Аикидо као учитељ живота

Сви људи који се баве Аикидо-ом га схватају и тумаче на сопствени начин. Верујем и чврсто сам убеђен у то да је већина тих тумачења исправна, и да описују исту истину само из других углова. Моје разумевање ове дубоке вештине (чак је можемо звати и уметношћу) јесте да је Аикидо не само скуп покрета и размишљања, већ учитељ живота.

Од самог почетка тренирања био сам изложен не само техникама Аикидо-а, него и његовим филозофским делом. Тренер је увек говорио да је највећи непријатељ сопствени одраз у огледалу, победиш ли га, напредоваћеш. Самодисциплина и борба са самим собом (или барем мој покушај исте) је корен из ког произлазе друге врлине које Аикидо учи своје вежбаче - нпр. пажња, учтивост, љубазност и истрајност. Сећам се од кад сам кренуо да тренирам да нисам волео неке напорне вежбе (спуштен став и стискање и опуштање шака испружених руку док свако у сали не изброји до 10) али знам да су ми помогле да научим да не одустајем и да истрајем у сваком подухвату, било то на татамију или ван њега.

Времемом, са радом техника за вежбаче "са скупљим учазницама", све више видим значај жестоког дела понашања самураја, који уз љубазни део понашања ствара баланс. Ако је човек љубазан без неке основе или могућности да одбрани своје идеале и права, биће гуран и угњетаван, а ако особа реагује жестоко на сваку мању провокацију без промишљаја о последицама, он је насилан.

Када основе престају и кад право учење Аикидо-а почне, мајстор добија хакаму и 7 врлина којих својим примером треба да пренесе другима, заједно са својим до тада стеченим знањем. За сада сам у тој тачки и надам се да ћу временом успешно извршавати ту одговорност. Моје искрене наде су да ћу током мог физичког и психичког развоја и изласком из адолесценције, боље разумевати и уживати у овој уметности и начину живота, одржавајући већ научено, и припајати нове врлине и знања које Аикидо пружа.

Иван Јанка
Есеј је написан за полагање за други дан

децембар 2022.