•  Sedamdesete

• Japanski instruktori i međunarodni seminari

• Aikido organizacije i po neki klub

• Jugoslovenska aikido federacija - Aikikai Yugoslavia

• O drugima

• Dođoi i klubovi tih godina

 

        Stara dama trešnja
        procvala – sećanje
        na minule godine.

                 Macuo Bašo 1644-1694.
                 prevod: Miloš Crnjanski 1928.

 

Tekst koji sledi je objavljen u nešto sažetijoj formi i u 25. biltenu Aikikai Srbije u čast 25. godini od osnivanja naše organizacije.

Ideja je bila da se ovim prisećanjem pokaže kontinuitet aikido aktivnosti bitnih za nastanak i razvoj naše današnje aikido organizacije 2001. godine. Sve vezano za druge aikido dođoe ili klubova ako ih je uporedo tada bilo a koji nisu imali značaj u tom smislu neće biti namerno pomenuti. Ne radi se niokakvoj vrednosnoj selekciji.

 

Sedamdesete

Pred kraj šezdesetih godina grupa džudista se prvi put sreće sa aikidoom na jednom seminaru u Italiji i ubrzo nakon toga aikido počinje da se vežba u Beogradu.

U to vreme (od marta 1970. pa do 1974.godine) takođe u Beogradu, izlalazio je časopis "Budopress". To je bio prvi časopis u zemlji koji se bavio borilačkim veštinama. Izlazio je jednom mesečno i u njemu su se po prvi put pojavile i reportaže o aikidou. Na naslovnoj strani prvog broja bila je reportaža o majstoru Hiroši Tadi, danas 9. dan, koji je predstavljen kao "poslednji živi samuraj". U jednoj maloj rubrici istog broja najavljen je i dolazak majstora Tošia Nemota, 4. dan, iz Tokija, koji će održati petodnevni savezni seminar. Majstor Nemoto je godinu dana ranije održao prvi seminar u Beogradu i to je ujedno bio i prvi japanski majstor koji je održao aikido seminar u tadašnjoj Jugoslaviji.

U decembru 1970. džudo klub "Partizan" formira aikido sekciju koju je tada vodio Dragan Milošević tada Sho dan. Osim u ovom klubu aikido je u Beogradu mogao da se vežba još i u klubu "Dedinje", u aikido sekciji "Budo akademije" i aikido klubu "Student".

fotografija:
Seminar u Beogradu 1969. Tošio Nemoto 4.dan

Među prvima koji su tih godina širili aikido bili su: Zoran Ristić Ciga, Milan Zagorac i Ljuba Vračarević, danas su svi pokojni, kao i Mirko Jovandić.

Japanski instruktori i međunarodni seminari

Godine 1974. u Beograd dolazi Hiroši Tada i drži jednonedeljni seminar i polaganje za dan pojaseve. Ovaj seminar je bio izutno značajan za dalji razvoj aikidoa u zemlji. Zahvaljujući susretima naših aikidoka sa majstorom Tadom koji je tada živeo u Italiji veze između našeg i italijanskog aikidoa postaju sve čvršće. Sredinom sedamdesetih Italija je bila zemlja u kojoj se aikido intenzivno širio i veliki broj japanskih instruktora je dolazilo u ovu zemlju i održavani su brojni seminari. Gostovanja naših aikidoka na tim seminarima postaju za dugi niz godina redovna.

Kao prirodan nastavak te saradnje iz Italije 1975. godine u Jugoslaviju stiže i Jođi Fuđimoto sensei (Yoji Fujimoto). Majstor Fuđimoto, će doći kao 5.dan, u smiraj aikido karijere dobiće konačno 8.dan. Narednih 20 godina Fuđimoto će biti tehnički direktor našeg aikidoa i njegov dugogodišnji rad ostaviće najsnažniji pečat na aikido zajednicu u zemlji.

fotografija:
Seminar na Krku u Hrvatskoj 1986. Jođi Fuđimoto Shihan 8.dan (1940-2012)

Seminari sa Fuđimotom senseiem su, uz odstupanja, nekad kraća a nekad i po godinu ili više, održavani dva puta godišnje u Beogradu, a održano je i na Krku u Hrvatskoj osamdesetih godina pet sedmodnevnih letnjih aikido škola sa prisustvom više Italijana nego što je bilo nas domaćih.

U tom dugom periodu će osim Fuđimotoa u Jugoslaviji, uglavnom u Beogradu, gostovati i Hideki Hosokava 7.dan, Jošiaki Jokota Shihan 7.dan, Masatomi Ikeda Shihan 7.dan, Masatake Fuđita 8.dan, Tamura i Jamada sensei...

