U "zapadnoj" kulturi, termin "samuraj" predstavlja neustrašivog ratnika feudalnog Japana. Zapadni svet, pre svega Holivudska "kultura", ispisala je nove stranice japanske ratničke istorije, prilagođavajući je svojim potrebama i kulturi zapada. Samuraj je predstavljen kao razmetljivi muškarac, pun samoljublja, dok su žene Japana opisane kao potpuno potčinjene i bez ikakvog glasa. Istina je ipak malo drugačija.
Na prvi pogled, žena-ratnik (onna-bugeisha, onna-musha) je skoro pa mitsko stvorenje. Prema mnogim pisanim izvorima uloga žene u istorijskim dešavanjima je samo iza kulisa: u palatama, većnicama i privatnim prostorijama u kojima su se donosile odluke, sklapali savezi i odvijale intrige. Kao supruge, ćerke i majke, smatra se da žene nisu mogle da izvrše veći uticaj na političke igre iza zatvorenih vrata. Ipak, savremena istorija nesumnjivo je dokazala da su žene više klase Japana igrale važnu ulogu u istoriji zemlje. (Istraživanja pokazuju da su Japanke učestvovale u bitkama mnogo češće nego što je to prikazano u istorijskm knjigama. Kada su testirani ostaci sa mesta bitke kod Senbon Matsubaru iz 1580. godine, 35 od 105 tela bile su žene. Istraživanja na drugim lokalitetima dala su slične rezultate.)
Žena samuraj kao ratnik, naprotiv, izgleda da gotovo i ne postoji. Međutim, iako je autentičnih izveštaja o borbama žena relativno malo u poređenju sa ogromnom količinom materijala o muškim ratnicima, oni postoje u dovoljnom broju da nam omoguć́e da smatramo podvige žena ratnica najvećom neispričanom pričom u istoriji Japana. Tokom perioda od osam vekova, žene ratnice su se nalazile na ratištima, ratnim brodovima i zidovima zamkova.
Uprkos zabludama savremene filmske i zabavne industrije, žene-ratnici nisu bile retkost u feudalnom Japanu. Onna-bugeisha (女武芸者) - žene koje su branile domaćinstvo i Onna-musha (女武者) - žene koje su učestvovale u ofanzivnoj borbi, pripadale su klasi bushi i osim što su brinule o svom domaćinstvu i zemlji (preuzele su ulogu upravnika poznatih kao jito), imale su i dužnost da ih štite. Kao i njihove muške kolege, bile su obučene u borilačkim veštinama i nosile su oružje. Za razliku od katane koju univerzalno koriste samuraji, najpopularnije oružje po izboru onna-bugeisha je naginata (koplje sa zakrivljenom oštricom nalik maču, relativno lagano). Naginata se pokazala kao vrlo korisno oružje za držanje protivnika na distanci, a posebno je bila efikasna protiv vojnika na konju. Tokom perioda Edo, stvorene su mnoge škole fokusirane na upotrebu naginate. Mnoge žene ratnice bile su odlični strelci, pa su luk i strele bile njihov izbor. Koristile su i kaiken, bodež koji su tradicionalno nosili samo samuraji, a koji je bio korisniji u bližoj borbi. Prema nekim izvorima, čak i ako nije volela oružje, onna-bugeisha je morala da nosi kaiken uz sebe sve vreme ukoliko je bila udata. Sve pripadnice bushi klase bile su dobro obučene za borbu noževima ili tantojutsu. Bile su obrazovane, posebno u oblastima nauke, matematike, književnosti i diplomatije.
Iako su često koristili različita oružja, zbog različite snage i sposobnosti, žene ratnice bile su obučavane zajedno sa samurajima, koristeći iste metode i pridržavale su se istih standarda i od njih se isto očekivalo. Pol je bio manje važan od socijalnog statusa, pa su tako žene rame uz rame sa svojim muškarcima, branile svoje domove, svoje porodice i svoju čast.
Priča o ženama ratnicama u Japanu počinje 200. godine nove ere, kada se dogodilo nešto sasvim nečuveno. Car Chuai, tada vladajući monarh, neočekivano je poginuo u bici, navodno zato što nije poslušao želju duha - poznatog kao kami - da napadne Koreju. Ali to nije bio neobičan deo. Njegova žena, poznata kao carica Jingu, bila je besna zbog smrti muža i zaklela se da će ga osvetiti. Prema "Nihon Shoki" (Istorija Japana), Jingu je progonila i ubila pobunjenike koji su ubili njenog muža. Njena krvožednost još nije bila zadovoljena, pa je, iako trudna, povela vojsku u osvajanje "'obećane zemlje"' (Koreje). Dok su mnogi stvarni datumi i događaji istorijski kontroverzni i smatraju se legendom, priča o carici Jingu ostavila je trag u japanskom društvu i predstavlja prvi primer onna-musha, žene ratnika.
