Š K O L A

Još jedan seminar je iza nas. Vrnjačka Banja sa svojim zelenilom, domaćini sa svojom gostoljubivošću i lepo vreme sa svoje strane doprineli su da smo se svi osećali prijatno i opušteno.
Sećajući se prošlih seminara može se reći da je uvek bilo prijatnih trenutaka, ali ovaj seminar je bio takav od početka do kraja, na treningu i u slobodnom vremenu.

Boravili smo u privatnom smeštaju koji je bio bolji i konforniji nego hotelski pre par godina. Isto se može reći i za hranu u restoranu koji se nalazio neposredno uz smeštaj.

Dan je obično tekao na sledeći način: Buđenje po nahođenju, oko 8 sati; doručak oko 9, a zatim lagana šetnja do sale sa zaustavljanjem u poslastičarnici ili na kafi (ko je već nije pre doručka popio);.potom trening od 10:00 do 12:00; ručak oko 14:00 nakon koga su bile slobodne aktivnosti. Slobodne aktivnosti su se najčešće sastojale od popodnevnog odmora (koji nisu čak ni stariji članovi previše koristili), pa preko šetnji i vožnji fijakerom, vožnji biciklom i kupanja i sunčanja na nekom od dva bazena. Posle večere, oko 20 časova izlazili smo u grad.

Kafići, picerije, kafane i restorani kojih ima u izobilju bili su ove godine manje popunjeni tako da nismo morali da čekamo na slobodno mesto kao predhodnih godina. Celo mesto je odisalo mirom i tišinom čak i radnim danima. Parkovi i puno zelenila su bili pravi odmor za sve nas navikle na urbanu trku, gužvu i vreli asfalt.

Što se treninga tiče, vodili su ih naizmenično Saša Obradović i moja malenkost. Rađeni su Gyakohanmi, kata u paru sa štapom, Hanmi hantachi waza, munetori, vežbe sa mačem u paru, Ushiro katatetori kubishime . . .

I za kraj, što bi rekao Saletov brat iz Banje nakon očeve primedbe da je celu platu potrošio za jednu noć: “Ali, bilo mi je lepo!” Možda ne tako radikalno, ali kvalitet života koji živimo treba da cenimo i prema tome koliko lepih trenutaka umemo da priuštimo sebi. Ovaj seminar nije bio tenutak - trajao je sedam nezaboravnih dana!

Novak Jerkov