Seiseki Abe - intevju

Intervju sa Seiseki Abe senseijem, proleće 2000. godine.

Aleksandar Japranin (AJ): Sensei, koliko Vam je bilo godina kada ste počeli da se bavite kaligrafijom?

Abe Seiseki sensei (ASS:): Bilo je to 1934 godine, kada sam imao 19 godina. I počeo sam da se bavim kaligrafijom zbog roditelja. Devojačko prezime moje majke je Fudžje (na japanskom - Kaligrafski kist. A.J.) a moj otac je bio učitelj nižih razreda i predavao je i kaligrafiju. Ja sam se osetio obaveznim da izučavam kaligrafiju.

AJ: Počeli ste da se zanimate kaligrafijom zbog same kaligrafije ili zbog japanske tradicije da se produžuje tradicija onog čime se zanimaju roditelji?

ASS: Jedan od osnovnih japanskih principa je poštovanje roditelja. I uticaj sa strane roditelja je veoma snažan. Poštovati roditelje! Drugi razlog meni i nije bio potreban.

AJ: Principe disanja ste učili uporedo sa kaligrafijom?

ASS: Kada sam počeo da učim kaligrafiju nisam ništao znao o kontroli disanja! U početnim razredima škole ja sam počeo da učim kaligrafiju i jednom je bilo potrebno doneti svoju autobiografiju u školu. Ja sam zamolio oca da mi je napiše i gledao sam kako on to radi. U to vreme, svi dokumenti u Japanu su se pisali na svitcima a pisati kistom na svitku je bilo veoma, veoma teško. No, moj otac je pisao predivno i ravno. I dok sam gledao kako on piše, osetio sam kako se menja njegov ritam disanja. Do danas se toga sećam i čuvam uspomenu na to kako je pisao moj otac - pisao je snagom svog disanja.

AJ:: A sa O-Senseem ste se upoznali kasnije?

ASS: Da.

AJ: A kako?

ASS: 1940 godine počela je da me obuhvata depresija izazvana teškim časovima kaligrafije. A pored kaligrafije, intenzivno sam trenirao judo i kendo. I jednog dana me je jedan moj prijatelj pozvao na skup na kojem se vršio misogi (tradicionalni japanski ritual pročišćavanja koji se sastoji od polivanja hladnom vodom određenih delova tela tačno propisanim redosledom). U poslednji čas moj prijatelj je rekao da ne može da ide i ja sam pošao sam. Tada sam se upoznao sa profesorom Futakijem, koji se bavio Misogijem i predavao filozofiju misogija, i tog dana je profesor Futaki svima ispričao o O-senseju. To, čemu je tada učio O-sensei nije se zvao aikido kao danas no Uješiba Taiđucu Rju. Profesor Futaki mi je zatim rekao da je veoma teško naći O-senseja ali da sam ja obavezan da ga pronađem zato što je O-sensei genije. Posle 12 godina, 1952 godine, u prefekturi Osaka ja sam najzad sreo O-senseja. Išao sam ulicom i video sam vrata na kojima je bila prikucana tablica sa imenom O-senseja. Veoma sam se iznenadio i pokucao sam na vrata i vrata je otvorio O-sensei lično. Ja sam za njega bio apsolutno nepoznat, no iza njegovih leđa je stajao Tanaka-sensei koji me poznavao i O-sensei me pozvao da uđem. Ja sam ušao i objasnio O-senseju razlog mog dolaska.