U delu Stivena Turnbula "Žene Samuraji 1184–1877", opisan je uspon Himiko, navodne čarobnice, ali najverovatnije visoke sveštenice ili šamana, koja je vladala zajedno sa muškim kolegom. To je bio obrazac tog vremena, gde je žena preuzimala činovničku ulogu, a muškarac administrativnu. Ipak, primećuje Turnbul, postojali su dokazi koji sugerišu da su žene poput nje igrale značajniju ulogu od ove. "Arheološko istraživanje grobnica vladarki iz 4. veka otkrilo je prisustvo oklopa i oružja, pa je moguće da su one vodile trupe u bitku, baš kao što je legenda o Jingu". Tokom 5. i 6. veka došlo je do pojave žena vladara, sa ukupno osam carica, a kasnije je usledio uspon slavnih žena ratnika, kao što su Tomoe Gozen i Hangaku Gozen.
Tomoe Gozen jedna je od najpoštovanijih ženskih figura u japanskoj istoriji i najpoznatiji primer onna-musha. U epskom tekstu poznatom kao "Priča o Heike", napisanom u 14. veku, ona je opisana kao "posebno lepa, sa belom kožom, dugom kosom i šarmantnim crtama lica". Bila izuzetan strelac i mačevalac, bila je ratnik "vredan hiljadu ratnika, spremna da se suoči sa demonom ili bogom, na konju ili pešice…"
Nosila je oklop, ogroman mač i moćni luk, i "učinila je više hrabrijeg dela nego bilo koji drugi ratnik."
Njen uspon je počeo u bici kod Kurikaradani tokom Genpei rata (1180-1185) između klanova Taira i Minamoto. Prema predanju, Tomoe se borila za klan Minamoto, vodeći 300 samuraja do pobede protiv 2.000 ratnika klana Taira predvođenih istaknutom onna-musha, Hangaku Gozen. Ovo je bio ključni trenutak u japanskoj istoriji jer je označio uspostavljanje prvog šogunata, poznatog kao Kamakura šogunat.
Tomoe je bila neustrašiva ratnica pod čijom komandom je bilo hiljadu ljudi. Odbijala je da se povuče čak i kada su joj muški protivnici nudili priliku zbog njenog statusa žene. Nakon njenog uspeha u Genpei ratu, postala je prvi pravi general Japana.
Poslednja zabeležena bitka Tomoe Gozen bila je bitka kod Awazu. Nakon što je njen gospodar smrtno ranjen, Tomoe je neustrašivo uletela među tridesed neprijateljskih konjanika i zarobila a zatim ubila njihvog vođu, poznatog ratnika Onda no Hachiro Morishige. Lik Tomoe Gozen je nakon toga izbledeo iz javnosti, ali druge žene ratnice, poput Nakano Takeko, krenule su njenim stopama. Tomoe se pamti do današnjih dana i smatra se osnivačem borbe naginatom.
Žene Japana borile su se na svim frontovima ratne istorije Japana. Kako se tokom vremena menjala kultura i politička slika, tako je domaćinstvo postepeno postajalo ženska glavna arena. Početak Edo perioda u 17. veku doveo je do toga da se kult onna-bugeisha i onna-musha postepeno gubi, kao rezultat neokonfučijanske filozofije i važnosti koja se stavlja na brak u odnosu na ratničke veštine. Muškarci samuraji su se povukli iz borbi i umesto toga postali birokrate, dok je ženama zabranjeno da putuju i da se bore. Oživljavanje interesovanja za žene-ratnice i moralna obuka povezana sa borbom naginatom pružili su izvesni predah ženama tokom Tokugava perioda, ali je to kratko trajalo. U stvari, ad-hoc grupa ženskih ratnika, predvođena Nakano Takekko, koja se borila i umrla u bici kod Aizua 1868. godine, smatra se posljednjom bitkom za opstajanje kulta žena-ratnica. Iste godine, Meiđi restauracija označila je početak Meiđi ere, tokom koje je Japan prošao brzu modernizaciju. Samurajska klasa je pala sa vlasti, a njihove vojne privilegije su nestale. Ali Japan je i dalje cenio samuraje, uključujući i svoje ratnice.
Godine 1881, carica Jingu je postala prva žena predstavljena na japanskoj novčanici. Iako njeno pravo lice nikada nije tačno profilisano zbog nedostatka dostupnih izvora, ovo priznanje je učvrstilo njeno nasleđe i najavilo obnovljeno interesovanje za neustrašive ratnice: onna-bugeisha i onna-musha.
Japanske žene-ratnice danas postoje samo na stranicama istorije, a njihovi borbeni dani su davno završeni. Ipak, preostala je još jedna važna bitka koju ove hrabre žene ostavljaju budućim genearcijama u nasleđe: borba protiv zaborava.
aikido bilten br. 21 2022.
Izvori:
Rochelle Nowaki, "Women Warriors of Early Japan" - https://hilo.hawaii.edu/campuscenter/hohonu/volumes/
documents/WomenWarriorsofEarlyJapanRochelleNowaki.pdf
"The forgotten tales of the female samurai" - https://www.catawiki.com/en/stories/6061-the-forgotten-tales-of-the-female-samurai
The onna-bugeisha – 8 Facts About Japan's Female Warriors -
https://www.museumfacts.co.uk/the-onna-bugeisha-and-facts-about-japans-female-warriors/
Onna-Bugeisha: Female Samurai Warriors of Feudal Japan, 1800s
https://historydaily.org/female-samurai-warriors-of-japan