Rima. Čim sam ugledao program seminara kao i spisak imena znao sam da će događaj biti nešto posebno! Moja supruga Marija je odmah podržala tu ideju, možete pogađati zbog čega! Odluku o odlasku doneli smo u trenutku! Naš entuzijazam je bio toliko zarazan da su nam se u toj ideji odmah pridružili Nikola sa suprugom Jelenom. Organizaciju celog putovanja na sebe je preuzela moja supruga, koja je odlična u tome!

Sve se odvijalo kako je i osmislila. Nakon smešataja u hotel odmah smo krenuli u obilazak i razgledanje grada. Za razliku od većine turista koji koriste metro mi smo koristili naša stopala, tako da smo smo tog prvog dana prešli preko deset kilometara, obilazeći poznate trgove među kojima bi izdvojio Trg Navona i Venecija, Španske stepenice, Fontanu di Trevi. Fascinatno je to što na svakom koraku u svakoj uličici možete naići na neku od poznatih građevina, fontana, muzeja i ostati bez teksta. Cela istorija evropske civilizacije se može videti u jednom gradu! Drugi dan smo iskoristili da posetimo Vatikan i Trg Svetog Petra, Koloseum i Palatinum, crkvu Sv.Petra u lancima, Panteon, Trg Republike i još mnogo toga!!!

Associazione di Cultura Tradizionale Giapponese - Aikikai Italia

 

 

 

 

 

Došao je i taj dan - 1. novembar, početak seminara! Mestoodržavanja je bilo na sajmištu Fiera di Roma, koje se nalazi na nekih 32 kilometra od samog centra u pravcu Fluimucence aerodroma. Registracija učesnika je bila zakazana od 8 do 10 časova ujutro. Pošto smo mi poznati štreberi, došli smo pola sata pre vremena ali nismo bili jedini! Jedna grupa je već čekala da se krene sa registracijoma dok se broj učesnika iz minuta u minut ispred kapije uvećavao. Na naše iznenađenje stigao je autobus pun nasmejanih Japanaca!

Kapije Fiera di Rome su se otvorile tačno na vreme i reka ljudi se uputila ka hali gde se održavao seminar. Dok smo se kretali ka ulazu broj ljudi se povećavao tako da je kolona bila nepregledna.

Organizatori su ispred hale postavili dva pulta, za domaćine i za strance, Nikola i ja ušli smo prvi zajedno sa onom grupom Japanaca. Svako od učesnika je prilikom registracije dobio mali poklon uz progam događaja. Veličina hale i površina pod tatamijem je bila impresivna! Na centralnom delu je bila kamiza, gde su pored slike O Senseija bile uredno postavljenje japanska i italijanska zastava.

Ceo prostor oko tatamija je bio ograđen panelima na kojima su stojale slike koje su pokazivale nastajanja Aikikai Italije. Na slikame ste mogli pored Hiroshi Tade videti slike pokojnog Senseia Fujimotoa kao i slike senseja Hosokave, slike sa seminara, kao i slike iz centranog dođoa u Rimu gde je podučavao Hiroshi Tada. Na drugom kraju su bili ispisani posteri sa temom koju će majstori obrađivati na seminaru.

Organizatori su, poštujući u minut vreme, pozdravili prisutne i najavili učitelja Hiroshi Tadu na italijanskom i engleskom jeziku. Trenutak najave i dolazak učitelja Hiroshi Tade bio je poseban. Počeo je jakim i dugim aplauzom a onda se pretvorilo u jako lupanje rukama po tatamiju. Poštovanje koje Tada ima u Italiji je neverovatno! Svi su očekivali govor Tade ali on je odmahnuo rukom i odmah krenuo sa Kokyusorenom i zagrevanjem. Za čoveka od 85 godina energija koja je izbijala iz njega, dok je stajao, objašnjavao, dok se kretao je bila je fascinantna. Preciznost, tačnost, brzina prilikom izvođenja tehnika je nešto što treba doživeti! Zarazna Tadina energija se prenela na nas, krenuli smo da radimo u grupama ne štedeći se i sa puno elana! Radili smo u tišini sa ljudima koje smo prvi put sreli, sa osmehom i maksimalnom posvećenošću tehnici. Sensei Tada se trudio da što kraće objašnjava tehnike i davao je dosta vremana da ih uvežbamo.

Nije bili pauze, nakon dva sata usledio je blok od još dva sata seminara koji su držali sensei Goto Kiichi, Uchida Tatsura, Imazakai Masatoshi i Nomoto Jun. Svako od njih je imao po pola sata i oni su se trudili da za taj kratak period pokažu što više. Tehnike su se smenjivale, ali ono što je meni ostalo u sećanju da je atmosfera bila malo opuštenija za razliku od početka, ali tempo je i dalje bio žestok. U hali se moglo čuti samo „Onegaishimmas“ kada smo kretali da radimo tehnike, „next“ kada smo se smenjivali u grupi i „domo arigato“ na kraju. Sva priča je bila na senseima!

