Napomena redakcije “Budo internacional”:
Ovaj intervju sa Tamura Senseijem smo pronašli u našoj arhivi i postiđeni smo što moramo reći da se ne sećamo kako smo ga dobili. Ako nam iko od naših prijatelja i naših čitalaca može reći nešto više o tome – cenićemo tu informaciju.
Vrlo verovatno je intervju sačinio jedan od naših prijatelja među Tamurinim učenicima: Stefan Benedeti 5. dan, glavni instruktor “Mutokukai Europe Dojo Mirabeau”, Žan Žak Kuren 4. dan, glavni instruktor “aikido Kopstal-Bridel Luxembourg“ ili Robert Le Vorš predsednik aikido kluba „Lesneven“ iz Francuske.
Želeli bismo da im se zahvalimo na njihovoj pomoći i podršci tokom poslednjih nekoliko godina i ako nam je neko od njih dao ovaj intervju zahvaljujemo im se i na tome takođe. Naravno, želeli bismo da se zahvalimo i evropskom magazinu za borilačke veštine “Budo internacional” što nam je omogućio da reizdamo ovu verziju intervjua koji je malo izmenjen zbog jasnoće.
Mnogi su pozvani, ali samo nekoliko je izabranih. Majstor Nabujoši Tamura našao se u maloj grupi koje je O Sensei izabrao da šire umeće aikidoa. Priznat kao jedan od najznačajnijih predstavnika Uči Dešija, obdaren prekrasnom harizmom, Tamura Sensei je nesporno jedan od lidera ove veštine, posebno u Francuskoj gde je dugo živeo i širio svoje znanje. U ovom razgovoru pokušaćemo da se približimo nečemu što je duh Tamure Senseija. Nadamo se da će nas u našem aikido traganju ovaj razgovor obogatiti.
BI: Kako se značenje aikidoa menja za nekoga koji vežba toliko godina? Da li se aikido razlikuje za Vas u odnosu na početnika?
Tamura Sensei: Nemoguće je precizno definisati aikido. U svakom slučaju treba imati na umu da je to borilačka veština. Oni koji ga smatraju takvim su u pravu. Cilj aikidoa nije ništa drugo osim stvaranja jedinstva (AI - harmonija, jedinstvo, sklad). Ovo jedinstvo je posledica doslednosti formi samog aikidoa.
BI: Koji su načini koje koristite da ostvarite to jedinstvo?
Tamura Sensei: U stvarnosti veoma je lako razumeti ovu ideju jedinstva. Treba slediti principe vežbanja aikidoa na tatamiju. Možda je čak i činjenica da ja razgovaram sa Vama o aikidou još jedan način da izrazimo aikido. To je takođe kao da ste vežbali aikido.
BI: Znači mislite da se aikido vežba na tatmiju ali da njegovo podučavanje mora biti podvrgnuto adaptaciji u svakodnevni život?
Tamura Sensei: Da. Složićemo se da je tatami kao model u malom našeg svakodnevnog života, stoga sve što se odvija unutar dođoa može se primeniti i u našim životima spolja.
Kada neko ko je ekpert u aikidou vežba to izgleda kao da se uopšte ne trudi da savlada protivnika već su njegovi pokreti kružni i opušteni.
Moram reći da bi u borbi neko ko je iskusan aikidoka bez sumnje odneo pobedu. Pozdravljam Vaše pitanje o kružnim pokretima jer oni simbolišu sve što se nalazi oko nas. Svet je cirkularan - unutar atoma kretanje je u krug…U stvari, pokreti koji su kružni su kopija samog univerzuma.
BI: Zašto svaki aikido trening počinje vežbama za opuštanje i istezanje?
Tamura Sensei: Opuštenost je veoma važna na svim poljima. Ne biti opušten nije prirodno i iskustvo nam generalno pokazuje da stanje koje nije opušteno izaziva stvaranje neke vrste zida oko nas koji nas onemogućuje da bilo šta radimo. Zapravo, opuštajući se možemo srušiti taj zid i tek onda ispravno vežbati aikido. Treba opuštenošću da probate da potpuno preinačite svoj emotivni stav. Npr. mogu na strunjačama biti ljut i lošeg raspoloženja. To nije važno, glavna stvar je i pored toga se ponašati prirodno. Ne sme se biti zatvoren, i treba izbegavati načine razmišljanja koji su slabi ili suviše kruti i rigidni. Imali ste šansu da proverite ovo na početku našeg današnjeg razgovora. Probali ste da se opustite tako što ste ostavili po strani sve što ste pripremali i planirali da me pitate. Morali ste da nastupite improvizujući što je mnogo bolje.
BI: Kakve su bile okolnosti u kojima je nastao aikido?
