Japanski Budo i Kata trening 4.deo

Ovo je četvrti deo engleskog prevoda intervjua na japanskom sa Hiroshi Tadom.

Možda ćete hteti da pročitate:

• deo 1: istražuje samurajsko poreklo Tada Senseija i njegov susret sa osnivačem Šotokan Karatea Ginchin Funakoshiem.
• deo 2: govori o susretu Tade senseija sa osnivačem Šin-Šin Toitsu-Do Tempu Nakamurom.
• deo 3: otkriva šta Hiroši tada misli o telepatskom treningu.

Možda ste primetili da je ton ovog intervjua prilično u maniru razgovora. To je zbog toga što je on prisutan i u japanskom originalu. Original nije mnogo promenjen, pa je samim tim rezultat i očuvanje tog tona. Međutim, to znači da je i diskusija u njemu manje fokusirana nego što bi to bio slučaj da je intervju bio izmenjen ili skraćen.

Hiroshi Tada u Aikikai Hombu Dođou

Uchida: Govorili ste o tradicionalnoj japanskoj metodi podučavanja?

Tada: U jedan temelj kao prvi problem položi problem duha i na njemu izgradi telo koje odgovara tom duhu. Uvek tretiraj telo i um kao jedinstvo, kao jedno, to je metoda vežbanja u istočnjačkoj filozofiji.

Kultura oblika (forme ili kate) je karakteristika japanske kulture.

Kada razgovaramo o formi (kati) znajte da postoji mnogo različitih kata. Ako postoji kata koja je jednostavno samo forma neki ljudi razmišljaju o njoj kao o nizu koraka.

Šta je ustvari kata?

„Kata rađa umetnost, daje život umeću, gradi principe uma i tela i prestavlja najefikasniji metod prakse u cilju iskorišćavanja datih principa.“

Dakle, u osnovi um i telo stvaraju prefinjene, bezbrojne i slobodne varijacije i trancendentne forme. Istinski budo, metod sprovođenja obuke u određenom borilačkom umeću je kao stalan tok, poput reke koja teče od planine prema moru. Na primer, postoji metoda obuke koja se zove „randori“ koja je u suštini jedan tip kate. Posebno odvajanje tog tipa kate je velika greška. Štaviše, randori je metod po kome oni koji su obučavani i koji su postigli veštinu mogu biti podvrgnuti testiranju. Ali ono što se testira nije stvar testiranja efikasnosti nečije tehnike. To je test da li će ili neće vaš um biti zarobljen. Što se toga tiče u budou kažemo:„Stoj, stani, živi, stigni, postani aiki“. (止まる、留る、住する、著する、合気となる).

Uzgred, ovakve metode su nešto što se mora temeljno proučavati tokom celog života, one nisu nešto što se može lako savladati, a instruktor mora imati puno znanja i iskustva da bi to preneo. Međutim, oni koji su oduševljeni ovakvom vrstom učenja su malobrojni, većina ljudi želi nešto što se može uraditi lakše, rezultate koji se jasno mogu videti. Ovo se ne ograničava samo na naše vreme, i u prošlosti je bilo isto, o čemu svedoče mnogi pisani izvori još iz Tokugava perioda sa istom vrstom upozorenja.

Takođe je uobičajeno da kada se kata prenosi i podučava, da su prave namere i značenje kate shvaćene samo od strane onoga ko ju je stvorio. Tokom godina prenošenja znanja mnoga od značenja su shvaćena pogrešno, a postoje i slučajevi da su se i kata i značenje promenili tokom vremena.
U svojoj suštini buđucu je korišćen kao granica između života i smrti, kao izuzetno pragmatična stvar. Jedna od karakteristika tradicionalne japanske obuke u budou je napuštanje svih misli o takmičenju, o pobedi i porazu, o snazi i slabosti – nasuprot tome, treba usaditi principe duha i tela koji će iznedriti tehniku. Ako se ovo ne sagleda jasno, onda bi neko rekao:"Ovo nije realno i ne može se koristiti jer je kata. Moramo biti u stanju da slobodno idemo jedni protiv drugih“, čime oni nikad ne uspeju da razumeju dublji smisao ili da bar pokušaju da ga sagledaju. Uticaj stanja uma na telo je mnogo veći nego što možete da zamislite. Na primer, ako su vam um i telo bili beli i ako vaš um počne da crveni i telo će vam pocveneti u trenutku.

Kada gledate aikido trening možete ga razumeti odmah. Džudo, kendo i karate mogu biti teški za razumevanje. U karateu protivnik je na distanci, u džudou su hvatovi, u kendou nosite oklop i postoje tehnike korišćenja bambusovog mača. U aikidou oba partnera su goloruki i postoji trernutak kada ostvarite kontakt sa telom svog oponenta. Kako se vaše mentalno stanje menja tu promenu možete shvatiti odmah kao neposrednu promenu u pokretu. Čak ako i ne primetite kako je vaš um zarobljen taktikom vašeg oponenta, atmosvera sukoba postaje izraženija i pre svega postoji promena u ritmu.

Morate da naučite da slušate svoja osećanja i to je nešto što se ne može razumeti kroz intelektualni napor. Kada čitam knjige Tempu senseija, osećam veliku razliku između sebe i direktnih njegovovih učenika i drugih ljudi koji čitaju njegove knjige. Čak i sada kada čitam dela čiji je autor sensei osećam kao da sedim direktno ispred njega. Osećam da upijam svaku njegovu reč kao vodu koju sipate u pustinji. Ja to ne čitam kritički:„ovo razumem, ovo je interesantno“. Ja to ne čitam tako. Učenici često kažu stvari kao što su:"Da li ovo realno?“ "Šta misliš o ovome?“ Kada čitaju oni povećavaju svoje znanje, pa ipak mislim da to što čitaju teško da ima uticaj na njihov duh.

