Upijajući princip univerzuma

Pre 30 godina moje telo je bilo ekstremno slabo. U to vreme imao sam tajni san. U tom snu želeo sam da budem najsnažniji čovek u Japanu, ne više od toga, najsnažniji na celom svetu. Shvatio sam da posedujem borilačku snagu veću od svih ostalih. Sa tim snom o sebi, trenirao sam snažno. Jednog dana suočio sam se sa jednim čovekom iz mornarice za koga se govorilo da ima rang 7. dan u kendou. Na svo čudo, kada sam mu se suprostavio, osetio sam da mi je telo okruženo svetlucavom svetlošću i lako sam osigurao pobedu.

Posle toga, umišljen osećaj se rodio u meni i dok sam koračao kroz baštu mislio sam da bezbrojni zlatni konci kreću ka meni iz univerzuma. Tada je zlatna svetlost izronila iz zemlje i okružila me. Konačno, dobio sam osećaj da je moje telo od zlata i da se proširilo do enormnih veličina. Pošto sam osetio da me Bog kritikovao za moju rastuću uobraženost, plakao sam iz zahvalnosti. U prošlosti bilo je puno velikih majstora borilačkih veština. Ne trebamo zaboraviti veliki broj onih koji su strada li na bojnom polju ovog borbenog sveta zbog nedovoljne posvećenosti pravoj budo veštini, iskrenoj ljubavi i borbi protiv sebe.

Tako da, upijajući princip Univerzuma i primajući ki neba i zemlje, kada sam objedinio celo telo, shvatio sam prefinjenu dubinu aikidoa koja se manifestuje u tako velikoj snazi i dosegao princip jedinstva sa Univerzumom.

Morihej Uešiba, Tokio 1955.