 

Aikido organizacije i po neki klub

Od prvih dana od dolaska aikidoa u zemlju postojala je želja da se napravi nacionalna aikido organizacija. U to vreme se pri Džudo savezu Jugoslavije formira i Aikido savez Jugoslavije koji zbog neorganizovanosti i nedostatka baze brzo prestaje sa radom. Zahvaljujući entuzijazmu ljudi iz aikido sekcije džudo kluba "Partizan", od 1975. godine ustanovljeni su, dvaput godišnje, već pomenuti seminari sa japanskim instruktorima, prvenstveno sa Fuđimoto senseiem. Ovako organizovan rad doveo je do stvaranja organizacije - Aikido društva "Beograd". Klub čija je sala početkom osamdesetih godina bila centralni dođo, bio je DTV "Partizan" na Dedinju koji je vodio Jovica Stanojević 3. dan.

fotografija:
Seminar u Beogradu 1990. Jošiaki Jokota 7.dan

 

Godine 1980. otvaraju se još dva aikido kluba u Beogradu: AK "Tašmajdan" i AK "Pinki" (danas AD "Zemun").

Godine 1990. počinje sa radom AK “Novi Beograd” (zvao se kasnije “Shin Ken”, prvobitno ime ovog kluba prisvojio je naknadno drugi aikido klub). Pomenuti dođoi ili klubovi kako su se tad zvali i ljudi koji su ih vodili biće nam bitni za priču koja sledi.

Nije teško izračunati, kada smo počinjali prvu godinu u našem današnjem Aikikaiju Srbije, aikido dođo “Zemun” je postojao dugih 21 godinu a danas uspavani AD

 

Jugoslovenska aikido federacija - Aikikai Yugoslavia

U želji da organizacija koja okuplja klubove iz cele zemlje ima i naziv koji bi to stanje i imenom odražavao, Aikido društvo "Beograd" juna 1994. godine prerasta u Jugoslovensku aikido federaciju - Aikikai Yugoslavia po imenu stare ali i nove smanjene države u kojoj smo tada živeli. Postojanje istoimene organizacije koja bi obuhvatala klubove velike nam države pre njenog raspada nije imalo smisla pa se nije ni desilo, aikikai aikido van Srbije skoro da uopšte nije bio prisutan.

Novu organizaciju smo osnovali u Zemunu nedaleko od većini poznatog današnjeg “Mediterano” - “aikido” restorana.

Seminari na Durmitoru, Žabljak, Crna Gora 1995. i 1996:
Jelena Vrzić Shihan 6.dan, Saša Obradović Shihan 6.dan
Radivoje Janković 6.dan i Velibor Vesović Shihan 7.dan

Pomenute 1994. i narednih 95. i 1996. godine održana su tri sedmodnevna seminara na Durmi-toru u Crnoj Gori. Trenirali smo na otvorenom ređajući strunjače razbacane po hladovini oko stoletnog drveća.

Tih godina su kao plod saradnje sa danas nepostojećom fabrikom noževa "Impa" iz Zemuna apsolutno prve katane koje su proizveli bile u našem posedu. Na fotografiji na kojoj smo pored Crnog jezera su upravo ti mačevi.

Zvezdani trenutak pomenute organizacije bio je poslednji seminar sa Jođi Fuđimoto Senseijem kao tehničkim direktorom, krajem maja 1995. godine u Pinkiju u Zemunu. U sredini tužnih devedesetih godina uspeli smo da nađemo i sponzora i da se na trenutak pokažemo veći i ozbiljniji nego što smo zapravo bili. U sklopu seminara imali smo i nezaboravan embukai u velikoj sali sportskog centra. Održan je na seminaru i poslednji ispit za dan pojaseve kod Fuđimotoa, položio sam tom prilikom, pored ostalih, za 3. dan.

Nakon decenija sa Fuđimoto senseijem 1997. tehnički direktor tada jedine aikikai organizacije u zemlji Aikikai Jugoslavije postaje majstor Masatomi Ikeda 7. dan koji je tada živeo i radio u Švajcarskoj. Dve godine ranije 1995. u Trnavi u Slovačkoj (to je bio prvi seminar koji su Slovaci imali sa Ikedom) u načelu je dogovoren njegov dolazak, a sredinom juna 1996. na seminaru u istom mestu smo Novak Jerkov i ja konkretno dogovorili njegove buduće dolaske u Jugoslaviju.

fotografija:
Seminar u “Pinkiju“ u Zemunu krajem maja 1995, Jođi Fuđimoto Shihan 8.dan (1940-2012)

