Uloga ukea

Srđan Matić, 1.dan
Esej je napisan za Nidan polaganje.

U aikido literaturi dosta je bilo govora o toriju i ukeu. No, osetio sam potrebu da malo preciznije pojasnim uloge, odnosno funkcije ukea.

Ako čitalac ima nekog aikido isukstva, verovatno mu/joj je poznato da se u aikidou razlikuju dve jasne uloge, a to su: tori i uke. U smislu tehnike, tori je osoba koja izvodi tehniku, a uke je jedna ili više osoba sa kojima se izvodi tehnika. Drugačije rečeno, tori je osoba koja sprovodi tehniku po svojoj zamisli i ima inicijativu, a uke je osoba koja prati i sprovodi tu tehniku po zamisli i inicijativi trenutnog torija. Ovakvom postavkom postaje jasno da je uloga ukea aktivna, živa i dinamična. Uke ni na koji način nije manje vredan i nije nečija žrtva. Naprotiv, uloga ukea predstavlja aspekt optimalnog funkcionisanja, čime je svrsishodna i korisna.

Kako su tori i uke dve veoma aktivne i dinamične uloge one se u idealnom slučaju stalno smenjuju i proizilaze jedna iz druge. Posmatrano kroz tehniku aikidoa to bi izgledalo otprilike ovako:

1. Pre početka tehnike imamo dogovorenog torija (osoba koja će izvesti tehniku) i dogovorenog ukea (osoba koja će napasti i sa kojim će se izvršiti tehnika);

2. U momentu samog napada, dogovoreni uke postaje faktički tori (jer u tom momentu sprovodi svoju nameru i ima inicijativu), a dogovoreni tori postaje faktički uke (jer se prilagođava i prati nameru i inicijativu torija). U ovoj fazi dogovoreni uke (napadač) može da ima stimulativnu i razvojnu ulogu doziranjem svog napada trenutno maksimalnim mogućnostima torija;

3. Ako dogovoreni tori prihvati da je u momentu napada zapravo uke, on/ona će time uspeti da prihvati napad, da se zaštiti i napraviti situaciju u kojoj može da preuzme kontrolu i inicijativu;

4. Ako dogovoreni tori nastavi tehniku sve do odgovarajućeg Zanshina trenutno najoptimalnijom putanjom i uz punu kontrolu on postaje faktički tori, a napadač (dogovoreni uke) postaje faktički uke. U ovoj fazi potencijalna namera dogovorenog ukea da preuzme inicijativu navodi torija da se kreće najoptimalnijom putanjom i da predvidi i predupredi moguću kontra tehniku.

Na osnovu prethodne postavke možemo zaključiti da uloge torija i ukea nisu fiksne, da jedna iz druge proizilaze, i možemo izdvojiti nekoliko uloga ukea:

Uloga ukea je da se zaštiti od štete i povreda (zaštitna uloga),

Uloga ukea je da omogući preuzimanje inicijative, odnosno tehnike, što znači da se tori postaje kroz ulogu ukea (uloga preuzimanja inicijative),

Uloga ukea je da stimuliše torija na ispravan rad (stimulativna uloga),

Uloga ukea je da postepeno otežava toriju, primereno njegovom trenutnom nivou (razvojna uloga)

Ako ovako razloženu tehniku aikidoa posmatramo kroz neke situacije uočene u praksi možemo doći i do onoga što liči na ulogu ukea, mada to nije. Na primer:

Dogovoreni uke (u momentu napada tori) naravno napada da bi ostvario svoju nameru. Međutim, ako je taj napad neprimeren trenutnim maksimalnim mogućnostima torija, onda on remeti razvojnu ulogu, pa time to nije uloga ukea.

Ako dogovoreni tori u momentu napada ne reaguje kao faktički uke, tj. ne prihvati zaštitnu ulogu ukea, već počne da se konfrontira ili da odustaje, on se time niti štiti, niti omogućava poziciju za preuzimanje tehnike, pa je jasno da konfrontacija i odustajanje nisu uloge ukea, jer se remeti zaštitna uloga i uloga preuzimanja inicijative.

Ako uke dok se nad njim izvodi tehnika ili Zanshin počne da se konfrontira ili pokušava da se nekontrolisano izvuče, on se time niti štiti, niti može da preuzme tehniku, pa konfrontacija i nekontrolisano povlačenje nisu uloge ukea, jer se remeti zaštitna uloga i uloga preuzimanja inicijative.

Ako uke dok se nad njim izvodi tehnika ili Zanshin ne preuzima tehniku kada tori izgubi kontrolu, on time remeti stimiulativnu ulogu, pa ni ovo nije uloga ukea.

Kao što smo videli, aikido je veoma kompleksna veština, pa su i uloge torija i ukea, često logički neuhvatljive. Pored navedenih i opisanih, verovatno je da postoji još uloga ukea u zavisnosti iz kog se ugla posmatraju.

U ovoj postavci, ako uke napada primereno trenutnim maksimalnim mogućnostima torija, stimuliše ga da tehniku radi najoptimalnijom putanjom, postepeno podiže zahteve prema toriju, prati tok tehnike sa namerom da je preuzme i prilagođava se dobro realizovanoj torijevoj tehnici, on se time štiti od povreda i prati mogućnosti da preuzme inicijativu, pa se kroz sve četiri navedene uloge, zajedno sa torijem usavršava i napreduje.

 

Srđan Matić
u Kruševcu,
jula 2015.