Aikikai Srbije 2001 - 2021.

Wilijam Smit u Zemunu 2002.

Krajem juna 2002. u sali OŠ “Petar Kočić”, Vilijam Smit Šihan je održao prvi seminar u godinama koje će obeležiti UKA Shihani i Shidoini.

Donacija vlade Japana 2004.

Dana 7. decembra 2004. u dođou AD "Zemun" održana je svečana ceremonija potpisivanja Ugovora o donaciji Japanske fondacije i Aikido federacije Srbije, dobili smo tada preko 840 m² tatamija!
pogledajte opširnije

Dana 26. avgusta 2005. u dođou AD "Zemun" održana je ceremonija svečanog uručenja donacije.

pogledajte opširnije

Aikido bilteni Aikikai Srbije

Prvi broj biltena izašao je avgusta 2000. u prethodnoj aikido organizaciji. Od 2003. pokrenut je ponovo i izlazi jednom godišnje i spada u najkvalitetnije štampano štivo po formi i sadržaju u svetu aikidoa. Od samog početka bilten je bio posvećen članovima naše organizacije i onima kome ga poklonimo - nije postojala ideja o prodaji.

Klupski seminari

U skladu sa odgovornošću koju su Shidoini i Fukushidoini imali pred sobom za tehnički razvoj klubova gde su pored ostalog držali i ispite za kyu pojaseve uspostavljena je i praksa periodičnih godišnjih klupskih seminara. Svrha ovih seminara nije u samom ispitu koji je njihov deo, ideja je da se njime prenese znanje instruktorima i učenicima i potstakne saradnja između dođoa.

Aikikai u BiH

2006. godine počela je sa- radnja između nas i grupe bivših džudista iz Lukavca, malog mesta pored Tuzle u BiH. Imali su želju da počnu da uče aikido i počela je zajednička velika i lepa priča koja traje već deceniju. Do 2013. godine članovi iz Bosne bili su priključeni AD "Zemun", od te godine je, najviše zahvaljujući osnivaču Davidu Kulišiću po uzoru na naš formiran “Aikikai u BIH”. Februara 2013. potpisan je sporazum o tehničkoj saradnji naših aikido organizacija.

Članovi Aikikai Srbije

U periodu  od 2001.  do januara 2020.  članstvo u Aikikaiju Srbije imalo je 3.524 osoba (od toga su 896 devojke).
Od njih su 173 (devojaka 36) postali Yudanshe tj. nosioci dan pojasa.

Pojasevi za kyu i dan

Web sajt Aikikai Srbije

Web sajt naše organizacije je godinama unazad jedinstveno mesto na internetu posvećeno aikidou. Zajedno sa nama je rastao predhodne dve decenije i dobijao nove sadržaje. Prva verzija je postavljena na web 18. novembra 1997. Sajt koji gledate je potpuno nova verzija postavljena 8. januara 2017.

2001 - 2020.
Dođoi i klubovi Aikikai Srbije

2001 - 2004.

2001. “Zemun” iz Zemuna, od osnivanja aktivan do danas;

2001. “Shin Ken”, od osnivanja do septembra 2015.;

2001. “N.Beograd” od osnivanja do kraja te godine;

2001. “Ikeda” iz Niša, aktivan do danas;

2001. “Daitokan” iz Požarevca, aktivan;

2001. “Dunav” iz Novog Sada, samo te godine;

2002. “Taurunum” iz Zemuna do 2004, uskrsnuće kao “Gardoš” mnogo kasnije;

2003. “Sensei” iz Niša, aktivan;

2003. “Arena” iz Beograda, jedno vreme i u Čačku, zatvoren 2011. god;

2004. “Katana” iz Bogatića do 2005.;

2004. “Tenšin” iz Pirota, do 2005. i od godine 2009. do 2015.

2005 - 2007.

