Razumem da među mlađom generacijom ima dosta interesovanje za stvaranje takmičenja u aikidou. Imajući ovo na umu, ja bih voleo bih da odvojim vreme da dalje razgovaramo o ovom pitanju.

Znam da postoji zemlje gde se koristi sistem onoga što biste mogli nazvati takmičenje i slučajno sam tome prisustvovao. Ne znam da li jesam imao sreće ili ne, ali barem sam mogao da formiram mišljenje na osnovu onoga što sam video. Bilo je to ne takmičenje protiv svog protivnika, već protiv drugih parova. Na primer, veoma je bilo slično posmatranju figura para takmičenja u klizanju. Nije izgledalo mnogo drugačije od toga. Ti ćeš biti pobednik ako imaš dobru koreografiju i akrobacije i ako je vaš partner kooperativan i fleksibilan.

Neće biti fizičkog bola kod gubitnika i nema efikasnosti tehnike niti brzine ili snage. Čak i ne znam kako sudsko veće, ako tako nešto postoji, može da odredi "pobednika".

I sam volim sport, posebno takmičarski; međutim, apsolutno je nemoguće imati konkurenciju u svetu Budoa. Nepotrebno je reći da naravno postoji takmičenje u džudou ili karateu. Ali, kad već imaju uredbu da to bude sportsko takmičenje, nisu više u duhu ili kategorija budoa. Možete ih nazvati "Džudosport" ili "Karatesport". Iako donosete određena pravila i propise onoga što možete ili šta ne mogu, ponekad nije previše jasno ko je pobednik. Ovo je već osvedočeno na nedavnim olimpijskim igrama, posebno na džudo turniru.

Ne moram da ulazim u velike detalje zašto je nemoguće imati takmičenje u Budou. Na kraju krajeva, definicija Budoa je „stvar koja odlučuje o životu ili smrti". Da biste bili pobednici, mogli biste završiti u zatvoru. Opet, nisam u poziciji da sudim da li treba da postoji konkurencija u džudou ili karateu.

Međutim, mogu reći da u aikidou apsolutno nije primereno podsticanje konkurencije, i zbog toga sam veoma ponosan što sam aikido vežbač, jer treba da postoji nešto što nema konkurentskog aspekta u ovom modernom svetu. Danas smo u našem društvu okruženi konkurencijom i borbom za vlast. Zaglibili smo u svet konkurencije na toliko mnogo načina, suptilne i očigledne, bilo u našem profesionalnom životu, našim porodičnim kretanjima ili među našim prijateljima. Naša je dužnost da ne budemo takmičarski nastrojeni, da se ne poredimo sa drugima.

Nažalost, čak i u aikidou postoji određena konkurentnost među aikidokama. U celini sve je u sistemu ocenjivanja ili rangiranja dan zvanja.

Da ja nisam bio deo aikikai organizacije ili da sam bio veliki majstor, koji bi bio u poziciji da stvori novi sistem danova, ovo je ono šta bih uradio: Pre svega, potpuno bih eliminisao stepene crnog pojasa; Kada steknete crni pojas, ne ispitom, već po preporuci majstora, ne bi bilo crnog pojasa 1, 2. ili 3. stepena, itd. Jednom kada steknu crni pojas, nakon toga je svima očigledno kako napreduju. Umesto da im damo viši rang, vidimo ih kako se razvijaju, a da njihov broj diploma ne raste.

Ne samo da bi ovo bilo oslobađajuće za praktičara, već bi eliminisalo osećaj takmičenja sa drugima. Suština je da unutar svakog ranga možda imate talentovanog učenika i manje talentovanog učenika. Već postoje neslaganje. Zbog toga stepen izgleda kao iluzija. Pored toga, deo sistema koji bih stvorio bi bio da učitelj da studentima, kada je to prikladno, status Fukušidoina (pomoćnik instruktora), zatim Šidoina (instruktor ili sensei) i Šihana (majstor).

Koliko sam razumeo, osnivač aikidoa, O-Sensei, nije čak ni mario za pojaseve. Ipak, sistem im je bio potreban iz komercijalnih razloga, da promoviše i širi umetnost aikidoa, kao i da stvori biznis za zaradu. Po mom mišljenju, nema smisla da studenti plaćaju više novac svaki put kada budu unapređeni i da plaćaju još više novca kako napreduju u rangu. Nakon završetka fakulteta, ne plaćate školarinu ili novac za diplomu ili rad. Dobijate parče papira ili diplomu na osnovu onoga što ste naučili i školarine koju ste već potrošili. To bi trebalo da bude dovoljno, po mom mišljenju.

Nažalost, nisam previše optimističan u pogledu budućnosti aikido pokreta. Nikad se ne zna, ljudi mogu da naprave različite sisteme pa mogu da stvore i sistem takmičenja.

Nadam se da ako stvarno volite aikido, samo ga se držite i pratite odgovarajućeg ili dobrog instruktora koji poštuje principe. Ako ne, to je kraj duha Budoa koji je osnivač aikido imao na umu.

 

Preneto sa: aikidosphere.com
prevod sa engleskog: Katarina Obradović