Umesto naslova, prosto, ako dozvolite

Vlade Satarić, 2. dan Hombu

Esej je napisan za San dan polaganje u decembru 2018, nakon eseja za isti pojas i za ispit u istom mesecu godinu dana ranije.

Kako moj učitelj (Sensei) Obradović jednom reče: „Satariću, tvoji eseji će jednog dana postati sabrana nedela i biće ih više nego tvojih zvanja što će biti siguran znak da si pao na teorijskom delu“. Ovo moje razmišljanje verovatno nema ni početka ni kraja pa tako o tome neću voditi računa u namisli koju imam izreći. Ko zna, možda to bude nečega početak, nečega sredina a gotovo izvesno nikada kraj. Jer, to je valjda aikido, počinješ ga onda kada toga nisi ni svestan, baviš se njime i, na kraju, ne vidiš mu kraj...

Matematički rečeno aikido je ^[1] :

 

 

Umesto naslova, prosto, ako dozvolite

 

U pojedinim aikido zapisima bili oni u formi eseja ili intervjua neretko se može naći zapis da ja veliki Džigoro Kano (Kanō Jigorō) videvši aikido izgovorio rečenicu da je to „vrhunski budo“ pri čemu ostavlja nama ostalima da se upitamo, ako je to tako, zašto je to istina.

Mislim, ako se smem usuditi, da na to pitanje ne postoji odgovor već samo tumačenje i to tumačenje svakoga od nas na način kako to mi vidimo, pa tako ni ova misao kojom se vodim nije ništa drugo do samo još jedno viđenje i ništa više od toga.

Prvo da pokušam dati viđenje, a onda i pojašnjenje: aikido je vrhunski budo možda zato što je ne samo borilačka veština već i filozofija, a analogno mišljenju da je život jednako filozofija (u smislu pristupa a ne onom pežorativnom), može se reći da je aikido život. Dalje gledano, a ostavši na tragu filozofije, ako je aikido život onda smo to mi, ono što je vidljivo spolja i ono što nas ispunjava iznutra. I to je ono vrhinsko.

A sad da pokušam da dam pojašnjenje razmišljanja, uz veliki rizik da upropastim već narečeno.

Neporeciva je istina da kvalitet naučenog zavisi od izvora učenja ali isto tako i da izvor može biti na mestu gde možda i nismo očekivali, i da naučeno verovatno zavisi od spremnosti da otvorenog uma zakoračimo u vreme i prostor raznolikosti i izvučemo sve ono najbolje iz njega.

Već neko vreme na kanalu Nacionalna geografija (National Geographic) se emituje sjajna emisija pod nazivom „Ćaskanje sa zvezdama“ (Star talk) autora i voditelja dr Nila de Grajs Tajsona (Neil DeGrasse Tyson), astrofizičara koji na prijemčiv i popularan način, kroz TV i radio emisije i popularnu literaturu, približava pojmove i pojave i složene teme iz nauke, čime u mnogome doprinosi popularizaciji nauke ^[2]. U pomenutoj emisiji, spaja nauku i pop kulturu pokušavajući da iznalaženjem međusobnih veza pošalje pozitivnu ili motivišuću poruku koju ta veza nosi. U jednoj od emisija gost mu je bio i Vejn Šorter (Wayne Shorter), saksofonista i istinska džez legenda, koji pored bavljenja muzikom praktiruje i „Nićiren budizam“ i dugogodišnji je član budističke asocijacije po imenu Soka Gakkai International što u emisiji nije previše naglašavano ali ima sjajnu vezu sa načinom razmišljanja i porukom koju je poslao.

Jedno od pitanja koje mu je upućeno bilo je: kada bismo pretpostavili da vanzemaljci mogu da čuju kao i ljudi kako bi im objasnio šta je džez? Na ovo pitanje, Vejn je odgovorio „dao bih im ogledalo“. Hm.... Sada je trebalo zastati...

Vođen tom idejom shvatio sam da i kada bi neko mene pitao šta je aikido možda bi najtačniji odgovor koji bih moga da ponudim bio to da mu dam ogledalo. Aikido si TI. To je ono što si ti ugradio u sebe na način kako si ga svojim očima video. On je TI na način kako ga doživljavaš. TI kreiraš njega i njegov oblik a za uzvrat on kreira tebe. Aikido stremi tebi i on treba da bude TI, a ne nečija imitacija. Ovako radi sense Tada, ovako radi sense Jamada, ovako „ulazi“ sense Tisijer, ovako to rade Čiba, Saotome, Saito.... I to je aikido ^[3] ali to nisi TI. Nije tvoj doživlja i nije tvoja interpretacija aikidoa. Naravno, da ugrađujuću u sebe sopstvenost svog bića učiš na viđenjima i iskustvima drugih i na taj način prihvataš i deo njih ali je ključno da na kraju ostaneš svoj...

Srećom, pojas ali i znanje pre svega, mi ne dopuštaju da podučavam aikido pa pred sobom nemam izazove da „pokažem“ aikido izuzev da interpretiram šta sam video ali i da uradim kako sam razumeo. I verujem da će tako i ostati. Teško da ću ikada znati pa samim tim i moći da pokaže kako se ZAISTA radi ali ću MOŽDA moći da sa drugima podelim kako ja to vidim i kako ja doživljavam ideju koju tehnika pojedinačno ali i aikido sa sobom nosi... I to što prenesem sam JA ali ono šta u sebe ugradiš si TI i to je sasvim u redu.

Vlade Satarić,
Esej za neko tamo polaganje (zbirka „Sabrana nedela“)

3. novembar 2018.

p.s. Istu poruku nosi i segment crtanog filma „Kung fu panda“ i Zmajev ratnik. „Nema posebne tajne. To si uvek bio i jesi TI“. Ovo je ujedno i potvrda onoga što sam pomenuo a to je da je mudrost rasuta i samo je treba pažljivo tražiti.

 

  ____________________________

^[1] Molim da se obrazac ne koristi u školi jer niti mi je ma tematika bila jača strana niti verujem da sam aikido dobro matematički prikazao.

^[2] Preporučujem knjigu „Smrt u crnoj rupi“.

^[3]I to vrhunski ako bih sebi smeo dati za pravo da ga komentarišem i vrednujem.