Uke i njegov odnos sa torijem (nageom)

 

Nemanja Cenić, 1. dan Hombu

Esej je napisan za Nidan polaganje 2013.

U poslednje vreme jako puno značaja dajem ukiranju. Po meni biti dobar uke je podjednako važno kao i biti dobar tori (nage). Skoro svi vežbači prvi put kada uđu u dođo su fokusirani na same tehnike i njihovu primenljivost. Godinama vežbajući sam shvatio da samu tehniku bolje spoznajem i učim kroz ukiranje. U daljem tekstu ću pokušati da Vam približim značenje ukiranja, odnos sa torijem i neke principe.

Uke u bukvalnom prevodu znači „onaj koji prima“ ili onaj koji pada, a tori „bacač“. Odnos između ukea i torija je veoma poseban. Za razliku od drugih borilačkih veština u aikidou se ne vežba sa protivnikom već sa partnerom. Kako nema takmičenja u aikidou nema ni tog takmičarskog duha na treningu, umesto toga se vežba u harmoniji i svako od partnera je polovina celine. Svaki aikidoka mora da nauči da je i tori i uke podjednako odgovoran za učenje tehnike. Uke, čak šta više, ima teži posao. Dati iskren napad sa kojim će tori izvesti tehniku je jako teško. Dati iskren napad nije stegnuti ruku koliko možeš ili udariti punom snagom. Iskren napad je svestan napad. Morate biti svesni veličine vašeg torija kao i njegovog iskustva. Na primer ukoliko bi neko sa crnim pojasom i 120kg napao početnika svom snagom koji pritom ima 70kg bilo bi jako neučtivo i bezobrazno.

Mnogi imaju poteškoća da razdvoje snažan napad i suprotno tome jednostavno samo pasti na slabo odrađenu tehniku. Primaran cilj uke-a je da služi svom partneru tako da izvuče njegov maksimum, a pritom da ne bude previše natezanja. Uke je tu da ukaže na greške i da konstantno daje neki napad, jer prekidom napada se završava i tehnika.

Čitajući u poslednje vreme dosta literature mogao sam da izvučem par principa. Principi se naravno odnose na pravilno ukiranje, a to su:

1. Disanje
2. Stapanje u tehniku
3. Poverenje

1) Disanje

Disanje je uvek najvažnije, kako u aikidou tako i u drugim borilačkim veštinama. Disanje nam pomaže da se opustimo, bolje izvedemo napad i najvažnije primimo udarac. Pravilno disanje nam pomaže da sačuvamo snagu i da se bolje prilagodimo tehnici.

2) Stapanje u tehniku

Stapanje počinje već onda kada se vi i vaš partner naklonite jedno drugom. Uzmite u fokus njegovo telo tako da možete da vidite svaki njegov pokret. Kada ste započeli napad tada i tori započinje tehniku, trudite se da pratite svaki njegov pokret tako da budete kao jedan. Najčešća greška kod ukiranja jeste opiranje. Ne pružajte otpor jer ćete lako izgubiti ravnotežu i završiti tehniku pre vremena. Jedna od misli O’sensi-a „aikido je ne-otpor. Zato što u njemu ima ne-otpora, on je uvek pobednik“^[1]

Međutim nije ni stapanje, niti dobro ukiranje da krenemo pre nego što nas povede, ili da padnemo pre nego što smo bačeni, tako nećemo dozvoliti toriju da razvija svoju tehniku niti ćete dozvoliti sebi kao ukeu da izvedete neku tehniku kaeshi waze.

Još jedna bitna stvar je pozicioniranje svog tela pri ukiranju. Početnici najčešće prave ovu grešku kada prilikom prvog napada ostane u mestu i čeka torija da završi tehniku. Greška se najbolje uočava u tehnici kotegaeshi ura gde tori odlazi iza leđa ukeu, a uke ostaje kod početnog napada. Tori je u prilici da baci ukea tako da je njegova ruka skroz ispravljena i odvojena od tela uke-a. Uke mora da isprati kretanje torija i da svoju ruku drži uvek savijenu u laktu i bliže svom telu koliko je god moguće.

3) Poverenje

Pitanja koje uglavnom muče većinu uke-a kada se radi jiyu waza jeste: koja će tehnika da se primeni i kako?

Svaki majstor će Vam reći da je najbolje da se opustite i da napadate iskreno tako ce tori moći da izvede svoju tehniku bez ikakvih poteškoća i najbezbolnije po vas.

Ukoliko nemate poverenja u svog partnera necete imati onu harmoniju u tehnici i necete moci da ispoštujete prethodna dva principa.

Kako bi ste imali harmoniju uke-a i tori-a moraju se složiti sve kockice. Principi su samo neke smernice koje nam pokazuju kako treba da razvijamo svoj napad i na kraju da sačuvamo sebe od povreda.

 

^[1] Morihej Ueshiba – Ratnik za sva vremena

Nemanja Cenić
april 2012.