Napomena urednika:
Ovi redovi Jamada Senseia prvi put su objavljeni proleća 1981. u Novostima US aikido Federacije. Ovaj članak je napisan ubrzo nakon jedne posete Osava Senseija SAD. Osava Sensei je dugi niz godina bio generalni direktor Hombu Dođoa i neko čiji su treninzi uvek bili inspiracija svima koji su imali sreću da im prisustvuju.

 

aikido aktivnosti su u ovom delu sveta nedavno bile veoma uzbudljive s obzirom da je Sensei Osava držao treninge na godišnjem seminaru sa polaganjem za crni pojas.

Za učenike, vrhunac ovakve vrste seminara ili letnjeg kampa je ispit za crni pojas. Da budem iskren sa vama, za mene to nije uvek vrhunac. Ponekad zbog svog učinka na testu moram da oborim učenika, a nijedan instruktor ne voli to da uradi.

Želeo bih da prodiskutujem o nekoliko stvari koje sam primetio nedavno prilikom ispita. Ovo spominjem zato što mislim da vam to može biti od pomoći u vašem svakodnevnom vežbanju.

Ono što me je najviše iznenadilo je da polagači nisu bili u stanju da jasno izvedu čak ni osnovne tehnike kao što su Shomenuchi Ikkyo, Yonkyo ili Shihhonage. Neki polagači nisu znali čak ni imena ovih uobičajenih tehnika. To mogu da razumem, zbog same prirode aikidoa koja je fleksibilna i kreativna pa tu može biti problema u davanju imena tehnikama. Međutim, postoji specifičan zajednički naziv za osnovne tehnike. Takođe mislim da poznavanje ili nepoznavanje tih uobičajenih naziva zavisi i od vašeg stava u svakodnevnom vežbanju. Još jedna stvar koju sam primetio je da su mnogi početnici zainteresovani da rade moderne, popularne (fancy) pokrete, ili tehnike koje imitiraju od naprednih učenika (viših pojaseva). Imajte na umu da je ono što rade stariji učenici komplikovanije i sasvim drugačije nego kada početnik izvodi isto, a ta razlika je očigledna iskusnim aikidokama. Tehnika naprednih učenika je utemeljena u osnovama aikidoa, njihova tehnika ima osnovu - tehnika početnika tu osnovu ne može da ima, to je samo površna tehnika bez ičega iznutra.

Iznenađujuće je da postoje instruktori koji podučavaju samo te moderne “fancy” pokrete početnicima koje ne uče osnovama i osnovnim elementima tehnike. Takođe, pitam se da li su ovi instruktori shvatili koliko je važno da učenici nauče osnovne elemente da bi kasnije kada to budu hteli mogli da izvode i napredne tehnike. Daću vam primer neuspeha u savladavanju osnove: primetio sam na ispitima da veliki broj ljudi nije u stanju da uradi suwari wazu ispravno. Hajde da svi budemo sigurni da radimo osnove u našem svakodnevnom vežbanju.

Očigledno je da su ljudi koji polažu za crni pojas predhodno bili nosioci drugog i prvog kyua. Po svom znanju i sposobnostima prvi kyu bi trebao da bude na nivou skoro jednakom kao SHODAN. Moje mišljenje je da je Shodan ispit zaista formalnost, ispit koji samo pokazuje da je vaše znanje sa prvim kjuom usavršeno.

Zamolio bih instruktore da imaju malo strožiji kriterijum kada daju prvi kyu tako da njihovi učenici ne bi sramotili ni sebe ni njih kada budu polagali za Shodan. Onda će i za mene takođe ispit za dan pojas postati vrhunac seminara.

Gledajući drugi aspekt ispita ponekad se dešava da se porede polaganja ili se pak tračari o polaganju drugih ljudi.

Čujem stvari poput: “Kako je on uopšte položio?“ ili „Nikada je ja ne bih pustio da položi!“ itd.

Pre nego što krenem u detalje oko faktora koji određuju ko će položiti a ko ne treba reći ovo: Stav izražen u ovim vrstama opaski je apsolutno pogrešan, bez obzira koje okolnosti su u pitanju. Mi kao aikidoke moramo biti širokogrudi i čestitati jedni drugima na dostignućima.

Nepotrebno je reći, da bi položio ispit učenik treba da bude u stanju da izvodi tehnike na određenom nivou u vreme ispita. Međutim, odluka ispitivača može da se zasniva i na jednom od sledećih faktora:

1. Dužina vežbanja,
2. Stav prema vežbanju,
3. Fizički hendikep,
4. Trud, svi imamo različite fizičke sposobnosti ali zalaganje i trud je
   taj koji se najviše vrednuje.
   

Dakle, imajte u vidu činjenicu da postoje mnogi faktori koji su uključeni u odluci o unapređenju.

Preneto sa: aikidosphere.com
prevod sa engleskog: Katarina Obradović