Morihej Uešiba, Hokaido i Sokaku Takeda
Morihej Uešiba i Hokaido
Nošen nemirnim duhom, u proleće 1910. godine Morihej Uešiba je saznao da se regrutuju budući doseljenici za Hokaido. On je iz 54 lokalne porodice iz svog kraja sakupio blizu 80 dobrovoljaca, prijavivši ih kao koloniste. Organizovao ih je u “Kishu grupu” i poveo ih da se zajedno nasele u Kamiyubetsu selo (danas se selo zove Shirataki, u Monbetsu oblasti je), na Hokaido. Naselje su zbog surovih uslova gradili 2 godine, a Uešibu su prozvali Kraljem Shiritakija.
Susret sa Sokaku Takedom
Tu na Hokaidu, među Ainu narodom upoznaće Sokaku Takedu senseia koji će se preseliti i živeti kod njega obučavajući ga svojoj veštini: Daito-ryu jujutsu. Ispostaviće se da će ova veština koja predstavlja nastavak borilačke tradicije Aizu klana stare nekoliko stotina godina, presudno uticati na tehnički deo aikidoa.Takeda sensei je imao pedeset četiri godine kada ga je Morihei Uešiba prvi put sreo u Hisada kafani, u Engaru na Hokaidou krajem februara 1915. godine. Taj susret će označiti početak burne saradnje između dvojce najvećih autoriteta u borilačkim veštinama u XX veku koja će trajati preko dvadeset godina.
Maja 1917. u selu će izbiti veliki požar i skoro ga potpuno uništiti. Uešiba je vodio obnovu i 1918. godine će biti izabran za starešinu sela.
Naredne 1919. godine, u decembru, dobija telegrsam o bolesti oca i napušta selo i Hokaido zauvek. Svu svoju skromnu imovinu ostavlja Takedi senseiju.
Morihei Ueshiba, sedi u sredini
Hokkaido 1918.
Nakon ove Hokaido avanture počeće da se rađa aikido.
Na putu ka Tanabeu, neplanirano se zaustavio u gradu Ajabeu (Ayabe) gde je bio centar Omoto kyo religije. U Ajabeu će upoznati vođu ove sekte Onisaburo Degučija (Deguchi) - još jednu od ključnih osoba u razvoju velikog učitelja i veštine koja se rađala.
Nažalost, kada bude stigao kući otac mu više neće biti živ a godine koje će uslediti će konačno promeniti ličnost velikog učitelja.
Sa porodicom će se 1920. iz Tanabea preseliti u Ayabe. Uešiba će na nagovor Onisaburo Degučija, u Ajabeu, u delu svoje kuće otvoriti svoj prvi dođo poznat kao “Ueshiba Juku” i u njemu će davati časove Daito-riua studentima Omotokjoa.
Nakon dve godine, sredinom 1922. Takeda sensei će sa porodicom doći kod Uešibe i zadržaće se u Ajabeu punih 5 meseci podučavajući u dođou. Nakon tog perioda njihovi susreti postaće sve ređi i mogu se najkraće označiti kao napeti. Uešiba je od tada bio akreditovani učitelj Daito-riu škole i diplome o završenom kursu ove veštine dobiće od Uešibe sa priličnim zaostatkom tek 1937 i neki od najznačajijih majstora aikidoa kao što su: Kenji Tomiki, Minoru Moćizuki (Mochizuki), Rinjiro Shirata i Gozo Šioda (Shioda).
Na kraju, treba reći da je tehnički dug aikidoa Daito-riu ogroman. Teško je naći pokret u aikidou koji ne potiče iz ove veštine.
S druge strane, Morihej Uešiba se nije zadovoljio samo onim što je od ove veštine usvojio - naredne godine daće novoj veštini i duhovnu, moralnu ili kako god je nazvali nadogradnju i rodiće se aikido čime će se svet borilačkih veštine zauvek promeniti.
Ova priča nas je već odvela daleko od Hokaidoa - nastavak će biti tema nekog narednog teksta o razvoju naše veštine.
Saša Obradović