2005. “Ikeda 2” iz Malošišta, ugašen je godine 2014;

2005. “Taka” iz Niša (“Ikeda 3”) i “Taka” iz Merošine, aktivan;

2005. “Yamatokan” iz Beograda, aktivan;

2005. “Kruševac” (nekad “Ikeda 4”) iz istoimenog grada radi od 12. marta 2005, do danas;

2005. “Sinđelić" (“Kyofu”) iz Beograda, od septembra 2014. priključio se “Yamatokan” dođou;

2005. “Ronin” iz Beograda do 2009.god;

2005. “Budokan” (tada "Budo") iz Novog Sada, aktivan;

2005. “Wakiaikan” iz Beograda 2005. do 2012.;

2006. “Gard” iz Lukavca, BiH je formalno bio deo AD “Zemun”. Danas je pri Aikikaiju u BiH i preko njega tehnički povezan sa Aikikaijem Srbije.

2008 - 2011.

2008. “Satori” iz Zaječara, 2008. samo te godine;

2009. “Centar”, “Eiki” i “Košava” iz Beograda, od juna te godine do jeseni 2015.;

2009. “Mušin” (Prokuplje”) iz Prokuplja, od juna te godine do septembra 2015.;

2009. “Sunce” iz Vršca, od juna te godine do septembra 2015.;

2009. “Vlasotince” iz istoimenog mesta, od juna te godine do septembra 2015.;

2010. “Okami” (nekad “Ikeda 5”) iz Aleksinca 2012. prestao sa radom;

2010. “Kraljevo” iz Kraljeva do 2014.;

2010. “Shogun” iz Kruševca, do 2012.;

2011. “Alfa” iz Bele Crkve, aktivan;

2011. “Edo” iz Beograda, istupio iz Aikikai Srbije 13. maja 2013.

2012 - 2016.

2012. “Ozren” iz Soko Banje, aktivan;

2012. “Sofu” iz Požarevca, od oktobra te godine i narednih nekoliko meseci;

2013. “Agatsu” iz Beograda do 2014.;

2013. “Kaiku” iz Beograda do 2014.;

2013. “Kaizen” (“Eiki-Beška”) iz Beške do oktobra 2018.

2014. “Senshi”, iz Kruševca, klub nije zaživeo;

2014. “Musaši”, iz Niša pokušao samo te godine;

2015. “Marko” iz Novog Sada, od aprila 2015 do danas;

2016. “Yamato Nadeshiko” iz Kruševca do 2018;

2016. “Kaizen” u Novim Karlovcima, Krčedinu i Novom Slankamenu do oktobra 2018..

2016. AD "Dunav" iz Beograda, do 2019.

2017 - 2019.

2017. AD "Dunav" iz Novih Banovaca do 2019.

2017. AD “Kaizen” ponovo u Inđiji, do oktobra 2018.

2018. AD “Sakura” iz Beograda.

2018. AD “Yoshinkan” iz Bijeljine, Bosna i Hercegovina.

2018. AD “Yoshinkan” iz Ugljevika, Bosna i Hercegovina.

2018. AD "Yuugen" iz Beške.

2019. AD "Hajduk Veljko" iz Negotina.

   A i k i k a i   S r b i j e  

---

Prve godine 2001 - 2002.

Početkom 2001. godine organizaciju su osnovali Novak Jerkov, Zoran Mićić i Saša Obradović instruktori tri beogradska dođoa: “Shin Ken”, “Novi Beograd” i “Zemun” iz kojega su svi izvorno i potekli. Mesec dana kasnije novoj federaciji se pridružio Boško Ivanišević ispred tek osnovanog i nikad zaživelog AK “Dunav” iz Novog Sada.

“Januara 2001. godine, aikido klub “IKEDA” iz Niša, napušta Jugoslovensku Aikido Federaciju i priključuje se tek osnovanoj Aikido Federaciji Srbije – Aikikai Srbije i postaje njen punopravan i neodvojiv član. Ovaj potez, povučen od najužeg članstva kluba na čelu sa instruktorima, ne samo da je odisao odvažnošću, već se pokazao i veoma mudrim...”, stajalo je na našem web sajtu tih dana. Početkom novembra i Aleksandar Punoš počinje sa treninzima u Požarevcu, u okviru našeg aikikaija rađa se aikido klub "Daitokan".

