Umeće ratovanja
"Vešt u napadu je onaj komandant čiji protivnik ne bi znao šta da brani; vešt u odbrani je onaj čiji protivnik ne bi znao šta da napada".
Oko 500 godine pre naše ere Kinez Sun Cu napisao je delo "UMEĆE RATOVANJA", najstariju na svetu raspravu iz oblasti vojne misli.
Sun Cu ili Sun Cu Vu (Sun Tzu Wu) je rođen 544 p.n.e. u državi Či (dinastija Či je vladala Kinom skoro hiljadu godina 1122.- 256 p.n.e.) i o njemu ima vrlo malo podataka. U njegovom imenu slovo Wu znači "vojno" odnosno "borilačko" kao u wu shu - borilačke veštine.
Bio je savremenik Konfučija i Lao Cea u Kini i Pitagore u Grčkoj.
"Knjiga Umeće ratovanja, čije tekstove je pre više od dve hiljade godina napisao i sakupio zagonetni kineski ratnik i filosof Sun Cu, i dan-danas predstavlja verovatno najznačajniju i najuticajniju studiju o strategiji ratovanja. Savremeni azijski političari i šefovi država proučavaju je isto toliko pažljivo kao što su to činili vojskovođe i vojni stratezi tokom prethodnih dve hiljade i više godina.
U Japanu, u kojem je gotovo preko noći nastao preobražaj feudalnog sistema u kapitalistički način privređivanja, knjiga Umeće ratovanja nije prestala da se izučava na fakultetima, a strategija izneta u njenim klasičnim tekstovima s podjednakom spremnošću se primenjuje na modernu politiku i poslovanje. Neki u Japanu vide pravu potvrdu istinitosti čuvene Sun Cuove izreke iz ovog klasičnog dela: "Najbolje je pobediti bez borbe."
Kao anatomska studija o sukobljenim stranama, Umeće ratovanja može se primeniti i na bilo koji drugi vid suparništva i sukoba, i to kako na ličnom tako i na međunarodnom planu. Cilj ove studije je da se postane nepobediv, da se pobedi bez borbe i da se, shvatanjem fizičkih, političkih i psiholoških aspekata borbe ostvari snaga kojoj nema premca."[1]
- Iz četvrtog poglavlja, Taktička uputstva, od ukupno trinaest, prenosim misli o taktičkim upustvima i o tome kako izbeći poraz, Sun Cu nas uči:
Dobri su borci, u stara vremena, najpre sebe spremali da ih neprijatelj ne bi bio kadar pobediti, a zatim su vrebali mogućnost da pobede neprijatelja.
U vašim je rukama da se sami sačuvate od poraza, a priliku da pobedite neprijatelja pružaće vam sam neprijatelj.
Na taj način, dobar je borac u stanju da sebe samog sačuva od poraza, ali poraz neprijatelja ne zavisi od vas.
Otud izreka: Možemo znati kako se pobeđuje, a da ne budemo u stanju da pobedimo.
Težnja da se osiguramo od poraza nameće nam odbrambenu taktiku; težnja da pobedimo neprijatelja traži od nas da pređemo u napad.
Oslanjati se na odbranu znak je nedovoljne snage; napadati, odraz je izobilja snage.
General koji je vešt u odbrani prikriva se u najskrivenijim delovima zemlje; onaj koji je vešt u napadu svetleće sa najviših visina neba. Tako i mi možemo birati: da se sačuvamo ili da izvojujemo potpunu pobedu.
Sagledati pobedu onda kada je i prosečan čovek vidi, nije vrhunac mudrosti.
Nije vrhunac mudrosti ni u tome da pobedimo i da cela imperija pri tom kliče: "Slava Tebi, pobedniče!"
Podići sa zemlje jesenji list nije znak velike snage; videti sunce i mesec nije dokaz oštra vida; čuti grmljavinu groma nije dokaz izvežbana sluha.
Naši preci nisu nazivali veštim borcem onog koji je samo pobeđivao, već onoga koji je sa lakoćom sticao pobede.
Pobede njegove nisu mu donele uvažavanje ni da je mudar ni da je hrabar.
On je pobedjivao, jer nije dopuštao da mu se potkrade greška.
Izbeći greške znači učvrstiti izvesnost pobede, a to dalje znači pobediti neprijatelja koji je već pobedjen.
Spomenik: Sun Cu, Yurihama,
Tottori, u Japanu
- Iz trećeg poglavlja, Vođenje rata, prenosim misli o vladaru i vojsci. Sun Cu nas uči:
Tri su puta kojima vladar može da nanese nesreću svojoj vojsci:
- ako naređuje vojsci da nastupa ili da odstupa, a nije svestan toga da vojska nije u stanju da izvrši njegovo naređenje, već je to naređenje samo sputava;
- ako pokušava da rukovodi vojskom na isti način kojima se upravlja državom, ne poznajuđi prilike pod kojima vojska živi;
- ako svojim oficirima izdaje zadatke ne vodeći pri tome, usled nepoznavanja vojnih načela, računa da dejstva treba prilagoditi okolnostima.
- Pobediće onaj koji zna kada se treba boriti i kada se ne treba boriti;
- pobediće onaj ko zna da rukovodi i nadmoćnijom i slabijom snagom;
- pobediće onaj čija je vojska prožeta jednim duhom u svim redovima svojim;
- pobediće onaj ko pripremajući sebe, čeka da napadne neprijatelja nepripremljenog;
- pobediće onaj koji ima vojničkog znanja i kome njegov vladar ne smeta u poslu.
Dakle, postoji pet uslova koji omogućavaju pobedu:
- pobeđuju oni koji znaju kada se treba a kada ne treba boriti.
- pobeđuju oni koji znaju kada treba angažovati više a kada manje trupa.
- pobeđuju oni u čijoj vojsci i viši i niži oficiri imaju isti cilj.
- pobeđuju oni koji imaju sposobne generale
- pobeđuju oni koje ne sputava njihov vladar.
Ovih pet uslova vode do pobede.
Konsultovati vladara u ovakvim okolnostima isto je što i tražiti dozvolu od pretpostavljenog oficira da biste ugasili požar – u trenutku kada bi dozvola stigla, od onoga što je gorelo ostao bi samo pepeo.
Otud izreka:
Ako poznajete neprijatelja i samog sebe, onda se ne treba bojati ishoda stotinu bitaka. Ako poznajete samo sebe, a ne poznajete neprijatelja, za svaku dobijenu bitku pretrpećete po jedan poraz.
Međutim, ukoliko ne poznajete ni neprijatelja ni samoga sebe, vi ćete podleći u svakom susretu.
- I na kraju, iz osmog poglavlja, o Taktičkim situacijama Sun Cu nas uči:
Ima pet opasnih mana koje mogu da se potkradu nekom generalu:
- bezbrižnost, ona vodi do rasula;
- kukavičluk, on vodi u ropstvo;
- žestina, koja se uvredama razdražuje;
- osetljivost za sopstvenu čast, koja je nalik na sramežljivost;
- preterano staranje o ljudima, što će ga izložiti neugodnostima i nespokojstvu.
Kada neka vojska pretrpi poraz, a njen vođa pogine, onda uzrok tome treba sa sigurnošću tražiti između ovih pet mana. Neka one budu predmetom razmišljanja.
aikido bilten br. 21 april 2022.