aikido
aikido je japanska borilačka veština koja se fokusira na korišćenje sopstvenog momentuma protivnika protiv njih, umesto na upotrebu grube sile. Stvorio ga je početkom 20. veka Morihei Uešiba, koji je nastojao da stvori borilačku veštinu koja je naglašavala mir i harmoniju, a ne nasilje i agresiju.
Uešiba je bio pod dubokim uticajem duhovnih i filozofskih učenja Omoto-kjoa, japanske religije, i ugradio je mnoge njene principe u svoju borilačku veštinu. Sam naziv "Aikido" potiče od japanskih reči "ai" (harmonija), "ki" (energija ili duh) i "do" (put), i često se prevodi kao "put harmoničnog duha".
aikido tehnike obično uključuju korišćenje kružnih pokreta kako bi se spojili sa pokretima napadača i preusmerili njihovu energiju, umesto da se direktno suprotstave njoj. Ovo omogućava aikido borcima da se brane bez nanošenja štete svojim napadačima, ako tako žele.
aikido trening obično uključuje vežbanje sa partnerom, koji igra ulogu napadača. Učenici uče različite tehnike, uključujući zaključavanje zglobova, bacanje i igle, koje su dizajnirane da kontrolišu pokrete napadača i učine ih bezopasnim.
Danas aikido praktikuju ljudi svih uzrasta i sposobnosti širom sveta. Široko je poznat po svojoj efikasnosti kao borilačka veština i po svom naglasku na miru i harmoniji. Uprkos svom relativno nedavnom poreklu, postao je važan deo japanske kulture i uticao je na razvoj drugih borilačkih veština.
Lično sam se sa aikidom susreo veoma davno u sportskom centru "Pinki". Posmatrao sam nešto što nije nimalo ličilo na tada popularne borilačke veštine, a najviše mi se svideo osećaj na prvom treningu. Bila je to pozitivna atmosfera koja ispunjavala celu salu. Svi su bili veoma prijateljski raspoloženi. Trening je vodio Sensei Njegoš Đaković koji me je uputio u osnovne tehnike aikidoa. Kako tada nije bilo puno majstora, bio je jedini u klubu koji je nosio hakamu što mi je bilo fascinantno. Tada sam stekao san da je jednog dana i ja obučem.
Nakon desetak godina, bio sam prinuđen da napravim dužu pauzu u treniraju. Nakon povratka na trening, u klubu sam se osećao kao da nikad nisam napravio pauzu. Treninge je tada vodio Saša Obradović koji je uspeo da napravi sjajnu atmosferu održi duh aikidoa bez obzira na rastuću popularnost "urbanih borilačkih sportova".
Mladim polaznicima koji žele da budu aikido majstori, preporučio bih da ostanu predani veštini, da vredno vežbaju, da ne podležu umoru i da se ne obaziru na poneku jače uređenu polugu, jer je u pitanju mirna borilačka veština i mnogi još uvek samo uče.
Na kraju krajeva, vežbajući aikido poboljšamo sebe, što nam omogućava da budemo bolji ljudi za sebe same kao i za ljude koji nas okružuju. Aikido nas uči da praktikujemo vrline samuraja, kao što su hrabrost, dobrota, učtivost, čast, vernost.
Dominik Hršak
Esej napisan za polaganje za ni dan
decembar 2022.