Japan - pregled istorije
Nagađanja o tome kada je počelo naseljavanje Japana (od kineskog Žih-pen), sami Japanci svoju zemlju zovu Nihon ili Nipon, još uvek su nesigurna i različita. Zna se da je još u novom kamenom dobu tamo bilo, posvuda ali malobrojno, matrijahalno organizovanih starosedelaca, čijih potomaka, pod imenom Ainu, i danas imamo nekoliko stotina na najsevernijem ostrvu Hokaido. Oko 1000. godine p.n.e. preko ostrva Kiušu pristižu pridošlice iz Koreje. Sa juga dolaze migranti koji sa sobom nose kulturu sličnu polinežanskoj. Prvi vladari se ustoličuju oko III veka n.e. koji oko 350. n.e. otimaju od starosedeoca plodnu oblast Jamato (oko današnje Osake). Vlast je bila klanovska, organizovana po kineskom uzoru.”
Period Asuke (538 - 710.)
538.
Korejski kralj šalje samodršcu Jamatou budističke monahe i poklisare. Smatra se da Japan tom godinom ulazi u istoriju.
552-570.
Doba značajnog širenja Budizma
645.
Klan Nakatomi, uz podršku dvora, prilagođava vlast kineskom ustrojstvu, donoseći "Zakonik ere Taika"; uvodi se kalendar zasnovan na erama, deli se zemlja seljacima, uvodi se sistem redovnog oporezivanja. Na scenu stupa Fuđivara Kamatari čija će porodica nekoliko vekova biti na vlasti, kao na nekoj vrsti paralelnog prestola.
Period Nare (710 - 794.)
710.
Vojni poredak dobija čvršće obeležje, nova podela zemlje. Nastala prestonica Nara pravljena po kineskom uzoru.
720. Preopterećeno dankom, u oblastima pod neposrednom carevom vlašću, seljaci beže na zemlju koja pripada velmožama ili crkvi.
794.
Završeno podizanje nove prestonice, umesto Nare i Nagaokua, koja će biti središte vlasti do 1868. to je Hejan-kio, kasnije nazvan Kjoto
Period Heian (794 - 1185.)
800-803.
Starosedeoci Ainu, bivaju saterani na krajnji sever ostrva Honšu.
838.
Prestaju posete japanskih zvaničnika Kini pošto je ocenjeno da tamo više nema šta da se nauči i da treba čuvati sopstvene običaje od stranih uticaja. Tokom celog IX veka u Japanu vlada mir. Skoro tri veka cvetaće umetnost aristokratske klase.
858.
Carevom ćerkom se ženi njegov prvi doglavnik, iz roda Fuđivara, koji će biti naimenovan za carevog namesnika. Od tada pa do sredine XII veka, svi carski namesnici će biti iz ove porodice a njihove će se kćeri udaviti za prestolonaslednike.
930.
Smrt cara Daigoa; od tada će namesnici preuzeti svu vlast, prepuštajući carevima samo simboličnu vlast
1068.
Na presto stupa car Go Sanđo Teno, koji se ne orođuje sa Fuđivarama. Trvenja u ovom rodu pokušavaju da iskoriste klanovi Taira i Minamoto, kao i poglavari velikih budističkih manastira koji, da bi štitili svoje posede, stvaraju sopstvene oružane snage.
1159-1160.
Klan Minamoto svrgava sa prestola mladog cara, koji beži poglavaru klana Taira. Borbe između ovih klanova vode se i u prestonici.
1177.
Veliki požari u prestonici, glad u zemlji.
1183.
Obnavljaju se borbe za prevlast
Period Kamakure (1185 - 1333)
1185.
Brodovi Taire, bivaju u bici uništeni i u talasima nestaje mladi car Antoku. Minamoto no Joritomo vlada strogo i njegov brat Jošicune, koji je bio u dosluhu sa dvorom, mora da beži na sever gde su se Fuđivare sklonili.
1189.
Joritomo kreće zato i na te oblasti, brat mu se, pošto biva izdan ubija, a car gubi svaki autoritet. Pod pritiskom proglašava Joritomoa za sen-takišoguna tj. "vojskovođu protiv varvara". Ta će titula kao šogun dugo označavati vojnog samodršca. Joritomo uvodi prvu pravu plaćenu vojsku koja je u službi plemstva a ne cara, samuraje i uobličava feudalne odnose u državi.
1192.
Nastaje šogunat Kamakure koji potiče iz samurajske klase.
1203.
Joritomov sin, surov i nesposoban, koji je na vlasti nakon smrti svog oca, biva svrgnut. Dvorske intrige su u punom jeku.