Održali smo te 2001. prvu letnju školu u Vrnjačkoj Banji i prvi zimski seminar. Ipak, glavni problem nakon odlaska iz starog aikikaija koga smo takođe zajedno sa još nekoliko tadašnjih drugova Novak i ja osnovali u Zemunu januara 1994. ostao je prisutan. Sa starom organizacijom ostavili smo i Masatomi Ikedu senseija koji je tada bio tehnički direktor našeg aikikaija a to je značilo da nije imao ko da bude spona između nas i Hombu dođoa. U toku te prve godine nove federacije dva puta smo odlazili na gulaš čorbu u Budimpeštu i na seminare tamošnjeg aikikaija koje je držao Fudžita sensei. Velikog majstora sam poznavao od 1995. ali se ispostavilo da je trud oko njegovog dovođenja u Beograd bio prilično uzaludan. Cena budućih seminara u Srbiji koja nam je servirana bila je višestruko veća od one koju smo ikada imali sa Fudžimoto ili Ikeda senseijem i nije nam padalo na pamet da na nju pristanemo. Nije nama, ali jeste ambicioznom Zoranu Mićiću koji je sa Sho dan pojasom odlučio da majstora 8. dana naruči samo za sebe i svoj mladi i od tog trenutka od nas zauvek nezavisni klub.

Bili smo se ozbiljno zamislili šta dalje da činimo kada je stigao nenadani mail iz Londona. Davno je bilo, ali otprilike je sadržaj ličio na: "Zdravo, ja sam Mire Zloh, vežbao sam davne 1983. ili četvrte sa vama u “Pinkiju” u Zemunu, možda me se sećate. Ponovo vežbam aikido u Engleskoj sa nekim finim ljudima..."

Već u leto naredne 2002. godine Vilijam Smit je bio u Beogradu, održan je izuzetan seminar i veliki ispit, Smit sensei postao je naš tehnički direktor.

Međunarodni seminari

Prvi seminar sa Vilijamom Smitom je, ispostaviće se bio i poslednji. Sensei je bio bolestan, u ozbiljnim godinama ali sa vatrom u očima i ljudskom toplinom koja je plenila.

Sledeće godine i skoro svih narednih do 2009-te jednom godišnje je dolazio Filip Smit sensei sin Vilijema Smita, a od 2004. se priključio i Gordon Džons sensei. Seminari su bili u pravom smislu međunarodni - uz instruktore iz Engleske bi dolazila čitava šarena grupa aikidoka, uglavnom iz Birmingema, poneko iz Londona. Na svim seminarima uz nas je bio i Mire. Od 2002. do 2009. godine održano je u Zemunu ukupno 8 međunarodnih aikido seminara:

• 2002. prvi seminar je držao Vilijam Smit sensei;
  
• 2003. Filip Smit sensei;
  
• 2004. Filip Smit i Godon Džons sensei po prvi put;
  
• 2005. Filip Smit sensei;
  
• 2006. i 2007. Filip Smit i Gordon Džons sensei zajedno;
  
• 2008. Gordon Džons sensei;
  
• poslednje, 2009. godine Filip Smit i Gordon Džons sensei.

U dugom periodu od sedam godina koliko su Vilijem, Filip i Gordon sensei bili sa nama Aikikai Srbije je narastao i došao do priznanja od strane Hombu dođoa. UKA je bila jedna od prvih organizacija koja se u svetu izborila za priznanje i direktnu vezu sa Japanom. Viliam Smit je davnih godina kada je IAF imao sasvim drugačiji značaj i smisao nego danas 12 godina bio član saveta (council) te organizacije. Od mnogih je tada bio označen kao prilično naivan. Naivan je najčešči naziv koji pokvarenjaci koriste za iskrene ljude i veliki je to bio kompliment za tog sitnog građom ali velikog čoveka! Imali smo sreću da iz druge ruke osetimo duh i školu Čiba senseija koji je bio učitelj sve trojce.

Pobrojani seminari su se svi održali u Zemunu, 2005. godine čak na impresivnih 850 m² našeg novog tatamija.

