Najuticajnija osoba u istoriji Japana 5.deo

Ovo je peti deo engleskog prevoda intervjua na japanskom sa Hiroshi Tadom.

Možda ćete hteti da pročitate:

• deo 1.: istražuje samurajsko poreklo Tada Senseija i njegov susret sa osnivačem Šotokan Karatea Ginchin Funakoshiem.
• deo 2.: govori o susretu Tade senseija sa osnivačem Šin-Šin Toitsu-Do Tempu Nakamurom.
• deo 3.: otkriva šta Hiroši tada misli o telepatskom treningu.
• deo 4.: pročitajte šta Tada Sensei misli o japanskom budou i katama.
  
  

Kōbō-Daishi (弘法大師 / posthumno ime), poznat i kao Kūkai (空海) - (774–835)
Osnivač Shingon Budisma u Japanu
Kamakura Jidai (13. vek) portret

Tada: To je Kōbō-Daishi.

Uchida: A, nisam mogao to da kažem. Mislio sam da je neko drugi. (smeh)

 

Saichō (最澄), poznat i kao Dengyō Daishi (伝教大師 / posthumno ime) - (767-822)

Osnivač Tendai Buddhizma u Japanu Heian Jidai (11. vek) portret

Tada: Saichō i Kōbō-Daishi. Hieizan (比叡山 / Mt. Hiei) i Kōyasan (高野山 / Mt. Koya).

Čak i u Budou. Maistor Iizasa Ienao (飯篠家直) iz Katori Shinto Ryu-a (香取神道流) završio je kao šinto sveštenik.

Svi osnivači vrhunskih starih škola (riu-a) bez izuzetka, su se povlačili u svetinje i hramove zbog asketske obuke i načina života. Japanski budo ima duboke korene u egzoteriskom budizmu i zenu nakon perioda Kamakure u senci Šintoa. Samo na taj način je bilo moguće postići dublje razumevanje duha i tehnike.

Uchida: Kukai je takođe iskusio obuku u Shugendo (修験道), zar ne?

Tada: Što se tiče onoga što je Kukai učio kada je otišao u Xian, bila je to joga. Danas se joga poštuje kao nauka mentalne koncentracije. Principi Raja joge su stigli u Japan pre više od 1.000 godina, i oni su imali izuzetan uticaj na budo. Iz tog razloga, ako proučavate Shin-Shin Toitsu-ho Tempu Senseija koji objašnjava istočnjačku teoriju i praksu odnosa između uma i tela u savremenim uslovima, onda kada pročitate tradicionalne svitke budoa dobro ćete ih razumeti. Ako to ne budete razumeli, kada budete čitali knjige o istoriji budoa ili tradicionalne svitke budoa možda čete razumeti znanje, ali nećete razumeti kako da te stvari uvedete u svoj život i u praksu modernog budoa. Više od nerazumevanja, doći ćete do pogrešne pretpostavke da su se ratnici u prošlosti oslanjali na Budu ili bogove, bili sujeverni i verovali u nenaučna objašnjenja.

Uchida: Kada gledam snimke Kobudoa tehnike Katori Shinto riua, za koje se kaže da se prenose već 600 godina bez promene, one izgledaju vrlo brze i racionalne.

 

Risuke Otake, Shihan Tenshin Shōden Katori Shintō-ryū (天真正伝香取神道流)

Tada: Većina Katori Shinto Riu-a je vezana za Risuke Otake (大竹利典) Shihana. Moj učenik Hironobu Yamada (山田博信) je trenirao kod njega i dobio instruktorski sertifikat.

Uchida: Postoji mnogo različitih škola kobudo-a (stara škola p.p.) ali broj stvarnih vežbača opada.

Tada: Svake godine ih je sve manje i manje.

Uchida: da li aikido treba klasifikovati kao kobudo?

Tada: Ne bih rekao. Ne mislim da bi trebalo. Ipak Daito-riu može biti klasifikovan kao kobudo. Aikido je moderan budo koji potiče od osnivača Moriheja Uešibe senseija. Zbog toga je argument „aikido je kobudo, pa ako se transformiše u sport biće osvežen“ potpuno nazadan sa moje tačke gledišta.

Pretvarajući aikido u sport unazadićemo ga za 50 ili 100 godina. Jigoro (Džigoro) Kano sensei je bio izuzetan pedagog. Kano sensei je osnovao Kodokan džudo pre više od 100 godina. Danas kada smo nadomak 21. veka ne mislim da je mudro da nam rad KanO Senseija bude reper i da aikido preobratimo u takmičarski sport. Takmičenje nije jedini metod modernizacije. Zbog toga, kada pogledamo današnju situaciju u svetu jasno je da je azijski metod obuke koji su nam ostavili naši preci od vitalnog značaja. Govorio sam o tome ranije...

