Vezivanje pojasa
Za većinu stvari u životu potrebno je vreme pre nego što sve legne na svoje mesto. Tako i za aikido, mislim da mnogi od nas znaju momenat kada je „kliknuo“ – kada vežbanje počnemo da shvatamo sa dozom ozbiljnosti, svesni da će nas ova veština pratiti kroz život.
Kod mene je ovaj trenutak došao kada sam prvi put sama vezala pojas. Obzirom da sam krenula da treniram sa svega pet ili šest godina, dugo mi je mama u tome pomagala. Kasnije je ta dužnost spala na druge članove kluba.
Ipak, dana kada sam konačno sama uspela da zavežem čvor tako da se kimono totalno ne „raskupusa“, ovaj mali ali značajan uspeh me je ispunio tolikim ponosom da sam se osetila nezaustavljivo. Ritual oblačenja kimona i vezivanja pojasa pred trening postao je nešto čemu sam se svaki put radovala.
Kako sam rasla ja, rastao je i kimono – nebitno da li je bio novi ili nasleđen, svaki je postao deo mene, prljajući i cepajući se vremenom.
Pre nekoliko godina, ovaj ritual je dobio novi korak. Taman kada sam mislila da sam ovladala Sveštinom oblačenja kimona, pojavila se hakama koja me je totalno izbacila iz ritma. Moj ritual je bio skroz narušen, i ponovo sam se osetila kao petogodišnje dete koje po prvi put stidljivo ulazi u salu tražeći pomoć od odraslih.
Zajedno sa izazovom u vidu hakame, pojavilo se i bezbroj novih izazova sa vežbanjem.
Pokreti koje sam mislila da sam savladala su dobili novi nivo kompleksnosti; iako sam u sali provela veći deo svog života, tehnike su odjedjnom postale nalik nemuštom jeziku. Očekivanja koja dolaze sa hakamom su me naterala da preispitujem sebe da li sam joj dorasla.
Kontinuiranim vežbanjem, ova strepnja se vremenom smirila – moje razumevanje za veštinu je krenulo da se polako ali sigurno produbljuje. Naučila sam da vezujem hakamu kako mi odgovara, a vežbanje prilagodim sopstvenom temperamentu. Tehnike koje su mi bile nedokučive su se ponovo iskristalisale.
Hakama i dan danas izaziva dozu treme u meni, pre svega zato što sam sasvim svesna toga koliko prostora za napredovanje imam pred sobom. Stoga težim ka tome da svakim treningom nastavim da unapređujem ne samo svoju aikido tehniku, već i tehniku vezivanja pojasa. 😀
Nađa Sinadinović
Esej za polaganje za 3. dan,
22. januar 2023.
Zemun