Šta je aikido?

Napomena urednika
aikido Sphere:
Ovaj tekst se pojavio u “Best aikido”: The Fundamentals .
Zahvaljujemo Doshu Moriteru Ueshibi što nam je dao dozvolu da ga ponovo štampamo.

Oni koji nisu dobro informisani o pravom karakteru aikidoa smatraju da je to samo jedna od staromodnih borilačkih veština. Istina je da je Morihej Uešiba (1883-1969), osnivač aikidoa, proučavao mnoge različite vrste tradicionalnih borilačkih veština i koristio to iskustvo da formuliše tehnike aikidoa. Međutim, aikido je mnogo više od mešavine različitih borilačkih veština. Osnivač je to vrlo jasno rekao: „Do sada sam proučavao mnoge škole borilačkih veština: Iagiu Riu, Shinio Riu, Kito Riu, Daito Riu, Shinkage Riu i tako dalje, ali aikido nije sastavni deo tih veština. Sve aikido tehnike su funkcija ki-ja.”

Ipak, aikido i Daito Riu Aikijutsu se često mešaju čak i u japanskim referentnim radovima, i lako je razumeti zašto šira javnost ne može lako da napravi razliku između ove dve umetnosti. Činjenica je da je Morihej Uešiba nekada bio učenik Sokaku Takede (1859-1943), velemajstora Daito Rjua, ali kada ga je novinski izveštač pitao da li je stvaranje aikidoa direktna posledica njegovog treninga u Daito Rju-u, Morihej je odgovorio: „Ne. Tačnije je reći da mi je majstor Sokaku otvorio oči za pravu prirodu Budoa.“ Suštinska priroda aikidoa se prilično razlikuje od drugih borilačkih veština.

Tradicionalne borilačke veštine Japana mogu se smatrati važnim kulturnim i istorijskim blagom, ali nakon Meiđi restauracije 1868. i kolapsa starog samurajskog poretka, brza i često neselektivna vesternizacija zemlje imala je štetan uticaj na borilačke veštine.

Đigoro Kano (1860-1938) je verovao da najbolje elemente japanskih borilačkih veština treba sačuvati, ali mu je bilo veoma teško da pronađe i uči od iskusnih majstora - većina starih borilačkih veština je nestala. Samo marljivim i dugotrajnim naporima uspeo je da uspostavi Kodokan džudo kao sredstvo za očuvanje najboljeg od tradicionalnih japanskih borilačkih veština u modernom kontekstu. Kano je otvorio svoju prvu školu 1882. godine, godinu dana pre rođenja Moriheja Uešibe. Dok je Kano verovao da će uvođenje sportskog takmičenja u zapadnom stilu pomoći popularizaciji njegove nove umetnosti džudoa, Morihej je sledio potpuno drugačiji put. Toliko različito u stvari, da neki ljudi kažu: “aikido zapravo nije borilačka veština, zar ne?”

Opet, istina je da postoji veliki broj slabo informisanih ljudi koji pogrešno gledaju na aikido kao na neku vrstu vežbe koja unapređuje zdravlje, neku vrstu plesa, formu borilačkog mesmerizma^[1], ili nešto slično, i kao što smo ranije spomenuli, čak referentni radovi mešaju aikido i aikijutsu. Ipak, neka bude jasno da je aikido budo, borilačka veština. Aikido je prefinjenost tradicionalnih borilačkih tehnika kombinovanih sa uzvišenom filozofijom duha. To je metod kovanja uma i tela.

Kakva je tačno priroda te filozofije duha? Jednostavno rečeno, to je izbegavanje upotrebe prevare, obmane ili grube sile da bi se pobedio protivnik. To je sredstvo koje nam pomaže u potrazi za Putem i omogućava nam da razvijamo svoj individualni karakter na obostrano zadovoljavajući način sa našim partnerima na treningu. U našoj potrazi za Putem, potrebno je da ujedinimo um i telo kako bismo se uskladili sa prirodnim poretkom univerzuma, a zatim slobodno reagujemo na bilo koju nepredviđenu situaciju koja se može pojaviti. Aikido je sistem treninga koji nam pruža sredstva da zaista doživimo takvo stanje.

Reč „univerzum“ se obično smatra nekim izuzetno velikim konceptom, ali je u stvari univerzum Puta aikidoa veoma konkretan i usredsređen unutar sopstvenog tela. U treningu aikidoa nastojimo da razumemo principe kija kroz stvarno iskustvo i koristimo različite tehnike kako bi ti principi postali deo naše svako-dnevne svesti. Ovo je jedna od prepoznatljivih karakteristika ai-kidoa.