Naši preci su nas učili da su svetovi uma i tela one discipline koje se ne mogu ni na koji način pretvoriti u takmičarski sport.

U stvari, Morihej Uešiba je taj koji nam je ukazao na ovo, ali i dalje postoji mnogo ljudi koji to ne znaju. Od sada je neophodno objašnjavati aikido na način koji može biti razumljiv i za javnost. I u aikidou kao fizičkoj oblasti neophodno je razumeti sve što smo dosada naveli. Ako to ne učinimo onda ćemo zadobiti nepoštovanje od stranaca ispravnih shvatanja.

Uchida: Ipak, ja mislim da postoji veliki obrazovni benefit u aikidou. MIslim da bi bilo dobro da se aikido usvoji kao formalni deo programa fizičkog obrazovanja u srednjim i visokim školama pored kendoa i džudoa.

Tada: To je već realizovano. Postoje pripreme za početak od ovog aprila.

Uchida: Da li je to tačno!? Nisam znao!

Tada: Niste znali? Stigao je dopis iz ministarstva prosvete. To mora biti neko sa San danom (3. danom p.p.) ili višim pojasom sa rasporedom i nastavnim programom. Može se odmah primeniti u okviru nastavnog plana i programa u školi ili klubu. Mislim da su srednje škole počele prošle, a fakulteti će početi ove godine. Ipak, ne pokazuje mnogo ljudi interesovanje.

Uchida: Da li je to tačno? Zar ne mislite da će više ljudi biti zainteresovano u budućnosti? Oni u aikikaiju moraju napraviti osnovni program.

Tada: Zbog nekih besmislenih razloga neki ljudi se protive duhu budoa.

Uchida: Postoje ljudi koji su protiv?

Tada: Protive se frazi „Duh budoa“ (武道の精神性). Postoje dva Puta (doa) u japanskom budou. Kao što je uže sačinjeno od dva isprepletana kanapa postoje dve staze koje se prepliću jedna sa drugom. Oni koji proučavaju ove puteve zovu se "Shingaku no Michi" (心学の道) i "Shinpou no Michi" (心法の道).

Jedan put je ono što se naziva Bušido (武士道)., ako hoćeš etika. Tokom stabilnosti Tokugava ere kada je feudalni sistem bio uspostavljen, bilo je neohodno da ratnici budu pripremljeni da umru u svakom trenutku za svoga gospodara i buđicu je bio metod obrazovanja u te svrhe. Buđicu je bio ratnička profesija i bio je veoma efikasan u proučavanju tehnika gde ste bivali suočeni sa smrću u svakom trenutku. Zatim nakon Meiđi perioda sve do Sowa perioda ta etika je preuzeta iz ideja „lojalnosti i patriotizma“ iako smo videli raspad svega toga posle rata ... Međutim, ovaj budo nije sam po sebi nešto što nosite unutar sebe, on je kao magla i može se reći da je nestao. Ne postoji formalno obrazovanje i metoda u smislu - „Ljudska bića, živite ovako“ – da svako u društvu može da prepozna i da je nazove snažnim ljuskim idealom. Naravno, može se reći da je jedno od karakteristika mentalnog treninga u budou postizanje ispravne etikecije i manira. Bez obzira što je to samo po sebi dobro, to nije nešto što je ograničeno samo na budo trening.

Zatim, postoji i još jedan, drugi Put (do) koji je unutrašnji metod u potpunosti razvijen u okviru japanskog budoa. Kao što sam ranije pomenuo, on je inspirisan asketskim treningom u Tantričkom i Zen budizmu i Šintoizmu kovanog kroz čula mentalne koncentracije, Put je razvijen iz načina korišćenja uma kao nauke o mentalnoj koncentraciji. U narednoj eri, eri koja dolazi verujem da će ovo biti od vitalnog značaja.