Donacija vlade Japana i saradnja sa ambasadom Japana

Put do pomenute količine strunjača išao je preko međunarodnog konkursa u oblasti kulture gde japanska država pomaže siromašne zemlje. Te godine pomoć je u tada još malo zajedničkoj državi dobio postradali grad Kotor za konzervatorske radove nakon zemljotresa i Aikikai Srbije za buduće aikido radove!

Pola godina ranije osvanula je sledeća vest: “Dana 7. decembra 2004. održana je konferencija za novinare i svečana ceremonija potpisivanja Ugovora o donaciji Japanske fondacije i Aikido federacije Srbije - Aikikai Srbije. Želja Ambasadora Japana, njegove ekselencije gospodina Rjuichi Tanabea je bila da se ceremonija obavi u našem prostoru, u dođou AD “Zemun”. Bila je to prva i time najveća donacija ikad dodeljena od strane Japana nekom aikido klubu ili organizaciji u Srbiji. Vrednost donacije je bila oko 20.000 evra ili 840 metara kvadratnih tatami strunjača.” Do danas, 20 godina kasnije i dalje je to najveća donacija bilo kom aikido klubu ili organizaciji u Srbiji.

Te jeseni je na tromesečnom posebnom kursu u AD “Zemun” bilo i osoblje obezbeđenja Ambasade Japana. Nije nam bio cilj da od njih napravimo aikido majstore, želja tadašnjeg japanskog konzula g. Fukuyoshija je bila da zaposleni u ambasadi osete duh Japana i tradicionalan način podučavanja koji se neguje u aikidou, u našoj organizaciji i pomenutom klubu. Upravo tih godina, 2004 i 2005. Aikikai Srbije će učestvovati na velikim prikazima (embukaijima) borilačkih veština pod pokroviteljstvom ambasade i u okviru dana Japanske kulture u Beogradu.

Deset godina kasnije saradnju sa ambasadom preuzeće aikido dođo "Taka" iz Niša i baviće se velikim poslom oko promocije kulture Japana i aikidoa u okviru manifestacije pod nazivom "Japanniš" u svom gradu.

Novi tatami je bio od proleća 2005. u našem posedu, trebalo je novu šansu iskoristiti i počinju sa radom potpuno novi aikido dođoi u okviru našeg aikikaija:

• 21. marta 2005. otvoren je AD "Wakiaikan" iz Beograda.
  
• 21. marta 2005. pokreće se AD"Yamatokan" iz Beograda.
  
• 22. marta 2005. AK "Ronin" sa Novog Beograda.
  
• 28. marta 2005. “Kyofu" (naknadno “Sinđelić”) iz Beograda.
  
• u jesen 2005. godine startuje i AD ”Katana” iz Bogatića.

Strunjače su dobili i aktivni aikido dođoi:

• “Zemun” iz Zemuna,
• “Shin Ken” iz Beograda,
• “Ikeda” i “Sensei” iz Niša,
• “Daitokan” iz Požarevca naredne godine.
• Deset godina kasnije, 2015. god. i AK “Kruševac” iz istoimenog grada, 2017. na korišćenje zemunske strunjače preuzima AD "Kaizen" i raspoređuje ih u nekoliko sremskih mesta gde održava treninge. Od 2018. na korišćenje su te strunjače date novom klubu u Beškoj.

Tatami strunjače su svima ustupljene bez novčane nadoknade, očekivalo se od tatamiprimaoca samo da budu odgovorni i lojalni deo naše zajedničke organizacije. Ovo će se u godinama koje su nastupile, mnogima ispostaviti kao veoma visoki kriterijum!

Letnji i zimski seminari Aikikai Srbije

Od 2001. izuzev 2002. godine kada je umesto nje bio “I međunarodni aikido seminar” i 2020. kada je seminar odložen zbog pandemije usled covid-19 virusa, održavane se letnje aikido škole u Vrnjačkoj Banji. Natpolovični deo ovih sedmodnevnih seminara posvećen je uvek aikido štapu i maču. Svi koji su prisustvovali svim ovim aikido školama do sada (tek ih je četvoro!) su svom aikido kursu dodali preko 250 sati treniga što je kod većine današnjih vežbača zbir bar dvogodišnjeg treniranja. S druge strane, ovaj seminar je bio i ostao izuzetna prilika za upoznavanje ljudi sa kojima vežbamo i van treninga. Lične impresije svakog od učesnika su sigurno najvrednije i nemoguće ih je ovde sabrati.

