Razmišljanja o danovima i do-u (Tao-u)

4. januara 2001. promovisan sam u 8. dan na Hombu Dođo Kagami-biraki ceremoniji a 3. juna održana je svečanost u tu čast. Želeo bih da izrazim svoju zahvalnost svima koji su mi pomogli u pripremi ove svečanosti kao i svima onima koji su prisustvovali. Zahvaljujem se svima za sve čestitke i poklone.

Postojeći sistem stepenovanja u aikidou je zasnovan na propisima koji su na snazi od 1. aprila 1989. a koje je doneo Aikikai Hombu Dođo: postoji 8 stepenova od Shodana do 8. dana koje dodeljuje aikido Došu i ti stepenovi se dodeljuju na osnovu postignuća i doprinosa u okviru aikidoa. Danovi se mogu dobiti na polaganju ili preporukom (Suisen prim.prev.). Kvalifikacije osoba koje ispituju i polažu na ispitima i koje dodeljuju i primaju zvanja kao preporuku u svakoj situaciji su različite.

Budući da je aikido raširen u preko 80 zemalja jako je teško biti siguran u to da li je svaka pojedinačna grupa ispravno shvatila i usvojila postojeći sistem stepenovanja. Želeo bih da ostavim po strani svoje impresije u vezi moje promocije za najviši pojas u okviru ovog sistema, hteo bih da iznesem neka moja razmišljanja iz mog dosadašnjeg iskustva po ovom pitanju.

Do sada sam više puta izjavio da sam shvatio aikido kao "Tao" (put). Tragati za putem znači tragati u dubinu i to je staza kojom svako ide na sebi svojstven način. Ne postoje ograničenja po pitanju koliko se duboko može otići. Za neke put može biti cilj, ali pošto je put za svaku osobu drugačiji možda on i nije pravi cilj za svakoga. Da li možemo uopšte pretpostaviti šta je konačno odredište?

Stepenovanje je objektivno sredstvo za procenu sposobnosti i napretka pojedinca i predstavlja jedan skup standarda. Međutim, verujem da to nema nikakvog značaja u procesu traženja Tao-a (puta). Koliko će neko otići duboko u svom razumevanju su unutrašnja pitanja na koja samo onaj koji vežba može da odgovori. Ja sam sklon da verujem da je nemoguće izmeriti dubinu koju je neko dosegao u traganju puta koristeći fiksne standarde.

Prošlo je 40 godina od kako sam počeo da vežbam aikido. Kad se osvrnem na moje dosadašnje iskustvo mogu da kažem da sam se susreo sa mnogo učitelja počev od O senseia, da sam mnogo učio i pročitao mnogo knjiga. Kada sam počeo da vežbam aikido razmišljao sam samo o tome kako postati jači. U to vreme smatrao sam da postati jak znači naučiti tehnike i ojačati telo. Međutim, postepeno sam doveo u pitanje ovaj način razmišljanja i vežbanja. Tada sam počeo čitati knjige o Zenu i Budou. Među knjigama koje sam tada čitao nalazi se i drevni kineski tekst o borilačkoj taktici “Liutao”. Iz odeljka “Hujuan” (“Poglavlje Tigar”) citiram sledeće:

Ako nailazi, suoči se; ako odlazi, pusti.

Ako se protivi, umiri ga.

5 i 5 su 10.

2 i 8 su 10.

1 i 9 su 10.

Kao ove jednačine, uskladi se.

Sagledaj stvari duboko i oseti ono što je skriveno.

Veliko je svuda, beskonačno je malih minuta.

I život i smrt su mogućnosti.

Promena zavisi od trenutka.

Nikada ne budi uznemiren.

Ja sam razumeo ovaj tekst na sledeći način: Uklopite sve sukobe u harmoniju. Ako ste to u stanju da učinite, onda je to najmoćnija stvar. Uvidite ono što je manifestno i latentno (vidljivo i skriveno), Jin i Jang i razmišljajte o tome šta je neograničeno veliko i malo. Ubiti i sačuvati život, ići napred i nazad, sve je trenutno. Kada se suočavamo sa nečim direktno treba sačuvati stabilnost i mirnoću (spokoj) uma/srca (KOKORO).

U to vreme vežbao sam mekano nastojeći da razumem i primenim ove reči na delu, počeo sam da fokus moje pažnje usmeravam na sada i ovde i u susretu sa partnerom osećao bih njegovu snagu i njegov ki. Kada sam počeo da vežbam na ovaj način primetio sam da sam počeo da se krećem sa svojim partnerom ne nasilno bez svesne misli kao što nikada do tad nisam doživeo. Dok sam vežbao na ovaj način još jednom sam preispitao sebe. Došao sam do zaključka da nezavisno od fizičke snage odbacujući ego i krećući se tiho i fleksibilno može se intuitivno i neposredno u trenutku uskladiti sa partnerom.

U tekstu “Kosmos 11” napisao sam da ideja puta označava ujedinjenje svih stvari u opoziciji i ujedinjenje različitosti. Naglašava se važnost jedinstva u svim stvarima, a jedinstvo ima apsolutni prioritet u odnosu na sve. Posle bavljenja aikidoom, uz ideju Taoa (puta), moje se misli šire na celo ljudsko društvo, planetu i čitav univerzum.

Nered i konfuzija postoje u ljudskom društvu, a ljudi pokušavaju da pobegnu iz takvog društva produbljujući izolaciju i osećajući se nesigurnim. Međutim, sve oko nas živi i manifestuje se onakvim kakvim jeste i to nije rezultat neke posebne sile koja ih čini takvim kakvim jesu. Ono što mi vidimo kao suprotnosti i raznoličitosti - međusobno se neguje i dopunjuje. Ne koristiti silu, uskladiti se i razumeti stvari onakvim kakve one jesu - to je ideja Puta. Tragati za Putem znači odvojiti se od svih vrsta “moći” i otkriti ga samog po sebi. Moć i rangiranje su nepotrebni za ovakav poduhvat.

Osoba koja vežba aikido kao put ne bi trebalo da shvata svoj pojas kao simbol moći i znanja već samo kao pokazatelj svog položaja u krugu aikidoa i samo kao potvrdu napretka u svom vežbanju.

preuzeto sa sajta "COSMOS Online" aikido Saku Dojoa Endo Senseia

prevod sa engleskog: Katarina Obradović