U to vreme niko nije primao učenike bez preporuke i pisma i učitelju nepoznat čovek nije imao nikakve šanse da počne svoju obuku u školi. Ali kada sam mu rekao da me je na njega uputio Futaki-sensei, O-sensei mi je oprostio i dozvolio da ostanem i učim. Kasnije sam saznao da su O-sensei i Futaki-sensei veliki drugovi od detinjstva. Tog dana sam ja počeo da izučavam Uješiba Taiđjucu Rju pod rukovodstvom Tanaka-senseja. Posle izvesnog vremena, imao sam veoma prijatan razgovor na temu misogija sa O-sensejem. U to vreme, O-sensei nije živeo u Osaki, tu je smao bila njegova škola kojom je rukovodio Tanaka-sensei a sam O-sensei je živeo u selu Sirataki (u prevodu Beli Vodopad - A.J) na ostrvu Hokaido. Na Hokaidu je klima veoma oštra i hladna i malo ljudi zna da je O-sensei svakog jutra upražnjavao Misogi. U zimu je u selu bilo mnogo snega i reka se zamrzavala. Sloj leda je bio debeo i bilo ga je teško probiti, no O-sensei je svakog jutra silazio na obalu, lomio led i radio misogi. O-sensei je bio vema ponosan na svoju sposobnost da taj ritual vrši svakog jutra. Govorio je da je na Hokaidu teže raditi misogi nego na drugim ostrvima Japana.

Običan čovek ima 5 čula - ukusa, mirisa, sluha, dodira i vida.

Onaj ko dugo vremena upražnjava misogi može u sebi da probudi i druga čula i tako proširi svoj pogled na svet.

AJ: Kakav je utisak na Vas ostavio O-sensei kada ste ga prvi put videli kako trenira sa svojim učenicim?

ASS:: On je bio najveći od najvećih! Veliki filozof i neobični genije. Neke elemente aikidoa sam ja trenirao i pre nego što sam upoznao O-senseia, ali Futaki-sensei mi je rekao da moram da pronađem O-senseja i da sve svoje snage usmerim ka jednom cilju - da postanem njegov učenik.
Futaki-sensei i O-sensei nisu poštovali jedan drugog samo kao prijatelji nego kao učitelj učenika.

AJ:: A kakava je veza između misogija i aikidoa?

ASS: Dve veze - fizička i misaona. Karika koja veže aikido i misogi je disanje. Da bi živeo, moraš da dišeš, ali to nije običnodisanje. U aikidou i misogiju čovek diše drugačije. To i jeste ta veza.

AJ: Kada ste vi počeli da trenirate kod O-senseja, da li ste odmah morali da menjate svoje disanje?

ASS: Danas u mnogim dojoima isprva svi učenici rade određene fizičke vežbe i uče tehnike zahvata i bacanja i tek posle toga počinju da izučavaju disanje. Ja se odlično sećam da je mene O-sensei prvo učio Putu Disanja i tek mnogo kasnije počeo da obučava tehnikama aikidoa koje je osnovao na Putu Disanja.

AJ: A Put Disanja, izučavanje disanja u samoj tehnici zahvata, da li se radi u kombinaciji samo sa konkretnim zahvatom ili je disanje isto za sve tehnike?

ASS: Početnike prvo treba obučiti tehnici zahvata i disanju nezavisno jedno od drugoga. Spajanje disanja sa tehnikama aikidoa - to je sledeća etapa.

O-sensei nas je učio da je izvor uspešno urađene tehnike - disanje. To je dosta složena stvar, ali O-sensei je smatrao da ako učenik to može da shvati, to za mesec ili dva taj isti učenik može postati instruktor. Izučiti Put Disanja je veoma teško!

AJ: A veza između disanja i Kija

ASS:: KI Puta Disanja se razlikuje od običnog Kija. Obični KI proizilazi od kineske filozofije Tai Chi, Ci Gun (znaci kojima se piše KI, Chi i gun su isti - A.J.). No KI Disanja - to je nešto sasvim drugo.

AJ: A kako se postavlja disanje za vreme izučavanja kaligrafije? Udisaj - ispisivanje linije - izdisaj? Ili je potrebno izdisati za vreme pisanja linije?

ASS:: Početnici treba da prekidaju disanje od prvog do poslednjeg momenta ispisivanja linije. No za one naprednije postoji metoda ispisivanja crte u vreme izdisaja. Tehnika i disanje treba da budu sliveni u jedno. Tome i mi težimo.

AJ: I kako to naučiti?
ASS: Za početak - puni udisaj. Pa zaustaviti disanje. Zatim puni izdisaj. Onda potpuno zaustaviti disanje i opet ponovo udahnuti. I ponavljati ovo mnogo puta.

AJ: Misli treba da se skoncentrisane na disanje ili ne nešto drugo?