Od 2001. održavaju se redovno i zimski aikido seminari. Seminari ili embukaiji (aikido demonstracije) su decenijama održavani u decembru u znak sećanja na 14. decembar 1883. dan kada je rođen O sensei - delimično i zbog toga odabran je decembar mesec za ovaj važni godišnji seminar.

Zimski seminar je uvek imao približno 8 sati vežbanja i nekoliko sati ispita za sve pojaseve u dva dana i prestavljao je drugu vrstu iskušenja.

Na zimskom seminaru i na letnjoj školi se od 2009. održavaju ispiti za danove: od Sho dana (početnog, 1. dana) do 4.dana.

Na pomenutom zimskom seminaru koji se održava obično na nekoliko nedelja pre Kagami Biraki ceremonije u Hombu dođu u Tokiju promovišu se i novi Šidoini i Fukušidoini u okviru Aikikaija Srbije.

Aikikai Hombu dojo recognition

Do 2009. ispiti za dan su održavani jednom godišnje na međunarodnim seminarima. Početkom 2009. godine “Aikido federacija Srbije - Aikikai Srbije” (danas “Društvo za tradicionalnu japansku kulturu - Aikikai Srbije”) dobila je Hombu Dojo Recognition. Ta teška reč “rekongnišn” znači u ovom slučaju priznanje i dodeljena je našoj organizaciji nakon osam godina od njenog osnivanja. Osim novih ovlašćenja prenetim na nas, ovim priznanjem je pokazano da Hombu dođo veruje da ćemo biti dostojni da i ubuduće širimo aikido veštinu u duhu i u skladu sa idejom osnivača Moriheja Uešibe. Detalji vezani za odnose između aikikaija priključenih Hombu i samog Hombu dođoa biće tema nekog budućeg članka.

Od 2009. godine Filip Smit i Gordon Džons nisu više držali seminare u okviru naše organizacije, u novim okolnostima nisu prepoznali svoj interes i ideju dalje saradnje.

Te godine će Gordon Džons sensei mene i uz moje, događaji koji će slediti će to potvrditi, sasvim pogrešno urgiranje i Novaka Jerkova predložiti za viši 5.dan.

Izbeglice i prolećni seminari Aikikai Srbije

"Nezadovoljni načinom rada, tj. nerada u Srpskoj aikido federaciji, šest najvećih aikido klubova donelo je odluku... itd.” bila je pozdravna poruka lidera pridošle grupe od šest klubova juna 2009. godine u Aikikai Srbije. Većinu instruktora tih klubova smo poznavali iz ranijeg perioda.

Prolećni seminar koji je počeo da se održava od 2011. bio je zamišljen kao prilika da se članovi ovih novih klubova zbliže sa ostalima i da se svima omogući još jedan ispit u Beogradu gde bi se polagalo za dan pojaseve. Poslednjim prolećnim seminarom održanim maja 2015. godine se zatvorio još jedan period našeg aikikaija.

Od sredine pa do jeseni 2015. ovo društvo nezadovoljnika napušta Aikikai Srbije u potrazi ka sportskoj afirmaciji kroz aikido u okviru drugih, uglavnom istih iz kojih su došli organizacija.

2015. godina

Pomenutu 2015. godinu pamtićemo po “14. letnjoj aikido školi”, po velikim ispitima za dan pojaseve, nas šestoro i po inspirativnom seminaru i susretu sa Waka senseijem Mitsuteru Ueshibom u Bugarskoj ali i po značajnom “XV zimskom seminaru Aikikaija Srbije” krajem decembra.

Na “15. zimskom aikido seminaru” Aikikai Srbije decembra 2015. u Zemunu, svečano su promovisani novi Šidoini i Fukušidoini Aikikai Srbije.