1221.
Bakufu (vojna vlada koju osniva Jorimoto - bukvalno znači "glavni štab") preuzima vlast i sledeće godine donosi zakonik čiji će se principi slediti do 1868.
1266-1268.
Mongolski vladar Kine Kublaj -kan zahteva od Japana da mu se podvrgne.
1264.
Kublaj -kan šalje svoje brodove na Japan sa 30.000 Mongola i Korejaca. Iako premoćni povlače se posle samo jednog dana?!
1281.
Novi napad Kublaj-kana na Japan sa dve flote od 40.000 Mongola i sa 100.000 Kineza na preko 3.500 brodova. Borbe traju preko sedam nedelja. Japansku vojsku sigurnog poraza spasava tajfun, "božanski vetar" (kamikaze) koji uništava značajan broj usidrenih brodova osvajača. Svi bivaju pobijeni sem trojce koji su poslati kao glasnici nazad.
1333.
Uz pomoć zavere i jednog otpadnika iz klana Minamoto, Ašikage Takauđija, car uspeva da se vrati u Kioto, daje podstrek protivnicima Bakufua da osvoje i spale Kamakuru. Go Daigo obnavlja carsku moć. Ašikaga Takauđi postaje izuzetno moćan.
Period Muromaćija (Ašikaga) (1333 - 1589)
1336.
Ašikaga Takauđi se okreće protiv cara Go Daigoa i sam bira drugog, koji ga je imenovao za šoguna. Go Daigo beži južno od Nare gde okuplja pristalice. To je početak usitnjenih građanskih ratova u celoj zemlji.
1338-1392.
Vlastela na severu postaje nezavisna od cara, pada i Kiušu, car abdicira. Sela su ratom opustošena.
Oko 1410.
Zen budizam se sve više širi. Pod uticajem zena, postaju popularni čajna ceremonija i pejzažno baštovanstvo.
1428.
Posle talasa gladi i epidemija bune se seljaci tražeći otpis dugova.
1456.
Šogun Jošimaza priznaje seljacima vlasništvo nad zemljom i smanjuje namete.
1457.
Oblasni vladari - daimio što znači "veliko ime" opasuju svoje posede granicama što otežava trgovinu i diže cene u ionako očajnim godinama. Uskoro novi seljački ustanci i sukobi velmoža.
1500.
Sad ima 20 moćnih daimoa pod čijom su upravom 33 oblasti Japana. Šogun zadržava nesigurnu vlast oko Kiotoa; ostatak zemlje drži blizu 300 manjih poglavara, u svakom pogledu nezavisnih.
1542.
Portugalski trgovci, nasukani na obale južno od Kjušua, donose prve arkebuze (muskete glatke cevi) i uče samuraje njihovoj upotrebi. Ubrzo, ove puške počinju da se prave po čitavoj zemlji.
1549.
Jezuit Francisko Ksavije stiže gusarskim brodom iz Malage, biva dobro primljen i već 1615. će biti oko pola miliona preobraćenih u hrišćanstvo.
1568.
Oda Nobunaga, dotle mali poglavar, osvaja prestonicu i preuzima prerogative šoguna, mada ne i titulu.
Era samodržaca (Azuči-Momojama 安土桃山時代 period) (1582 - 1600.)
1582.
Nobunaga biva ubijen a vlast preuzima, njegov najbliži vojskovođa Tojotomi Hidejoši. (i pored formalnog nasleđa Nobujaginog sina).
1585.
Hidejoši kuje sopstveni novac, razvija korišćenje rudnika, pomaže dvor i postaje veliki pokrovitelj umetnosti.
1590.
Hidejoši ujedinjuje zemlju, razoružava seljake i deli zemlju na striktne staleže: vojnički, seljački, zanatlijski i trgovački koji su ne samo nasledni nego i obavezni. Svaki sin mora da se bavi poslom svoga oca.
1592.
Na čelu 200.000 vojnika, prešavši Cušima moreuz, Hidejoši na prepad osvaja Koreju. Kinezi dolaze u pomoć Korejcima. Cilj ove invazije, bio je, ni manje ni više, nego osvajanje Kine. Tamo su se odigrale, za Japance, prve bitke između samuraja i neprijateljske armije posle više od 300 godina.
1598.
Hidejoši umire a Japanci se povlače iz Koreje, bez vojnog uspeha, donoseći sa sobom štamparsku mašinu. Vlast preuzima daimio Tokugava Jajesu.
1600.