Prilikom uvežbavanja tehnika, bilo mi je interesatno što niko nije stajo sa strane nego su svi učesnici radili, trudeći se da što bolje izvedu tehniku. U trenutku kada su učitelji Nomoto Jun i Imazaki izašli da drže svoj deo seminara prepoznao sam ih i shvatio sam da sam imao priliku da vežbam sa njima za vreme Tadinog bloka.
Pauzu nakon dva bloka seminara su organizatori iskoristili za spremanje embukaia koji je bio zakazan za to veče i za dečiji seminar. Meni je bilo zanimljivo videti kako sa decom na tatamiju rade svi učitelji! Učitelj Dominico Zucco je iskusno vodio dečiji seminar kombinujući aikido tehnike i igru, gde je na vešt način provlačio vežbe disanja.

 

 

 

 

 

Blok od 15 časova do 16.30 su držali učitelji Tsuboi Takeki, Yamada Hironobu i Kubota Ikuhiro. Princip od pola sata po učitelju je važio i za ovaj blok. Nakon pauze nastavilo se sa radom jakim tempom kao i u prvom delu. Razlika je bila jedino u tome što se u vazduhu osećala neka doza napetosti i zbog dolaska Doshu-a. Meni je posebno bilo zanilmjivo videti tri različita majstora koji imaju različite pristupe i objašnjenja tehnika. Jedina zajednička crta svih njih je bila energija koju su prenosili na strunjačama, napor koju su ulagali da nam pokažu tehnike. Dok je jedan od majstora pokazivao, druga dva su aktivno išla od grupe do grupe aikidoka i vežbali. Najbolji utisak je na mene ostavio učitelj Kubota Ikuhara.

Detaljne pripreme za dolazak Doshu-a su pokazale koliko se poštuje ono što on predstavlja. Seiza se više puta nameštala, svi majstori su bil na tatamiju, Hiroshi Tada je celim bićem pokazivao poštovanje prema Doshu. Jedino je on od svih učitelja trčkarao sa fotoparatom i slikao Moritera Ueshibu. Pažnja koju je poklanjao Doshu-u sve vreme bila je neverovatna.

Doshu je pozdravio skup kratkim govorom i najavom da će pokazivati osnovne tehnike. Doshu je demonstrirao bazične tehnike sa takvom preciznošću i energijom bez mnogo objašnjavanja. Tada shvatite da je njegova dužnost da čuva i prenosi osnovu dalje, jer je to jedini način da se sačuva prava ideja aikidoa. Svaki majstor ima svoju viziju aikidoa, ali ako ne bi bilo nekog ko čuva osnovu, aikido i ideja bi se izgubila u stilovima! Na taj način porodica osnivača ima ulogu da čuva tvorevinu i zbog toga je aikido opstao i do dan danas, jer samo jak i zdrav koren daje stablo koje ima prelepu krošnju i sa koje možete ubirati kvalitetne plodove.

Asistenti doshua su leteli na sve strane. Uspeo sam par puta da radim sa njima. Razlika između njih i drugih aikidoka je u pažnji sa kojom rade tehnike i nesebičan način na koji daju sebe prilikom ukiranja. Oni učine da aikido vežbanje postane bezvremno, jer uživanje koje vidite na njihovim licima dok vežbaju aikido je suština svega. Za njih ništa drugo ne postoji u tom trenutku!

U međuvrmenu, hala se napunila publikom jer je usledio embukai. Na embukaiju su naizmenično smenjivali majstori po danima iz Italije i Japana. Moram da naglasim da su na embukaiu majstori da li sve od sebe i ako su svi aktivno vežbali od 10.00h ujutro. Vrhunac embukaia je bila demonstracija Tade i Doshua.

Svečana večera je bila organizovana u hali pored po završetku embukaia. Domaćini su se potrudili i uspeli da ostave dobar utisak i u ovom delu. Veliki broj svečanih okruglih stolova za dvanaest osoba, šampanjac kao piće dobrodošlice, dugi švedski stolovi sa konobarima koji su služili raznovrsne specijalitete. Za centralnim stolom su sedeli Doshu, Tada sensei i ostali majstori dok su ostali učesnici popunili sve ostale okrugle stolove. Učitelj Tada se pojavio u odelu sa kravatom sa širokim osmehom kao da celog dana ništa nije radio. Nakon večere je krenuo da nazdravlja okrenut prema celoj sali i da opušta atmosferu. Nama se tada ukazala prilika da se slikamo sa Doshuom i razmenimo par reči. Gužva se napravila u tren oka ali ono što je meni bilo impresivno je strpljenje i oduševljenje koje su pokazalia Doshu sa suprugom i Sensei Tada prilikom slikanja.