Tamura Sensei: Možemo reći da je aikido veoma moderna borilačka veština. Ona je kao katalizator, jedina koja je sintetisala sve tehnike u jednu veštinu. Učitelj Uešiba je umro 1969. ali već do 1942. je on sintetisao sve što danas nazivamo aikido.
BI: Kakvu korist možemo imati vežbajući aikido?
Tamura Sensei: To zavisi pojedinačno za svaku osobu od njegovih tj. njenih motiva. To Vam je kao torta - možete uzeti veće ili manje parče.
BI: Recite nam koji ste korist vi lično pronašli za sebe?
Tamura Sensei: Za sebe sam pronašao mir i spokoj.
BI: Kada ljudi vežbaju veoma naporno dešava se da postanu fizički iscrpljeni, ali ako nastave da vežbaju ta iscrpljenost će nestati. Možete li nam objasniti to?
Tamura Sensei: Postoje dve vrste umora - fizička i mentalna. Na tatamiju osećamo fizički zamor. U tradicionalnom japanskom načinu podučavanja uče nas da prelazimo iz stanja velike fizičke iscrpljenosti u opušteno stanje. To je osnova i temelj našeg podučavanja. Radi se o veoma konkretnom iskustvu koje nam omogućava da živimo ,,izvan svakodnevnih navika”.Ako ljudi u sred veoma napornog treninga odustanu kada ih savlada umor, mogu se rastužiti ili osetiti mučninu, ali ako nastave i pređu svoj prag izdržljivosti opustiće se i imaće priliku da uživaju.
BI: Da li je to nalik Dervišima u Turskoj koji su dosezali to stanje kroz ples ili misticima koji su dosezali to stanje kada su se zatvarali ili odricali hrane. Da li ovo podrazumeva i Japaski misticizam?
Tamura Sensei: Ja mislim da nema ničeg mističnog u aikidou. Sve to zavisi od toga kako posmatramo stvari i od perspektive u okviru različitih kultura. Npr. u nekim kulturama čovek koji je otišao na mesec ne bi bio mistik nego ludak.
BI: Kada sam upotrebio termin mističan, mislio sam na iskustvo koje daje smisao našim životima, iskustvo koje upućuje da promenimo naše ponašanje. Mislim da aikido čini takva iskustva mogućima.
Tamura Sensei: Ovo je veoma široko pitanje. Na početku bih rekao da je nama Japancima veoma lako da proizvedemo male televizore i radio aparate i da ih uklopimo u naš svakodnevni život. Ipak, za one koji ne mogu da vide i čuju baš najbolje, sve ovo će im se učiniti smešnim i beskorisnim.
Baš nalik onima koji nemaju nikakvog iskustva u aikido tehnikama i vaše “mistično” je istog reda - biće za svakog drugačije. Reći ću vam nešto iz ličnog iskustva. U februaru sam bio u Luksemburgu u hotelskoj sobi. Spavao sam. U sred noći čuo sam nekog kako me doziva i mislim da sam prepoznao glas moje tetke. Dve nedelje kasnije primio sam pismo od majke u kojem me je obavestila da mi je tetka preminula. Za mene je ovo iskustvo normalno, neka vrsta intuicije ali većina ljudi koji budu čitali ovo pomisliće da sam “ili mistik ili čudak”.
BI: Šta bi ste najviše voleli da vaši učenici razumeju na tatamiju i van njega? Kad bi ste trebali da izdvojite jednu ideju koja bi to ideja bila?
Tamura Sensei: Najvažnija stvar na tatamiju i van njega je dati maksimum u današnjem danu kao da sutra ne postoji. “Sutra” možda neće biti moguće dati maksimum.
BI: Nakon toga prešli smo u dođo i posmatrali majstorov trening.
Kada se trening završio zamolili smo Tamura senseija da kaže šta oseća dok se kreće okolo na strunjačama i posmatra učenike različitih nivoa od belog do dan pojasa.
Tamura Sensei: Ne pravim razliku - jednostavno ih ispravljam.
BI: Kada podučavate, zašto su vaša verbalna objašnjenja tako kratka?
Tamura Sensei: Objašnjavam samo najvažnije stvari. Ja verujem da ostatak mora doći iz same inicijative učenika kroz naporan rad. To znači da učenik mora sam da razvija ili razrađuje uputstva koja dajem kroz rad i da time svačije učenje postaje potpunije i lično. Ja nikad ne idem izvan lične percepcije svake osobe pojedinačno.
Suštinski deo tehnike ne može biti predstavljen kao serija fotografija. Učenik mora da se udubi u tehnike, da ih reprodukuje i ugradi u sebe.
preneto sa: "Budo internacionala"
prevod sa engleskog: Katarina Obradović