Iz perspektive "Žao mi je, pokušaj ponovo“

Sа моје tаčkе glеdišta, tо је trebalo da bude još jedan u nizu seminara. Jedinstvena prilika da se nauči nešto novo ali i ponovo vidi sa dragim ljudima, malo porazgovara i ozbiljno provežba.

Tako je i počelo. Kao još jedna prilika da se družimo i vežbamo.

Ali! E, to "ali" sad sledi. Ovaj seminar je trebalo da za mene bude poseban i iz još jednog razloga. Ispunio sam svoj vremenski uslov za polaganje za majstorski pojas zvanja drugi dan (ni dan), i trebalo je da polažem (i položim) čime bih obeležio jaš jedan stepen napredovanja u veštini do koje mi je stalo.

I krenulo je. Prvo prozivka budućih majstora i njihovo polaganje, a potom nas, majstora željnih napredovanja u znanju i zvanju. Sam tok polaganja ne želim da komentarišem. Svako je dao onoliko koliko je mogao, hteo i znao... Usledio je još jedan trening a potom čitanje rezultata.

Znao sam da ću sigurno bito poslednji u prozivci jer sam bio poslednji i prilikom polaganja pa sam "strpljivo" čekao i slušao rezultate drugih. Dobro je počelo... shodan, shodan.... nidan, nidan.... i na kraju ja: "Žao mi je, pokušaj ponovo (Please try again)". Neverica. Šta reče?!?!?!?!?!?!?! (odjekivalo je u meni). Ta rečenica me dobro mlatnula. Kao tori za ovog ukea nisam bio spreman. Tačnije, verovao sam da se sa ovim ukeom nikad neću susresti. To meni ne bi trebalo da se dogodi......

Ali dogodilo se ...

I.... šta sad?

Gomila negativnih osećanja koja sam tek sada, sa male vremenske razdaljine, spreman da analiziram i prokomentarišem.

Osećanja:

• Ljutnja i bes: Gotovo istovrtemeno su me prožela oba. Tek sada shvatam koliko sam slabo napredovao u veštini koju volim. Ni jedna od njih ne treba da odslikava jednog aikidoku, a naročito ne majstora, ma kog zvanja. Sam aikido predstavlja put pozitivne energije, ljubavi i razumevanja. A ja? Pa, da pokušam ponovo?
  
  
• Ljubomora i zavist: Kako su oni prošli a ja sam pao? Ponovo shvatam koliko sam slabo napredovao u veštini koju volim. Sam aikido nikada ne potencira rivalstvo i takmičenje. Svako od nas je u aikidou kao i u životu jedinka za sebe, snažna da deluje sama a stvorena da deluje u zajednici. Aikido nema protivnika već samo ideju napretka i razvoja. Svakog za sebe, a onda i svih zajedno. Zašto oni? Zato što su napredovali u odnosu na sebe. Zašto ne ja? Jer nisam bio bolji od sebe. Ponovo, pa da pokušam ponovo?
  
  
• Slabost i nesigurnost: "Ono što me ne ubije, čini me jačim". Kako sam porastao na selu, u poljoprivrednom domaćinstvu, moj otac je često govorio: "Kada budeš dovoljno jak i vešt moći ćeš da radiš ... to i to". A šta sada? Kako ću pokazati nekom da vredim i zaslužujem njegovo vreme da mi pokaže i pomogne u mom napredovanju a da nije to iz sažaljenja? Kada sam se zaposlio često sam čuo rečenicu:"Njegovo znanje i rad može da procenjuje samo neko ko je bolji od njega..." iako to često nije imalo veze sa odnosom bolji i lošiji. A šta sad? Kako da zaslužim nečije poverenje i prenesem svoje znanje na one koji znaju malo manje od mene? Još jednom shvatam koliko sam slabo napredovao u veštini koju volim. Već na prvom treningu iza seminara i radu sa drugarima iz kluba shvatio sam da oni i ne razmišljaju o tome koji rang ili status imam, već šta znam i na koji način sam spreman da to malo znanja prenesem i na njih koji znaju manje ili drugačije od mene. Aikido tome i uči. Ne cenimo ljude prema onome ko su i šta su, već kakvi su.

Na kraju najbitnije što sam naučio je da aikidoke ma kog pola, uzrasta, zvanja ili znanja i umeća bili predstavljaju jednu veliku grupu dobrih ljudi koji su tu i onda kada su ti najpotrebniji da te ohrabre i podrže.

Razni ljudi će ovaj moj tekst komentarisati na različite načine i ja ih neću sprečavati u tome. Sa moje tačke gledišta on samo predstavlja skromni pokušaj da svoj "poraz" predvorim u naučenu lekciju. Jer tek sada shvatam šta je sensei Filip Smit mislio kada je jednom prilikom objašnjavao zašto se kaže "pokušajte ponovo", a ne "pali ste" tj. niste uspeli (failed). U aikidou, kao i u stvarnom životu, niste uspeli samo onda ako niste pokušali (ponovo).

Iskreno i od srca čestitam svima koji su položili, ali i onima koji su pali, preživeli smo....

Da probamo ponovo....

u Beogradu,
29.05.2008. godine

Vlade Satarić, shodan
(nidan – žao mi je, pokušaj ponovo)