Uchida: Dakle morate doneti odluku da verujete instruktoru?

Tada: Kada to uradite to će biti isto kao kada je Morihej Uešiba sensei rekao: "Aikido nije religija ali je ipak isto kao religija.“ Verovanje nije nešto što se može razumeti kroz reči ili intelekt. To je nešto što se ne može objasniti. Isto je bilo i sa Tempu senseijem.

Uchida: Ja to mogu zaista da razumem. Mnoge velike stvari su zapisane. One su kao taj osećaj kad čuješ glas svog učitelja.

Hodočašće u Mongoliju 1924.god.
Onisaburo Deguchi, drugi s leva, sa Morihejem (Moritakakom u to vreme) Uešibom krajnje desno.

 

Tada: Pa pretpostavljam da sve zavisi od osobe. Sensej Ušiba je verovao u Omoto-kyo, ali bi bilo bolje reći da je pronašao utočište u duhovnom učitelju (Seishi / 聖師) Onisaburo Deguchi-ju (出口王仁三郎聖師)

Uchida: Ranije, pomenuli ste anegdotu koja se tiče Tempu Nakamura senseija. Nešto o maču koji seče obraz ...

Tada: Osoba koja je to učinila nije bio sensei, to je bio čini mi se neko drugi. Okretanje oštrice mača na gore i stajanje na njoj ili ležanje na krevetu od igala ili nešto slično. To nije nešto što svako može da učini.

Uchida: Da li je Tempu sensei imao natprirodne moći?

Tada: Sensei je imao veliku količinu te vrste moći. Ono što se sada zove "telepatski nokaut“, i ostale stvari...

Uchida: Šta je sa simpozijom u vezi kija?

 

Shintaido (新体道) Osnivač Hiroyuki Aoki sa Hiroshi Tadinim Karate sempaijem, Shigeru Egami-jem

 

Tada: Ah, to je održano na Cukuba univerzitetu. U to vreme on je organizovan od strane gospodina Mr. Hiroyuki Aoki, i postao je prilično vruća tema.

Uchida: da li ste nekada te stvari primenili na sebi?

Tada: Jesam.

Uchida: I kako ste se osećali, da li vam je stomak postao vruć?

Tada: Jeste, to je teško objasniti. Odlučio sam da uzmem učešća i da budem uke Tempu senseiju koje je radio.

Uchida: Ukemi? Da li je fizičke tehnike primenio na vama?

Tada: Ne, umesto fizičkih tehnika bilo je raznih eksperimenata uz upotrebu sile uma. Učenja Tempu senseija bila su veoma prefinjena.

Uchida: Kao pojedinac, da li je on bio šarmantan čovek?

Tada: Neko ljudi su ga se plašili.

Uchida: Koliko je članova bilo kada ste počinjali? Da li ih je bilo nekoliko stotina?

Gekkoden u Gokokuji u Ikebukuro-u, Tokyo
napravljen 1681 od strane 5. Šoguna Tsunayoshi Tokugawe

Tada: Ako uključite i one koli su postali članovi od osnivanja, može biti toliko. U to vreme su održavani seminari svakog meseca u sali Gekkoden u Gokokuji koju je posećivalo 40 – 50 ljudi. Ali poslednji letnji seminari privukli su 400 učesnika iz cele zemlje.

Uchida: Vi ste takođe vodili paralelan život sa vašim aikido treningom. Kako ste izlazili na kraj sa dva pristupa u radu sa telom i umom?

Tada: Počeo sam da razumem aikido kroz predavanja Tempu Senseija i njegovu obuku. To je zbog toga što je u srcu aikidoa Uešiba govorio o Bogu.

Uchida: Da, vidim. Kada gledam video zapise ne mogu da razumem ništa što govori.

Tada: To nije to, postojale su i stari koje je veoma lako razumeti a koje su bile snimljene. Posle treninga bi masirali Seneijeva ramena i leđa i slušali kako govori o mnogim stvarima.To je bilo veoma jednostavno i lako za razumevanje. Kada smo imali dodatne treninge nakon redovnih Sensei bi izašao napolje i učio nas govoreći:“To ide ovako”. To je zaista bilo divno.

Uchida: Ali ja i dalje ne razumem predavanja koja su sačuvana……

Tada: Neke od predavanja je teško razumeti, ali je to bila jedinstvena atmosfera, razumeli il ne - bilo je divno.

Uchida: Zar niste bili zbunjeni kao Shugio-sha između dva majstora koji su bili tako moćne ličnosti?

Tada: ja zaista o tome nisam razmišljao. Mislio sam o tome šta je dobro, šta je teško, nisam mislio o njima kao o nečemu potpuno različitom i drugačijem. Mislio sam:"Metod objašnjenja je drugačiji, ali verovatno govore o istim stvarima." Kasnije se ispostavilo da sam bio u pravu.

Morihej Uešiba Sensei i Tempu Nakamura Sensei, obojica su objašnjavali iste stvari: Kokyu-ho, meditaciju i saznanja o svakodnevnom životu. Samo su njihove reči bile drugačije. To je zbog toga što je jedno bilo Šinto misogi a drugo Indijska joga. Kao što sam rekao ranije, nakon što sam se pridružio grupi Tempu Senseija počeo sam zaista da razumem aikido. Prvo, iznad svega ako tražite razloge koji se nalaze u pozadini japanskog budoa mislim da ćete ga bolje razumeti.

Koja je osoba imala najveći uticaj na razvoj japanske kulture?

Uchida: Koji čovek, mislite pojedinačno?

Tada: Uključujući učenike i učenike učenika te osobe.

Uchida:………?

Gore