Dan pojasevi - 1. deo

Esej Jošimicu Jamade „Neka opažanja o ispitima i promocijama” objavljen u poslednjem broju “aikido biltena” naše organizacije bio je neposredna inspiracija za ovaj tekst. U godini koju će obeležiti za sve nas važni ispiti i promocije za dan zvanja osetio sam potrebu da o ovoj temi kažem više ne vezujući se za pomenuta razmišljanja senseija.

Dan (段) je japanska, korejska i kineska oznaka nivoa koja se koristi u mnogo kulturnih disciplina kineskog i japanskog porekla. Osim u borilačkim veštinama, danovi postoje u veštini aranžiranja cveća, čajnoj ceremoniji itd.

Smatra se da je Džigoro Kano osnivač modernog džudoa započeo ovakvo rangiranje krajem XIX veka. Njemu dugujemo i uvođenje judo gia ili keykogi-a poznatijeg samo kod nas kao kimono prestavljenim 1907. godine. Do tada se vežbalo u pravim kimonima ili Yukatama i nakon svakog treninga sledovalo je krpljenje i popravka odeće!

U vekovima pre ovakvog rangiranja smatralo se da učenik treba da marljivo vežba do trenutka kada bi majstor procenio da je savladao veštinu koju je učio. Nakon toga bi mu sensei davao sertifikat o završenoj školi i očekivalo se da on sam treba od tada da nastavi širenje znanja kojim je ovladao. Iz biografije O Senseija Moriheja Uešibe znamo sledeće:

„Nošen nemirnim duhom, godine 1911. prijavljuje se kao kolonista i odlazi na Hokaido (najsevernije japansko ostrvo) gde susreće majstora Sokaku Takedu iz škole aiki-đuce Daito koja se ubraja u najstarije u Japanu. (…) Uešiba poziva učitelja Takedu u svoju kuću i uči od njega gosteći ga i služeći mu pune četiri godine (od 1912. do 1916.), posle čega dobija diplomu da je ovladao svim tajnama ove veštine.“ ^[1]

Bilo bi gotovo nemoguće danas naći dovoljno strpljive učenike i ovim sistemom ih dovesti do majstorskog zvanja pogotovo spremnih da vam ostave kuću i imanje nakon obuke kao što je Uešiba ostavio Takedi na Hokaidou!

Pre dan sistema postojao je Menkio Kaiden (Menkyo Kaiden) sistem rangiranja, pisanje o njemu bi nas odvelo vremenski u suprotnom pravcu i dalje od ideje kojoj mislim da ovo štivo treba da služi. Pogledajte “Ranking in aikido”, Malcolm Tiki Shewan senseija, tekst gde se pored ostalog govori i o ovome.^[2]

Dan pojasevi u aikidou

Sve što bude izneto u narednim razmatranjima odnosiće se na aikikai aikido kao nasleđe O Senseija i na rangiranja u Aikikai organizaciji (aikido Wold Headquarters, Hombu dođo, o istome je reč) osnovanoj 1948. godine. Derivatne organizije nastale od strane O senseijevih učenika i mnogobrojna društva samozvanih majstora i osnivača stilova imaju svoje sisteme rangiranja i bilo bi suvišno baviti se ovde njima.

Dan pojasevi u aikidou, kao i kod drugih japanskih borilačkih veština označavaju stepene koji dolaze nakon učeničkih pojaseva. Prvi dan se naziva Sho dan (početni dan) nakon koga slede drugi, treći, i tako sve do 10. dana. Aikikai Hombu dođo dodeljuje generalno dan pojaseve do 8. dana. Jedini nosioc 9.dana danas je Hiroši Tada sensei. Za života O Senseija Uešibe nekoliko majstora je dobilo usmeno 10. dan (Hikicuši, Širata, Abe), Tohei sensei je trebao jedini biti promovisan u taj pojas 1969. godine baš u vreme kada je O senseijeva bolest napredovala i od koje je nakon par meseci preminuo…

Od Sho dana do 4.dana polažete na ispitu, od 5. dana pojasevi se dobijaju na preporuku (Suisen). Nosioci dan pojasa (Judanše) često se kod nasu zovu i majstori iako to zapravo nisu! Majstori su Judanše koji imaju i svoje škole i odgovornost prema svojim učenicima.

Sve Judanše (Yudansha) nevezano za dan nose crne ili tamnoplave hakame preko belog kimona koji vezuju crnim pojasom. Šareni grbovi, plava kimona, velike reklame na leđima ili hakame u raznim bojama ukazuju na godinama gajen ego. Što je šarenije, veća je neznalica u pitanju – osim ako se ne radi o tradiciji lokalne organizacije pa se svi kolektivno ukrašavaju da bi se razlikovali i bili lepši od nas neukrašenih!

Diplome nakon ispita stižu uvek sa istog mesta - iz Hombu dođoa i nose potpis aikido Došua.

IAF (International aikido Federation) organizacija NE DAJE dan pojaseve i ne možete imati dan ove organizacije, suprotno opšte prisutnoj i podsticanoj zabludi čak i kod onih koje je mrzelo da pogledaju svoj aikido pasoš.

O sensei, prvi došu Kišomaru Uešiba, Došu i Waka sensei su iznad ovog sistema rangiranja. Nikakog smisla nema da Soke (osnivač stila) sam sebi da pojas tako da su i drugi rodonačelnici stilova van dan rangiranja u svojim organizacijama.

Sho dan

Sho dan ima poseban značaj za svakog vežbača i to svi koji su do tog pojasa došli mogu da vam posvedoče. U knjizi “aikido – antropološka analiza”^[3], Katarina Obradović je dala novi pogled na ovaj ispit kao na obred prelaza i ja se neću zadržavati na tome, sami pročitajte. Uglavnom, nakon prvog perioda zadovoljstva postignutim kod svih nastupi period preispitivanja i uglavnom svi zaključe kako pojma nemaju! Nije se naravno njihova tehnika promenila, promenio se ugao iz kog gledaju na veštinu i na sebe u njoj. U nečemu gde nema takmičenja svaki pojedinac mora kroz lično preispitivanje i introspekciju tražiti odgovore na ovakva pitanja.

Mnogi koji su postavili dan kao cilj u tom periodu prestanu sa vežbanjem. Krajnje ironično, prestanu da vežbaju kada dobiju pojas koji u prevodu znači početni dan!