aikido, moj hram 2019.

Kada sam prvi put obukao hakamu, shvatio sam da sam zaista na početku nečega. Čega? Većina nas počinje da vežba sa jednim ciljem, da položi za dan t.j. da ponese crni pojas. Tako je bilo i kod mene. Kako se taj dan približavao, tako sam sve više osećao da to nije cilj. Aikido je već postao deo mog života ali šta posle polaganja za dan - nije mi baš bilo jasno.

Kako sam obukao hakamu, polako sam počeo da shvatam da sam do tada napravio solidan temelj, naučio da slažem kamen po kamen ali to još uvek nije izašlo iz zemlje. Sva sreća da se greške koje sam pravio nalaze ispod, da se ne vide. Međutim, sada je drugačije. Moram da naučim da čitam planove i polako gradim deo po deo.

U vezi veštine čitanja tih planova, mnogo mi je pomogla činjenica da aikido ipak nije odbrambena veština. Nekako mi to od samog početka nije bilo prihvatljivo. Većina ljudi prihvata svet u kome su a priori žrtve pa im sada treba neki sistem koji bi im navodno pomogao da se odbrane od nečega. Devojke kupuju kozmetiku da bi našle dečka, magarci bilduju po teretanama da bi našli te iste devojke, matorci trče kao blesavi niz put da ih ne strefi srčani ili moždani udar (a time samo povećavaju šansu da ih strefi neki kamion) i tako zeke upisuju borilačke veštine da bi se odbranili na ulici. Koja glupost. Pa zeka uvek ostaje zeka. Eventualno može biti razulareni zeka i to je sve.

Moj koncept života ne podrazumeva da sam unapred obeležen kao žrtva i zbog toga mi to nije leglo. Neko me pita: jel' to ona veština koja slabijima omogućava da se odbrane od jačeg? Ja kiselo odgovaram da jeste a u sebi se pitam koja li je budala to provalila a ja još veća koja to ponavljam.

Elem, kada sam počeo da proučavam bušido, konačno sam shvatio da je to ipak viteška veština i tada mi je sve puklo pred očima. I zašto neko na pomenuti način "reklamira" aikido i zašto neki majstori vežbaju "prazan" aikido i zašto ovo i zašto ono. Ta veza aikidoa sa bušidom za mene je bila odgovor na pitanje šta dalje sa mojim aikidoom.

Konačno mislim da sam naučio da čitam i pravim planove. Danas, potpuno miran, ređam kamen po kamen u moju građevinu. Potpuno oslobođen rokova kad treba nešto da bude gotovo. Koristim moju snagu, veštinu i mudrost koju mi je Tvorac podario i trudim se da ta građevina bude što lepša a da ja kroz to ovladam svim potrebnim veštinama. Za neki dan, imaću priliku da pokažem mom majstoru i drugovima šta sam to napravio do sada. Majstor će mi reći šta treba da ispravim...

 

Vladislav Jokić

kandidat za 3. dan

22. jul 2019.