Pogledajmo bliže prirodu kija u aikidou na konkretan način. Kada vidite da se izvode aikido tehnike, najbolje je da sve pokrete posmatrate kao kružne. Kada se stvori krug, čini se da se nečiji partner odvaja i pada sam od sebe. Kružni pokreti nam omogućavaju da izbegnemo sudar sa protivničkom silom i olakšavaju usklađivanje. Da bi se napravio pravi krug, mora postojati čvrst centar.

Čigra se vrti velikom brzinom oko stabilnog centra, ali izgleda da se uopšte ne kreće. Međutim, ako malo dodirnete vrh, on će odmah odleteti sa naletom centrifugalne sile i njegova skrivena moć postaje očigledna. Energija koju zrači rotirajući vrh je savršen primer „mirovanja u pokretu“.

Osnivač je često opisivao stanje mirnoće u trenutku kao sumikiri, „potpuna jasnoća uma i tela“. Ovaj koncept leži u samom srcu aikidoa.

Godine 1924. Osnivač je pratio verskog vođu Omoto-kjoa Oni-saburo Degučija (1871-1947) na misiji u Mongoliju. Na putu kroz planine, Onisaburoa i njegovu družinu su napali razbojnici. Na njih su sa svih strana padali meci. Majstor borilačkih veština Morihej, koji je angažovan i kao Onisa-burov telohranitelj, mislio je da su gotovi, ali onda se odjednom osetio izuzetno smirenim i usredsređenim. Mogao je da oseti pravac metaka i izbegao je napade. Cela družina je ostala nepovređena. Osnivač je kasnije opisao to izvanredno mirno stanje kao sumikiri, mir u pokretu, i rekao da je nakon tog neverovatnog iskustva odmah mogao da uoči svaku ubilačku ili neprijateljsku nameru koja bi nastajala sa bilo koje strane.

Ova čudesna epizoda je prilično primamljiva, ali se ne sme zanemariti da je Osnivačevo iskustvo sa sumikirijem posledica dugogodišnjeg svakodnevnog intenzivnog treninga tela i uma. To se nije dogodilo lako, bez napora. Bez stalne vežbe, razumevanje prave prirode kia nikada neće biti postignuto.

U dođou se trenira po određenim pravilima. Na ulici se, međutim, svašta može dogoditi, pa nam je teško da zadržimo smirenost. Lako je održati smirenost u idealnim okolnostima; jedan od ciljeva aikidoa je da nas nauči kako da zadržimo svoju smirenost bez obzira na situaciju, ma koliko bila mučna ili teška.
Jedan od načina da se držite usredsređenim je disanje iz seika tandena (psihofizička tačka oko dva inča ispod pupka). Podsetite se da je ki koji pokreće vaše sopstveno telo isti ki koji animira ceo univerzum. Svi kružni pokreti koje vežbate u aikidou nikada nisu u suprotnosti sa principima prirode. Kontrolišite svoj dah i ujedinite se sa prirodnim ritmom univerzuma. Ovo je način da ostanete usredsređeni u svom seika tandenu. Naš sopstveni centar mora biti povezan sa centrom zemlje. Ki proizilazi iz tog osećaja stabilnosti i smirenosti.

Za razliku od mnogih drugih majstora borilačkih veština koji su težili da formulišu razrađena pravila i propise za svoje sale za trening, Morihej nije voleo tu praksu i zahtevao je samo da njegovi učenici slede svoj prirodni zdrav razum. Međutim, kako je aikido postajao sve popularniji, njegovi učenici su tražili da uspostavi neku vrstu smernica za trening. „Vremena izgleda da su se promenila“, odgovorio je Morihej sa osmehom i smislio „Mere predostrožnosti za aikido trening“.

1. Aikido tehnike mogu biti trenutno smrtonosne, tako da je od suštinskog značaja da se u svakom trenutku pridržavate uputstava instruktora i da se ne upuštate u takmičenja u snazi.

2. Aikido je umetnost u kojoj se “jedan” koristi da udari “mnoge”. Naučite se da budete svesni napada koji dolaze iz četiri i osam pravaca.

