Instant aikido
Milan Milanović, 1. dan Hombu
Esej je napisan za Nidan polaganje 2013.
U vreme kada svi negde žure a nigde ne stižu, mi se bavimo veštinom koja zahteva upravo taj resurs, koji svima fali, vreme, da bi se uspesno savladala. Pod uticajem Holywooda, mladi ljudi ne shvataju zašto neko treba da uloži dosta vremena i truda da bi nešto naučio, kad sve to može mnogo lakše i bez truda. Negde usput, a da to nismo ni primetili, izgubila se želja za istraživanjem nepoznatih oblasti i saznanja. Tempo života naterao je ljude da se fokusiraju samo na ciljeve a ne na put kojim se dolazi do tih ciljeva - tako da mnoge stvari postaju ogoljene do srži i gube svoj smisao, upravo iz razloga sto se taj put do njih izgubio negde u želji da se postigne što više za što manje vremena.
U našem slučaju, upravo je taj put do saznanja suština svega, aikido nije nešto što možete da učitate sebi u mozak za nekoliko sekundi, čak i kad bi postojala ta mogućnost, dobili bi ste formu ali ne i suštinu. Sledeći problem koji proističe iz ove želje da sve bude instant je da to znanje-zvanje treba na neki način i da se potvrdi, jer pored želje za zvanjem, ljudi shvataju da iako se žure, ipak im je potrebno i znanje inače bi se sve svelo na puku trgovinu diplomama. I tu je ustvari koren problema, želja da se dobije sve i odmah... Pri samom pokušaju da nađemo rešenje ovog problema, neminovno, udaramo u zid. Naš zadatak nije da tražimo prečice i da pokušavamo da ubrzamo proces, već da nađemo način, da ubedimo naše vežbače da je učenje aikidoa proces, koji ima svoj tok i da je taj tok, put, za svakog vežbača individualan i od presudnog značaja u savladavanju veštine. Kod nekih će taj proces da traje kraće a kod nekih duže, na kraju će i jedni i drugi da dođu do rezultata. Mi treba da ih naučimo da je zbog rangiranja u federaciji, napravljen niz testova koji testira te rezultate i verifikuje znanje vežbača pretvarajući ga u zvanje. Sa druge strane iako postoje okviri u kojima se vrši provera tog znanja, ne postoje dve individue koje će na identičan način da prezentuju ta znanja na testu, polaganju, a pogotovo u realnim situacijama. Cilj vežbanja aikidoa nebi trebalo da bude puko sticanje zvanja, već permanentno usavršavanje kroz redovno vežbanje, nije bitan ni početak ni kraj već upravo put kojim se kreće kada prvi put stupite na tatami sa željom da trenirate aikido.
Zadatak trenera je da vežbače usmerava na tom putu i da im ukazuje na eventualne greške i odstupanja, kao i da daje određene sugestije o pravcu u kojem bi vežbač trebalo da se kreće, a nikako da vežbača na tom putu vodi držeći ga za ruku. U tom slučaju vežbač nebi imao uvid u pravo stanje stvari i u želji da sto više pomogne trener bi uradio upravo suprotno, uskratio bi vežbaču suštinu, fokusirajući se na formu. Na tom putu, koji treneri prolaze sa svojim vežbačima, svi dobijamo priliku da stvari pogledamo iz neke nove perspektive i tu su treneri u prednosti jer im svaki novi vežbač omogućava da prošire svoje poglede i primate neke stvari koje su im ranije promakle. Radujem se svakom novom treningu i svakom novom vežbaču i trudim se da iz svakog treninga izvučem maksimum kako za druge tako i za sebe. Seminari su tek priča za sebe tu se trudim maksimalno, koliko je to moguće, da radim tehnike i vežbe upravo onako kako je pokazano jer mislim da je upravo u tome suština seminara. Tu dobijamo esenciju znanja i naš zadatak je da to znanje ne ostane u dođou gde se seminar održava već da se potrudimo da što više pokazanog ponesemo sa sobom u svoj dođo.
U aikidou koji vežbamo, zvanično ne postoje takmičenja. Ono što neupućeni propuštaju da primete je da takmičenje ipak postoji ali ne u tradicionalnom poimanju takmičenja, jedan na jedan ili grupa protiv grupe, u aikidou dobijamo protivnika koga je skoro nemoguće pobediti i koji se zajedno sa nama usavršava, skoro uvek je korak ispred nas. Taj protivnik zna svaku našu nameru i njemu ne možemo da podvalimo ili da ga prevarimo na fintu, pobedićemo ga samo i ako nam on to dozvoli, a i tad nema puno razloga za slavlje jer bi to značilo da smo pobedili sebe.
Milanović Milan
23. jun 2013.