ASS: Koncentrisati se na disanje. Takvo disanje proizilazi iz donjeg dela stomaka, iz tačke koja je ispod pupka. Prekidanje disanja na neko vreme i jeste ključ ka razumevanju Puta Disanja. To nije čisto mehanička pojava, ta pauza između udisaja i izdisaja. U svakom slučaju, ne u tom ritmu u kojem diše običan čovek. Ovo je veoma delikatna stvar.

AJ: Možda je potrebno početi od razumevanja sopstvenih navika disanja?

ASS: Da, na to je potrebno obratiti posebnu pažnju. Previše ljudi dolazi na treninge aikidoa bez ikakvih misli o samoj materiji. Za njih je aikido vrsta sporta, kao fiskultura. Misogi i Put Disanja koji mi je pokazao O-sensei otvorili su moja osećanja i shvatanja. Kada je O-sensei govorio, ja ga nisam slušao samo ušima već čitavim telom. Nakon što sam počeo da upražnjavam Misogi, moj duh je postao elastičniji. No to je veoma složna tema za ovaj razgovor.

AJ: Recite još nešto o O-senseju.

ASS: Jednom, kada je O-sensei živeo u mojoj kući, posle veoma napornog treninga ja sam počeo da mu čitam knjigu o dvobojima samuraja. Ponoć je već prošla i ja sam mu tu knjigu čitao pred spavanje, da bi se on opustio i što pre zaspao. Kada majka detetu čita bajke pred spavanje i dete zaspe, majka se trudi da što tiše izađe iz sobe, da ne razbudi dete. Ja sam postupio upravo tako i lagano sam počeo da zatvaram knjigu. Odjednom, O-sensei je povikao: "A šta je bilo dalje?!?!"
Još jedan interesantan slučaj, kada sam O-senseju čitao njegovu omiljenu knjigu koju je napisao Gomi Kosuke. Knjiga je bila o dvobojima mačevaoca. Odjednom, O-sensei je skočio iz kreveta i povikao "Gde je moj mač!?" Zgrabio je mač i počeo da radi tehnike mačem i rekao "Gomi nije napisoa pravilno! To je pogrešno! Tako se tehnika ne radi! Ovako se radi! Radi ovako kako radim ja!"
To jest, dok je O-sensei slušao priču, on je zamišljao opisano kao da sam učestvuje u dvoboju! No u jednom momentu nije se složio sa autorom teksta, sa njegovim opisom tehnike i rešio je da odmah ispravi napisano. Tada sam uvideo kolika može biti razlika između izmišljenog i realnog.

AJ:Da li se Vaš aikido izmenilo za sve ove godine?

ASS: Naravno! Ja sam postao bolji - i kao aikidoka i kao čovek!

AJ: Da li u tome ima onoga što ste mi rekli juče - što je majstor veći majstor, njegov aikido je mekši?

ASS: Da, to je tako. Tvoj aikido, na primer, je izuzetno borben i jak, ali to ne znači da si ti loš majstor aikidoa. Tvoj aikido je odraz aikidoa tvog učitelja (Stiven Sigal - A.J) koji je veliki majstor. Istovremeno, tvoj aikido odiše Duhom Prirode i veoma je skladan. To i jeste aikido O-senseja. On je stvarao aikido kao borbeni stil koji je je u skladu sa prirodom. Ali borbenost aikidoa je na prvom mestu. I oni koji iz aikido izbacuju njegovu borbenost, izbacuju srž aikidoa. Vremenom će grubost tvoga aikidoa polako nestati ali će borbenost ostati. Tako je govorio O-sensei.

AJ: Vi ste prošli kroz takvu promenu?

ASS: Ja sam mnogo napredovao. Moj aikido je postao veoma mekan. I kroz sve ove godine istu tu metamorfozu sam video i kod drugih majstora. čovek koji ne može da se menja u tom pravcu nikada ne može shvatiti smisao aikidoa.

Autor je učenik Abe senseja, yondan (4 dan) i jedan od instruktora
Tenšin Bughei Gakkuen Dojo-a (dojo Shihana Sigala)

intervju vodio Aleksandar Japranin