3. Uvek trenirajte na živahan i radostan način.

4. Instruktor može pokazati samo mali deo tokom nastave. Samo kroz neprekidnu obuku možete steći neophodno iskustvo da oživite ove misterije.

5. U svakodnevnom treningu počnite sa osnovnim pokretima kako biste ojačali telo bez prenaprezanja. Zagrejte se kako treba, i neće biti straha od povreda, čak ni kod starijih osoba. Uživajte dok trenirate i trudite se da shvatite njegovu pravu svrhu.

6. Svrha aikido treninga je da se izgradi telo i um i da se izgradi karakter. Tehnike se prenose od čoveka čoveku na individualnoj osnovi i ne treba ih neselektivno otkrivati drugima, niti ih koristiti u zle svrhe.

Ova pravila se i dalje tiho poštuju u Hombu dođou, pri čemu je najveći naglasak stavljen na broj tri: „Uvek trenirajte živahno i radosno“.

Na pomen pojma “borilačka veština” mnogi ljudi zamišljaju sliku osobe sa zastrašujućim, agresivnim držanjem, a zaista ima i takozvanih borilačkih veština gde se mnogi tako ponašaju. Međutim, takvo ponašanje je jasan pokazatelj da čovek zaista ne razume budo. Preterana agresija je zaista uzaludno hvalisanje koje prikriva nedostatak samopouzdanja.

Onaj ko zaista razume budo je, naprotiv, prilično miran po izgledu i nežan u držanju. On ili ona imaju dovoljno samouverenosti da ne pokušavaju da zastraše druga ljudska bića, i obično imaju srećan izraz na licu. Jednostavno rečeno, oni manifestuju šizen tai, savršeno prirodno i opušteno stanje čoveka. Da bih im pomogao da shvate ovu vrstu prirodnog ushićenja, često kažem početnicima: “Zar ne treba da treniramo na radostan način?”

Negujemo one početnike koji zaista razumeju srce aikidoa. Takvi polaznici dolaze u dođo raspoloženi, uživaju u bacanju i padanju, dobro se oznoje i odlaze raspoloženi. Oni nisu zainteresovani da traže visok pojas - oni jednostavno uživaju u radosti treninga. Oni manifestuju shizen tai, potpuno prirodno stanje bića.

Zemlja je rođena iz svemira i svi koji žive u toj životvornoj sredini mogu direktno postati jedno sa prirodom. Ti se nikada ne protive prirodnom zakonu i nikada ne pokušavaju da kontrolišu stvari silom. Takvi ljudi ispoljavaju prirodnu i stvarnu smirenost.

Takav stav, zasnovan na dubokom iskustvu, može biti veliki plus u raznim društvenim aktivnostima. Kad trenirate na prirodan, ispunjen način, sa smire-nošću i čvrstim centrom, generisaće se ogromna količina ki snage. To će biti od velike koristi i vama ali i društvu. Ovo je zapravo naše prirodno, idealno stanje. Postizanje tog stanja ima mnogo veću vrednost od pobede u nekom beznačajnom takmičenju.

Svrha aikidoa je da ojača ljudska bića iskorištavanjem njihove prirodne energije. Ovo ih takođe čini zdravim i umno i telesno. U aikidou prevazilazimo razliku između uma i tela; ujedinjujemo telo i um i funkcionišemo jedinstveno. Iz centra te simbioze se rađa bezgranični ki i izvire vitalni dah. Ako se te moćne sile ispolje u svakodnevnom životu, može se voditi najbolji i najpozitivniji vid postojanja.

Snaga kija koja se pojavljuje prirodno nam direktno omogućava da svakodnevno iskusimo radost, moć, slobodu i fleksibilnost života. Živeći sa istinskom snagom, možemo se suočiti sa svakim izazovom i prilagoditi se svakoj nepredviđenoj situaciji. Vežbanje aikidoa može sve ovo učiniti mogućim, a ovaj naglasak na skladu i prilagođavanju objašnjava njegovu popularnost širom sveta..

 

  ____________________________

^[1] mesmerizam - učenje o navodnom životinjskom magnetizmu, koje je ustanovio osnivač hipnotizma, austrijski lekar Franc Anton Mesmer (1734–1815) i sproveo metodom sugestivnog tretmana, polaganjem ruku na pojedinca. Time je navodno olakšavao njegove tegobe, a efekat je tumačio kao misterioznu silu magnetizma. (prim. ured.)

 

preneto sa: aikidoSphere

prevod sa engleskog: Katarina Obradović