Majstor Ikeda je do leta 2001. održao sedam seminara u organizaciji JAF. Na žalost, krajem 2001. godine Ikeda se ozbiljno razboleo i povukao iz aikidoa.

fotografijia:
Seminar u “Pinkiju”, Zemun 1998.
Saša Obradović Shihan 6.dan, Masatomi Ikeda Shihan 7.dan (1940-2021), Dragiša Jocić Shihan 7.dan (1952-2025)

fotografijia:
Seminar u Aranđelovcu leta 2000. Masatomi Ikeda Shihan 7.dan, uke Saša Obradović Shihan 6.dan

Nakon sedam godina više od polovine nas koji smo osnovali Aikikai Yugoslavije krenućemo drugim, tada krajnje neizvesnim aikido putem.

Kao što je odavno poznato - sreća hrabre prati!

 

O drugima

Od nas napuštena, Aikikai Jugoslavije će ubrzo postati “Aikikai Srbije i Crne Gore“ i nekoliko godina nakon našeg odlaska će se ugasiti tj. podeliti na dve oranizacije. One će uz nas činiti danas tri od četiri organizacije priznate od strane Hombu dođoa u zemlji.

Četvrta u Srbiji priznata od strane Hombua aikido organizacija koja je nastala koju godinu pre našeg Aikikaija Srbije, krajem devedesetih bio je savez okupljen oko Mirka Jovandića. Mirko je pre toga bio sa svojim klubom deo našeg Aikikaija Yugoslavije sredinom devedesetih, a krajem sedamdesetih pre Jovice Stanojevića vodio je već pomenuti klub na Dedinju.

Treba se setiti i Ljubomira Ljube Vračarevića koji je do sredine devedesetih svoju veštinu zvao samo aikido pre nastanka “srpske veštine“ Realni aikido.

Kako to obično biva, i za osnivačevog života i oni su se kao organizacija uspešno podeliti na više suprostavljenih frakcija.

Pojedini klubovi od tog raznolikog “realnog“ društva su završili i u po nekoj od postojećih aikikai organizacija tokom dugog perioda kojim se ovde bavimo što zapravo predstavlja jedini razlog zbog čega su ovde pomenuti.

Dođoi i klubovi tih godina

Bilo bi gotovo nemoguće nabrojati sve dođoe ili klubove koji su u tih prvih trideset godina postojali od kada je aikido došao u Jugoslaviju. Razvoj i širenje same veštine u celom tom periodu u zemlji tekli su vrlo sporo i potpuno neorganizovano, sve je zavisilo samo od entuzijazma pojedinaca.

Od svog početka 1994. pa do 2001. godine, samo kroz Aikikai Yugoslavije je prošlo 30 klubova i bilo je evidentirano nešto ispod 1.000 članova.

fotografija:
Seminar u Beogradu početkom 1984. Jovica Stanojević 3.dan i većinom članovi AK "Pinki" (danas AD "Zemun")

Na posletku, ideja je bila da se ovim prisećanjem pokaže kontinuitet aikido aktivnosti bitnih za nastanak i razvoj naše današnje aikido organizacije 2001. godine. Sve vezano za druge aikido dođoe ili klubove ako ih je uporedo tada bilo a koji nisu imali značaj u tom smislu nisu namerno pomenuti. Nije se radilo niokakvoj vrednosnoj ili selekciji po ličnom afinitetu.

Naravno, od drugih uglavnom danas neaktivnih aikido aktera pomenutih događaja, o “priključenijima“^[2] u prošlosti čuli bi priču iz ličnog ugla očekivano drugačiju, a moguće je i sasvim suprotnu od svega do sada navedenog.

Aikido Federacija Srbije – Aikikai Srbije rođena je pre 25 godina na samom početku novog milenijuma i konačno ćemo se njoj posvetiti na ovom mestu.

april 2026.

  ______________________

^[1]Osnivači JAF krajem juna 1994.su bili: Velibor Vesović, Jelena Vrzić, Zoran Marković, Saša Obradović, Novak Jerkov, Jugoslava Ljuštanović, Snežana Todororović (jedno vreme Obradović), Nataša Končatović (danas Jokić), Jelena Živanović i Slobodan Jančić

^[2] Priključenija (crkvenoslovenski/arhaično) označava događaje, doživljaje, pustolovine ili neobične zgode. Setite se "Život i priključenija" poznatog dela Dositeja Obradovića

 

 

pogledajte:Četvrt veka Aikikai Srbije 2021 - 2026.

 

Gore