"Bušido" (put ratnika p.p) je nešto što je spoljašnja manifestacija u društvu. Iz tog razloga se menjao vremenom. Kada se društvo samuraja okončalo, bušido je postao stvar stare slave, on je stvarno predivan ali je posto nešto apstraktno. „Lojalnost i patriotizam“, što se toga tiče, taj ideal je promenjen kada se prešla granica Showa perioda godine 20-te, 15. avgusta (15. avgusta 1945. Car Hirohito je objavio predaju Japana). U to vreme sam bio učenik 4. razreda srednje škole, danas bi to bila 1. godina srednje škole i bilo je šokantno posmatrati sa kojom lakoćom se promenio pravac obrazovanja (smeh). Drugim rečima, sve se menja vremenom, te vrste etike su sve relativne.

S druge strane, bez obzirom što se vremenom sve menja, taj drugi Put se ne menja! „Šta su ljudska bića? Šta je univerzum?“, taj drugi put je koren vašeg pogleda na svet i vašeg idealnog pogleda na život. Taj drugi Put je od vitalnog značaja u sadašnjem (menjanju) japanskog budoa.

Yukichi Fukuzawa na novčanici od 10,000 yena
"Napustite Azijua, uđite u Evropu" (脱亜入欧) je bio Fukuzawina parola za pozapadnjivanje Japana

 

Međutim, ovaj važan Put je u značajnoj meri izgubljen tokom Meiđi reformacije. Nova Meiđi vlada je prihvatila antibudistički pokret i preuzela mere konsolidacije sa konceptom „Napustite Aziju, uđite u Evropu“. Tantrički budizam za koji se govorilo da je najsujeverniji u svojoj grupi je posebno zabranjen. Posledice ovih akcija će imati dalekosežan efekat.

Zbog toga što je put aikija stvoren kroz misogi i spoznaju Moriheja Uešibe treba reći da je on rođen i školovan u Kii (napomena: Kii je poluostrvo na kome se nalazi Wakayama). U duhu tradicionalnih istraživanja o načinima korišćenja uma i metode kako se koriste u telu tretirane su kao veoma važne. To je važan ključ u budućem razvoju aikidoa. Taj duh nije samo Japanski, to je duh koji komunicira sa svetom i to jeste duh koji doprinosi miru u današnjem svetu.

Međutim, to nije nešto što možete površno znati, morate biti u potpunosti upoznati sa konkretnim metodama obuke koji se odnose na ovaj metod razmišljnja o umu, telu i tehnici. Jednostavnije rečeno, to je isto kao kad znamo tačno u kom smo vozu i kuda on ide. Kad bi to smestili u širi kontekst, većina ljudi bi jednostavno uskočila u voz bez ikakve ideje kuda ih on vozi.

Uchida: Mi smo mislili da će stvari biti OK ako pratimo učitelja...

Tada: To je tačno, ako jedna grupa to i stvarno uradi ali samo ako kaže: mi ćemo uraditi" - to je nemoguće. Ne shvataju da je napredak u samom putu – tako je to. Nisam razmišljao na ovaj način kako razmišljam sada kada sam počinjao. Sensei Uešiba, Tempu sensei, Ichikukai, iskustva u Evropi... Sve je to bilo korak po korak.

Mačevalac i kaligraf Tesshu Yamaoka, kasni Edo ili rani Meiji period

Uchida: Kakav je bio Ichikukai? Tesshu Yamaoka (山岡鉄舟)

Tada: Ichikukai je zen i misogi trening grupa osnovana od članova veslačkog tima Tokijskog Carskog univerziteta sa Tetsuju Ogura-om ( poslednji učenik čuvenog mačevaoca i kaligrafa Tesshu Yamaoke). Tesshu Yamaoka sensei je preminuo 19. jula, i grupa se sastajala svakog 19 u mesecu i zato je nazvana “Ichi” (jedan) “ku” (devet) “kai” (asocijacija) koja je kasnije i zvanično registrovana. Kada sam počinjao bili smo u staroj zgradi u Nakanu u Nogatamachi koja je bila izgrađena pre Taisho zemljotresa (pre 1923). Tetsuju Ogura sensei je rekao da je bio poslednji Uchi deshi kod Tesshu Yamaoke. On je počeo da proučava mač ali mu je Tesshu sensei rekao da je budućnost u svetu duhovnosti, da slede zen, pa je otišao u Kyoto i postao učenik Zen-budizam.

Japanska slikarka Yuki Ogura (小倉遊亀) Sensei je bila žena senseija Tetsuju Ogure.

Postoji knjiga koju je napisao Tetsuju Ogura sensei koja se zove “Moj učitelj” (俺の師匠), to je najpreciznija biografija Tesshu Yamaoke senseija. Kao što sam ranije rekao braća Yokoyama su me uvela u Ichikukai Dojo.

Ushida: Kako su izgledali treninzi?

Gore