aikido univerzalna veština i sistem za unapređenje zdravlja

Jugoslav Stanković, 2. dan Hombu

Esej je napisan za Sandan polaganje 2013.

Danas, u doba kompjuterske tehnologije, kada smo pretrpani mnoštvom informacija i kada su nam preko interneta dostupna znanja iz mnogih oblasti, javlja se problem pravog izbora. Čovek često, vršeći internet pretragu ili čitajući iskustva sa raznih foruma, ne može da donese pravu odluku u pogledu izbora određene stvari ili usluge. Slično je i sa izborom borilačke veštine kojom bi se zainteresovani početnik bavio. Pored mnoštva tradicionalnioh veština postoji i niz hibridnih, napravljenih za potrebe specijalnih jedinica nekih zemalja, obuku vojske ili za potrebe službi obezbeđenja. Postavlja se pitanje šta je od svega toga potrebno prosečnom čoveku koji nije profesionalac u vojsci ili policiji? Veština koja bi trebalo da zadovolji potrebu čoveka za fizičkom aktivnošću, ujedno unapredi zdravlje i osposobi čoveka da se odbrani u nekoj situaciji koju nam možda život nosi, jeste aikido, veština sa korenima u tradicionalnim japanskim veštinama, a prilagodljiv je različitim vremenima, namenama i potrebama vežbača.

Danas ljudi, bez obzira na profesiju, najčešće imaju ograničene i jednolične pokrete prilikom obavljanja svog posla. Radi veće efikasnosti u proizvodnji postoji mnogo profila specijalizovanog kadra koji ceo radni vek provode ponavljajući iste pokrete u jednom položaju. To su položaji u kojima provodimo osam sati dnevno i koji uključuju samo određene grupe mišića, tako da često dolazi do raznih deformacija i degeneracija mišićno koštanog sistema, pre svega kičme. Drugi ljudi pak, koji rade kancelarijske poslove, veliki deo radnog vremena provode u sedećem položaju bez kretanja, dišući plitko i nepravilno. Po nekim teorijama, najveći deo bolesti nastaje upravo zbog nepravilnog disanja. Deca školskog uzrasta su posebno ugrožena. Teške đačke torbe, nepravilno sedenje u klupi, malo fizičke aktivnosti a previše vremena provedenog za računarom, ostavljaju posledice na mlad organizam koji treba da raste i da se pravilno razvija. Pored toga, u vremenu socijalne nesigurnosti i ekonomske krize koja traje, stres je svakodnevno prisutan. Ukoliko ne nađe nacin da neutrališe posledice stresa koji se u njemu akumulira, čovek postaje žrtva neke od takozvanih menadzerskih bolesti.

Uzimajući u obzir sve navedeno postavlja se pitanje šta možemo učiniti da bi smo unapredili i sačuvali spostveno zdravlje? Jedno od rešenja za sve ove probleme je aikido. Vežbajući aikido vežbač ima višestruku korist. Teško je nabrojati sve dobrobiti po vežbača koje dobija kroz trening aikidoa. Za tako nešto bi bila potrebna ozbiljna i opsežna studija. Uzimajući u obzir ograničenu formu ovog teksta nabrojaću ih samo nekoliko.

- Kroz seizu i vežbe disanja uči se pravilno disanje koje dovodi do osećaja unutrašnjeg mira I opuštenosti.

- Aikitaiso i vežbe istezanja povoljno utiču na kičmu i zglobove.

- Vežbe padova i kretanja razvijaju koordinaciju i ravnotežu .

- Rad sa oružjem, između ostalog, utiče na pravilno držanje tela.

-Taijutsu i druge različite vežbe u paru ili samostalno razvijaju motoriku, kondiciju i povećavaju borilace sposobnosti. Samim tim povećava se osećaj sigurnosti i poverenja u sebe.

Vežbajući aikido ravnomerno jačamo svoje telo i to podjednako levu i desnu stranu, pošto se tehnike uvežbavaju na obe strane, a što je posebno važno za decu u fazi rasta i razvoja. Uticaj aikidoa na razvoj ravnoteže, motorike i pravilnog razvoja kod dece školskog uzrasta, od kojih danas čak većina ima neke deformitete kičme ili ravna stopala je neprocenjiv. Kada bi se neko iz sveta aikidoa sa visokim medicinskim obrazovanjem posvetio proučavanju tog problema, mogao bi da napravi ozbiljnu studiju o tome. Jačajući telo na ovaj način činimo ga otpornijim na bolesti pa neke zdravstvene probleme možemo izbeci ili ublažiti njihov uticaj na kvalitet našeg života. Ukoliko postoji neki trajni problem u vidu invaliditeta tehnike se mogu korigovati u skladu sa mogućnostima vežbača. Tu se vidi univerzalnost i prilgodljivost ovog borilačkog sistema.

Na treninzima aikidoa učimo i usvajamo i određene principe borenja. Ovi principi su univerzalni i pokazuju nam način kako je moguće rešavati zadatke i probleme kako u borbi tako i u svakodnevnom životu na jedan lakši I efikasniji način, bez bespotrebnih sukoba I gubljenja energije. Praktikujući ove principe, stičemo sposobnost lagane, neopterećene i usklađene komunikacije sa svojom okolinom i postajemo sve manje učesnici sukoba oko nas, kako verbalnih , tako i fizičkih. Postajuci svesni svoje snage i svojih mogućnosti gubimo potrebu za dokazivanjem i upoređivanjem što je često uzrok nezadovoljstva i nemira u čoveku. Osećaj smirenosti i unutrašnjeg zadovoljstva koji ostaje nakon treninga vremenom postaje naše prirodno stanje.

Na kraju, može se zaključiti da je aikido mnogo više od veštine borenja i da postoje mnogi aspekti koje praktičari otkrivaju posle višegodišnjeg vežbanja. Misija aikidoa, koju mu je namenio osnivač i tvorac Morihei Ueshiba, a to je širenje ljubavi i prijateljstva među ljudima, danas se pokazala potrebnijom i ispravnijom nego ikad. Milioni ljudi širom sveta, vežbajuci aikido, koji je od smrtonosne veštine evoluirao do nivoa umetnosti, živi zdravije I srećnije zahvaljujući aikidou.

Jugoslav Stanković
maj 2013.