Seminar prethodnog dana i dva dana pešačanja (prešli smo nekih 27 km u dva dana) po Rimu su ostavili posledice, jaka upala mišića nogu. Majstor Tada je 2. novembra držao blok od 09.00 ujutro u trajanju od sat i po. Radili smo istim tempom kao i prethodnog dana samo u jednoj opuštenijoj atmosferi sa mnogo manje napetosti. Nije bilo tenzije kao prethodnog dana. Majstor Tada je neštedljivo sipao tehnike i širio pozitivnu energiju kao da prethodnog dana nije bilo!

Italijanski majstori Aiello Pasquale, Esposito Brunello, Fabbretti Auro, Raineri Carlo i Dominico Zuco su nastavili seminar bez pauze. Brzina kojom su se smenjivali, kao i tehnike su podigli tempo rada! Majstori su se trudili da nam na što bolji način prenesu njihovo razumevanje tehnika i aikidoa. Na licima učesnika seminara se mogao videti umor ali niko nije silazi sa tatamija. U jednom trenutku zaboravite na sve i samo radite!

Drugi blok od četiri sata je usledio posle ručka. Pomisao da treba da radim još četiri sata mi se činila bolnom, ali u glavi mi je odzvanjalo - „Izdrži! Možeš ti to!“. Drugi blok je otvorio omaleni shihan Yasafusa Kitaura tehnički direktor aikikai Španije. Maestro je krenuo sa tehnikama na hvat katatetori gyakohonami. Brzina kojom je sensei izvodio tehnike me je iznenadila i ostavila bez teksta. Atmosfera i energija su uticali i na njega pa je i on sam menjao tehnike vrlo brzo, podizao je tempo sa svakom tehnikom. Objašnjenja o jedinstvu sa univerzumom u tehnici uz kratku demonstracija, imate vreme da najviše četiri puta ponovite tehniku su nas naterala da podignemo koncentraciju na maksimalni nivo kako bi upamtili i probali nešto što je učitelj Kitaura pokazivao.

Učitelj Asai je nakon bloka od sata učitelja Kitaure imao želju da nas malo odmori, pa je svoju pažnju usmerio da nam objasni tehniku Nikyo. Objašnjavao je svaki segment ove tehnike kontrole i davao je dosta vremena da uvežbamo tehiku. Stalni prelaz iz stojećeg u klečeći stav je izlečio moju upalu mišića nogu ali zato je zglob ruke došao do usijanja!

Prilikom vežbanja tehnike nikkio sa nekim Italijanima primetili su da imamo isti način ukiranja i rada. Prepoznali su školu što mi je u tom trenutku imponavalo!

Kao trešnja na šlagu, zadnjih dva sata je vodio sam Doshu. Napravio je kratak prikaz tehnika koje je juče radio i nastavio dalje prikazivanjem bazičnih tehnika ne smanjujući tempo rada. U jednom trenutku je primetio da smo svi već dosta umorni pa je dao pauzu od deset minuta, što je sve iznenadilo. Izdvojio bih jednu stvar koju sam primetio dok je Doshu demonstrirao. Lice Dosua je bilo mirno, nije odavalo znake umora niti napora... Dok je izvodio tehniku videla sa samo fokusiranost na tehniku i na ukea u tom trenutku kao da ništa drugo ne postoji! Tog trenutka sam shvatio da dugogodišnje uvežbavanje bazičnih tehnika i ta pažnja su esencija za postizanje harmonije prilikom izvođenja tehnika sa partnerom.

Po završetku seminara, onako umoran i iscrpljen, skupio sam snagu da sa surugom, Nikolom i Jelenom odemo još jednom do centra Rima da upijemo još malo lepote večnog grada. Osećaji zadovoljstva zbog odličnog seminara i žaljenja što nisam imao više vremena da uživam u Rimu su se mešala u meni, ali sam iz iskustva znao da će trebati vremena da se sve to slegne u meni.
Ideja koja povezuje putovanja i aikido je DO odnosno PUT. Svako putovanje promeni i obogaćuje čoveka za iskustvo. Kada obilazite neka mesta ili kada ste u dođou, vi ste uvek na putu spoznaje, spozanje sebe i sveta oko sebe.

Završio bi rečima: „Putujemo zato što su udaljenost i raznolikost tajni osveživači kreativnosti. Kada stignemo kući, kuća je i dalje ista. Ali nešto unutar našeg uma se promenilo, i to sve menja.”

Ivan Tašić, 3.dan
januar 2015.