Sve bih vas uputio na izuzetan intervju sa Viliamom Smit senseijem “Putovanje budoke” objavljenim u “Traditional Karate” magazinu juna 2001. i Aikido biltenu br.3 za 2004. gde pored ostalog veliki majstor govori o tome kako je teško bilo doći do titula Fukušidoina i Šidoina nakon posebnih intenzivnih trogodišnjih kurseva kod Čibe senseija.

Aikikai Srbije u budućnosti

Godine koje nam predstoje doneće pred članove naše organizaciji kojima je ovaj tekst prvenstveno namenjen uz mnoga zadovoljstva i nove izazove. Naša zajednička škola koja je svih predhodnih godina bila otvorena za druge biće to i ubuduće negujući veliko aikido nasleđe koje nosimo od svih naših učitelja sve do samog osnivača. Uvek imajte u vidu da ste deo jedne velike svetske aikido porodice, da su Doshu i Waka sensei direktno iznad svih nas.

Vreme koje predstoji biće šansa za sve koji su uz nas stasali i uzrasli svih predhodnih godina na našem zajedničkom aikido putu.

Februara 2018. godine, u Aikikaju Srbije je bilo 64 aktivnih Yudansha (dan pojaseva), zajedno sa onima koji nisu aktivni a smatramo ih našim, ima nas oko 100. Preko 20 kandidata za dan će to najverovatnije i postati u narednih godinu dana.

Sebe su u aikikai ugradili početnici koje je život doneo nakratko do naših dođoa, stotine starijih koji su bili sa nama nekoliko godina i potom prestali sa vežbanjem, ali i oni koji su nakon Aikikaija Srbije nastavili sa treninzima u nekom drugom aikido društvu.

Oni koji su najduže ostali i koji su dopustili da ih aikido promeni i da postane deo njihovog života zauvek - dobili su najviše. Svako od njih bi sigurno imao da dopiše još koju stranicu i o našoj organizaciju iz svog ugla gledanja.

Devet meseci nakon pisanja izvorno ovog teksta naš aikikai imao je još tri novootvorena dođoa. U isto vreme, početkom godine, na tradicionalnoj Kagami Biraki ceremoniji u Tokiju 8. januara 2017. Saša Obradović Shidoin Aikikai Srbije je od Doshua Moriteru Uešibe promovisan u Hombu dođo 6.dan.

Velika je čast da je iza ove promocije stao Dojo Cho Hombu dođoa, Waka sensei, Mitsuteru Uešiba.

Godinu dana kasnije, 14. januara 2018. stigle su i prve promocije Aikikaija Srbije za one koji su tokom 18 godina izdržali sve zajedničke izazove i koji su mu ostali verni i posvećeni. Na pomenutoj Aikikai Kagami Biraki ceremoniji u Tokiju Mire Zloh i Igor Strahinić promovisani su u aikikai 5.dan. Veliko mi je zadovoljstvo što se ispod njihovih prijava našao moj potpis.

 

2020. godina

Od marta meseca epidemija covida-19 proširila se po celom svetu, i sredinom marta prestali su sa radom i dođoi Aikikai Srbije. U uslovima zabrane kretanja i izolacije počeli smo sa treninzima od kuće online u realnom vremenu. Izvanredni Online Aikido Treninzi Aikikai Srbije 2020. (to im je bio zvanični naziv i naziv facebook grupe) održavani su od 23 marta do 16. maja 2020. Radilo se o 55 treninga u kontinuitetu koje su vodila 34 instruktora od Čilea do Japana, bilo je ukupno preko preko 27 sati vežbanja.

To je bio veliki projekat koji smo uspeli da realizujemo u teškim danima. Pogledajte: 1. deo 7:24 i 2. deo 7:43

Nakon ovog perioda dođoi koji su imali manje uplašeno članstvo nastavili su sa treninzima izvan sale do kraja leta, a na jesen su se uglavnom preselili nazad u sale. Svi zajedno čekamo bolje dane pred 20 godišnjicu od osnivanja organizacije rešeni da ne stenemo na putu aikija.

decembar 2020.

Saša Obradović