Trenutno se u Evropi i Americi uspešno vežbaju razne vrste budoa koje imaju sve više i više vežbača. Za sve nas koji učestvujemo u tome to treba da bude razlog za sreću.

Ipak sve one (misli se na različite vrste budoa) koje se međusobno razlikuju i koje se odjednom pojavljuju, začuđuju me i zbunjuju. Ja ne govorim o predhodnim borilačkim veštinama (budoima) koji iznova otkrivaju davno skriveno svetlo i koji su danas bolji nego što su bili ranije. Oni me uteše i zadovoljavaju. Govorim o budoima koji mešaju jednu borilačku veštinu sa drugom, koji su prepuni boja i misterioznih mirisa orijenta.

Ako je istina da je čovek u društvu određen da promeni to društvo kako bi ga prilagodio za buduće generacije budući da je svet u pokretu, to je normalno kao što je normalno da se menja tehnologija, kultura i civilizacija. To je važan uslov za opstanak društva. Dakle i budo može biti promenjen u svom obliku. Ali da li je dobro da se budo promeni tako fundamentalno?

U Japanu se obično kaže da ne možeš kalemiti banbus na obično drvo. Ako i postoji šansa da takav postupak uspe šta bi bio rezultat drvo ili bambus? Kako bi smo to nazvali?

Ovo povećanje broja borilačkih veština na zapadu možda se može objasniti činjenicom da zapadnjaci često nemaju dobru koncepciju budoa. Takođe je istina i da ja nisam u stanju da dam dobru definiciju toga šta je to budo. Istorija budoa stara je dve hiljade godina. Tokom dve hiljade godina njegovog postojanja i u zavisnosti od istorijskog doba, regiona, ljudi, sigurno je imao mnogo lica. Ipak, u dubini duše svakog Japanca danas živi duboko sećanje na budo i kao Japanac možda mogu pokušati da vam dam objašnjenje koje vam može biti od koristi.

Prvobitno, BU je značio način oružane borbe, metod ubijanja i metod rata. Kasnije, budo je promenio svoje značanje i od tada znači način očuvanja mira, način buđenja kod ljudi smisla života. Borba je promenila svoj cilj. Da li je ovo sasvim sigurno?

Poreklo reči vojnik nalazi se kod Rimljana u izrazu onaj koji prima so, kasnije onaj koji prima platu ili onaj koji je plaćen. Mi u Japanu kažemo MONO NO NOFU. MONO - naoružan FU - čovek. Isto značenje ima i TSUA MONO (TSUA znači isto što i TSUBA). Takođe mi kažemo MASURAO za hrabrog i kvalitetnog čoveka. Čovek u ratu koji je iznad drugih vojnika. Onda dolazimo do samuraja ili BUSHI-ja kome je osnovna karakteristika lojalnost ratnika. BUSHI ratnik čija lojalnost traje dok mu se telo i kosti ne zdrobe. Biti BUSHI znači prkos do smrti. Njegov izbor je smrt bez žaljenja, bez vezivanja za život. Smisao života leži u davanju života. BUSHI štiti život glave domaćinstva kome pripada.

Takav je BUSHIDO (武士道) ili put ratnika. Za nas Japance BUSHI je savršena slika čoveka.

Da nastavimo sa našom interpretacijom.

U društvu onaj koji nosi oružje je nesumnjivo veoma jak. Bilo bi mu veoma lako da koristi moć koju ima na štetu drugih. Stoga mu je veoma teško da savlada svoj ego i uništi svoje želje. Zato on mora biti jak.

Zbog toga samuraj ili BUSHI nije morao da savlada samo borilačke veštine nego da ima i duboke kvalitete duha kako bi bio kvalitetniji čovek. Mora razvijati kod sebe načela moralne kulture. Ovo je svako kod njega morao biti u stanju da vidi i prepozna.

Za nas Japance u stvari, samuraj je onaj koji nosi u svakodnevnom životu celovitost stečenih kvaliteta. Tako se samuraj približava savršenom tipu čoveka.

Da objasnim.

Samo da budeš fizički jak i fizički vešt nije od značaja. Stav generalno karakteriše pravog samuraja čak i u porazu. Tako u srednjem veku nakon što je izgubio rat gospodar bi žrtvovao sebe i svoju porodicu pod uslovom da će njegov narod i njegovi podređeni biti pošteđeni i ostati slobodni. U drugom svetskom ratu car Japana se sastao sa generalom Mekarturom i ponudio mu kao odgovorno lice svoj život i život svoje porodice samo da ne naudi Japancima. Ipak, on je bio protiv rata od samog njegovog početka. To su postupci BUŠIDO-a ili put BUŠIJA. Da li je to jasno?

