Budo

 

Budo nije stvar psihičke snage, rukovanja oružjem sa velikim umećem, niti sposobnost da oboriš drugu osobu pre nego što ona tebi uradi istu stvar. To je put prema večitoj mudrosti i duhovnom razumevanju. Ipak, ako nije delotvoran u pravoj praksi, on gubi svoju duhovnu vrednost i jedinstvenost. U pravom budou, nema neprijatelja. Ne bi trebalo da trenirate da biste postali snažni ili da biste bili u stanju da porazite neprijatelja već radije da biste mogli da budete od koristi svetskom miru.

Borilački put (Budo) koji otelotvoruje osećaj i opšte saosećanje je zasnovan na kreativnoj energiji univerzuma (takemusubi). Sve ostale su ništa više nego veštine uništenja. U početku sam veštinu zvao takemusubi aiki; kasnije sam odlučio da je zovem shobu aiki, budo koji stvara mudrost, rasuđivanje, um mudraca.

Prava pobeda shobu aikia je da obori i uništi misao sumnje i konflikta u vama samima i da ostvari i iznese sudbinu koju ste primili od božanskog proviđenja. Bez obzira kako ovo može biti filozofski objašnjeno, bezmalo je zapravo stavljeno u praksu, vi niste drugačiji od bilo koga drugog. Kroz vežbanje aikidoa data vam je ova moć.

Potcenjeno poreklo Budoa je duh opšte zaštite, negovanja i spasenja. To je ono što daje obnovljenu energiju vama i drugima. Ljudska bića su deca univerzalnog duha i ako su nesrećna to je zato što su se okrenula od svoje sopstvene prirode. Bez ljubavi nema dobrog ili zlog, sreće ili nesreće. Postoji samo konstantno davanje u pokušaju da se otplati neki deo dragocenog dara života koji je primljen i u kojem se čak i sada nastavlja da uživa. Nikad ne biste trebali biti zarobljeni idejom da imate probleme, da ste osoba duboke karme, ili da ste bezvredni. To je uvredljivo ne samo za vas same nego takođe i za ostale. Svi ljudi dele isto poreklo. Postoji samo jedna stvar koja je pogrešna ili neupotrebljiva. To je tvrdoglavo insistiranje da ste vi jedinka, odvojena od drugih. Zahvalite se i pokažite zahvalnost. Radite za raj na zemlji - na taj način će se vaša prava priroda neprestano razvijati.

Morihej Uešiba

Ovo je jedna od poslednjih poruka Velikog učitelja izrečena
nekoliko nedelja pred njegov odlazak.
O sensei je umro 26. aprila 1969. godine