Tokugava Jajesu svoju vlast učvršćuje nakon rata sa daimioima koji su ga osporavali.
Period Tokugave (Jedo) (1616 - 1868)
1603.
Počinje Jedo period. Šogunat Tokugave Jajesua ujedinjuje Japan.
1613.
Jajesu šalje trgovačke izaslanike na Havaje, u Meksiko, Madrid, Rim; prima strane trgovce.
1614.
U strahu od mogućeg dosluha drugih velmoža sa strancima Jajesu zabranjuje rad hriščanskim misionarima i ruši njihove crkve. Ovakva reacija ne treba da čudi ako se uzme i u obzir šta se dogodilo nakon dolaska misionara u Peru, Meksiko ili Filipine!
1616.
Jajasu umire. Nasleđuje ga sin Tokugava Hidetada koji zabranjuje Evropljanima da žive u Japanu i zatvara sve luke, osim dve, za evropske brodove. U narednim godinama zabranjuje se i pravljenje brodova kojima bi se iz Japana moglo dosegnuti do susednih zemalja.
1637-1638.
Pokolji seljaka hrišćana.
1657.
Strahovita poplava pustoši Edo i odnosi preko 100.000 žrtava. Tokom sledećih 50 godina jačaće trgovački stalež i gradovi će se i dalje širiti.
1687.
Period Genroku; cveta građanska kultura, postaju popularni kabuki, bunraku i esnarpa u boji.
1716.
Šogun Jošimune nastoji da unapredi ratarstvo navodnjavanjem i reformama, ali povećava i namete što dovodi do seljačkih buna. Tokom vlasti Tokugava biće ih preko 1.000.
1832-1836.
Nezapamćena glad vlada zemljom. Bune su sve žešće.
1853.
Američki ratni brodovi dolaze do obala Japana koji je primoran da otvori dve luke radi trgovine.
Era Meiđi (1862 - 1912.)
1868.
Mladi car Mucuhito 122. vladar Japana, preuzima svu vlast i označava kraj 700 godina vladavine vojnih moćnika. Nova era naziva se Meiđi tj. prosvetljena vladavina. Počinju reforme u cilju brzog likvidiranja feudalizma. Prestonica se seli u Jedo, kasnije nazvan Tokio.
1871.
Svi feudalci stavljaju zemlju, titule i privilegije na raspolaganje caru. Iste godine 280.000 samuraja biva oslobođeno svoje službe, oduzimaju im se privilegije. Osnovno školovanje postaje obavezno.
1874.
Uvodi se vojna obaveza i samuraji gube svoj monopol.
1883.
u gradu Tanabe rođen je Morihei Uešiba tvorac aikidoa.
1889.
Donosi se ustav, po uzoru na nemački, pola miliona od 40 koliko je tad Japan imao stanovnika, ima pravo glasa. Car i dalje ima veliki deo vlasti.
1894.-1895.
Kinesko-japanski rat
1905.
Japan pobeđuje u Rusko-japanskom ratu.
1912.
Umire car Micuhito koji će biti od tada nazvan kao i period u kome je vladao - Meiđi.
Moderno doba (od 1912.)
1912.
na presto dolazi car Jošihito i period dalje liberalizacije društva i industrijalizacije.
1914.
Japan ulazi u I svetski rat na strani Antante zajedno sa Velikom Britanijom, Italijom i Francuskom.
1923.
Veliki zemljotres Kanto kojom prilikom gine 125.000 ljudi samo u Tokijskom području.
1925.
pod carem Hirohitom Japan počinje da se militarizuje.
1937.
Japan napada Kinu nakon incidenta na mostu Marko Polo.
1940.
Japan pristupa trojnom paktu sa Nemačkom i Italijom.
1941.
Napad na Perl Harburg bazu Pacifičke flote Američke mornarice na Havajima. Ulazak Japana u rat sa Amerikom.
1945.
6. avgusta 1945. na Hirošimu i 8. avgusta 1945. na Nagasaki su bačene atomske bombe. Ubrzo zatim Japan kapitulira.
1947.
u Japanu se ponovo uspostavlja parlamentarna vlast, a 1952. Japanu je obnovljen suverenitet. San o vojnoj dominaciji Azijom je verovatno zauvek nestao, a Japan je polako počeo da izrasta u ekonomskog džina.
Plodovi japanske kulturne baštine počeli su da se šire svetom.
Origami, bonsai, haiku, akupunktura, šiacu, karate, đudo i naravno, aikido postali su deo naše svakodnevnice uporedo sa Sony televizorima i Toyota automobilima...