Sada da se dotaknem drugog aspekta tog pitanja.

U Evropi bi danas mnogi preveli BU (武) kao zaustavljeno koplje. Međutim, originalni smisao BU se prevodi kao KOPLJE i stopala; kombinacija koplja i stopala. Tako je to neko ko drži koplje, stav čoveka koji stoji i drži koplje, koji simboliše jakog čoveka, fizički jakog i naoružanog. Naoružani u službi drugih, u zemlji na primer, čuvar zemlje ako hoćete. Sa ovom slikom ukupnog davanja sebe, za Japance on je simbol pravog čoveka.

Objasniću dalje ono što želim da naglasim.

Životinje imaju zube, kandže, kopita, ljudi imaju katanu, koplje, lukove i strele. Ako ih koristite za sebe onda se ponašate kao životinja, ako ih koristite za mir a ne za sebe, to je način dostojan čoveka. U tom smislu BU se prevodi kao „zaustavljeno koplje“.
Ako primate udarce bez mogućnosti da se zaštitite to nije BUDO, u tom slučaju ne možete reći BUDO. Ako vojnici nisu u stanju da brane svoju zemlju šta će biti sa stanovništvom?

U toku drugog svetskog rata Norveška je imala vojsku od 13.000 ljudi i 80 starih aviona, što je bedna situacija za jednu vojsku. Nemačka je okupirala Norvešku za tri dana. U tom istom periodu Švajcarska, neutralna zemlja, je imala vojsku od 180.000 vojnika, 190 aviona novijeg tipa i još 120.000 starijih i dobro obučenih vojnika. To je bio razlog zbog kog se Hitler okrenuo ka Norveškoj.

Bu jedne zemlje, Bu svakoga mora biti spreman da konstantno služi. Simbolično, svako mora da bude spreman da ukloni varnice koje padaju. Morate biti sposobni da delujete.

Onaj koji drži oružje, spreman da brani slabe je slika idealnog čoveka. Ako je neophodno, oružje se koristi ali ne sebe radi i u svrhu zadovoljanje nečijeg ega. Dobar soko drži kandže uvučene.

U Japanskom postoje dva izraza:

- SATSU JIN TO - (Satsu jin ken, 殺人剣) što znači mač koji ubija, mač koji oduzima život;
- KATSU JIN KEN - (活人剣) mač koji daje život.

To je isti mač, ali čovek je taj koji ga koristi.

Ubiti u sebi želju za ubijanjem jednako je spasiti život nekome. ovo je značenje izraza KATSU JIN KEN. Verujem da je značenje koje mu je dao O Sensei: LJUBAV.

Buši (ratnik, prim prev.) je hrabar i može se boriti sa svakim, bilo kada, bilo gde, sa bilo kakvim zlom uključujući i borbu sa samim sobom. To je svakako pravi smisao ljubavi i buši poseduje i razume to značenje, tj. on je neko ko može podjednako dobro da koristi i SATSU JINTO I KATSU JINKEN odnosno može da ubije ako je potrebno. Ako neko ne poseduje i tu sposobnost KATSU JINKEN ne znači ništa.

Isto je i na tehničkom planu - učenje vodi do toga. Budo je taj koji stvara Bušije. Ne bih voleo da budete u zabludi povodom ovog pitanja. U okviru budoa radeći Buđutsu može vam se desiti da zaboravite na čoveka jake ličnosti. Zato kažemo Budo način ili napuštanje sebe da bi služili. Budo otkriva jedinstvo, mir među ljudima.

JINMU je ime koje je dobio prvi vladar Japana. JIN-bog, MU=Bu koji se prevodi kao “Vladar zemlje borilačkih veština”. Moramo razumeti da borilačke veštine znače umeće ratovanja ali u smislu da su ratnik i bog kao jedno, shvatajući da pojedinac pripada bogu i poseduje borilačke moći. To je istinski Budo koji u sebi ima kontradiktornost, veštinu da ubija i veštinu da konstruiše harmoničan svet, obasjan, čist i pravedan.

Naka te dve kontradiktornosti čine JEDNO.

 

Preneto sa: aikidosphere.com
prevod sa engleskog: Katarina Obradović