Život uz aikido

U ovom eseju ću pokušati da sagledam uticaj aikidoa na moj život.

Neko ko je u zrelim godinama došao na aikido, u početku najverovatnije neće videti ili jednostavno neće postojati uticaj ove veštine na njegov život. Verujem da je razlog tome kompleksnost i dubina ovoga što vežbamo. Ne možemo ga tek tako razumeti, protumačiti, a tek primeniti u svakodnevnici. Aikido ne vidimo svi iz istog ugla, to zavisi pre svega od naše zrelosti, stanja uma pa i života pre vežbanja ove veštine. Imati ispravan pogled na aikido zahteva mnogo uglova gledanja na njega, ali i na njegove motive a samo pokušati sagledati ovu veštinu iz dva ugla može pokrenuti velike i konkretne dileme. Zato smatram da je jako bitno za svakog aikidoku u iole zrelim godinama da bude ili da je makar blizu toga da bude formirana ličnost. Naravno, podrazumevam da je pre svega ispravno formirana. Opet, sa druge strane, aikido mi je indirektno pomogao da se formiram.

Kada gledam našu veštinu iz ugla fizičkog treniranja, tokom svakog malo dužeg perioda odsustvovanja osećao sam veliku prazninu u svojoj svakodnevnici. Prestanak treniranja aikidoa, pa makar i na kratko bih uporedio sa odvajanjem od neke voljene osobe, toliko uđe pod kožu da i sad mogu da zamislim meru kajanja kada bih zauvek prestao sa treniranjem. Odnos prema aikidou koji nema sličnosti sa prethodno navedenim, smatram površnim.

Želim svim našim članovima da aikido donese isto što i meni i osete istu meru privrženosti sa ovom veštinom.

 

Relja Jokić
Esej za polaganje za 3. dan,
23. decembar 2023.
Stari Banovci