aikido i svakodnevni život

Mire Zloh, 4th Dan so Hombu, UKA Fukushidoin

Članak napisan za Yodan polaganje.

Svima je poznato da se aikido vežba iz različitih razloga i da su na umu vezbača različiti ciljevi. Bez obzira iz kog razloga se vežba, siguran sam da bi mnogi želeli da iskušaju svoju veštinu. Na početku vežbači obično testiraju bolne poluge (na primer nikkio) na svojim prijateljima i rođacima, a kasnije se obično pitaju: "Kako bih se ja poneo na ulici? Da li bi mogao da savladam napadače?" Sa daljim napretkom, pitanje je: "Mogu li se ja odbraniti od napada nožem ili protiv nekoliko napadača?"

Glavno pitanje po mom mišljenju je: "Mogu li primeniti aikido principe u svakodnevnom životu?" Svakodnevni život podrazumeva uobičajene situacije na poslu, u porodici, poslovnim odlukama, ponašanje prema nadređenima i podređenima. Poznato je da aikido može da se upotrebi za razrešavanje sukoba, ali možemo li postići više od toga i upotrebiti aikido principe da harmonizujemo naše živote? Pokušaću da razradim sledeće principe kako ih ja razumem:

• Predviđanje (svesnost);
• Prilagodljivost;
• Ulazak (irimi) ili usklađivanje (ura);
• Harmonizacija.

Pre nego što razradimo pomenute principe, moramo da budemo svesni da smo mi u isto vreme uke i tori u svakodnevnom životu. U istoj situaciji, mi možemo da budemo tori (nage) za naše nadređene i uke za saradnike koji su nam podređeni. Pored toga, situacije su dinamične, uloge se mogu promeniti često i brzo, tako da je teško tačno odrediti našu ulogu u svakodnevnom životu.

Život je nepredvidljiv. Mi ne možemo kontrolisati postupke drugih ljudi, mi možemo kontrolistati samo naše akcije i emocije. Rezultat naših akcija će zavisiti i od spoljašnih uticaja, ne samo od naših namera i ciljeva.

- Predviđanje (intuicija). Tokom vežbanja aikidoa, predviđanje se koristi kada smo svesni da je napad neizbežan. Tada, tori ne čeka početak napada, već počne tehniku delić sekunde pre nego što napad počne, pre nego što napadač razvije punu brzinu. Ponekad, to može da izgleda kao da je tori napao ukea pošto je tori počeo da se kreće pre ukea, i izgleda da je tori u ofanzivi. Reč upozorenja, ovo ne bi trebalo da bude zloupotrebljeno, pošto bi tori mogao da započne ofanzivnu akciju čak kada napad nije neizbežan, procena situacije mora da bude tačna i presudna.

U svakodnevnom životu, intuicija se kombinuje sa svesnošću, kada se osmatra okolina (na poslu, u porodici, na ulici) svo vreme. Potencijalni problem se uoči i deluje preventivno da bi se izbeglo negativno reazrešenje situacije.

Predviđanje, iščekivanje se mora primeniti na pozitivan način. Ovo se može zaboraviti i predviđanje može postati kočnica, tako što se predvidi tok akcije i isplanira odgovor na napad, pa iako se situacija promeni da se nastavi sa prvobitnim planom bez obzira na to šta se dešava. To obično dovodi do sukoba ili povreda. Slična situacija se može desiti i u svakodnevnom životu, razvoj situacije se mora pratiti i menjati posupke u skladu sa promenama.

Ovo nas uvodi u sledeći princip: usklađivanje. Tokom aikido vežbe, mora se biti fleksibilan jer često će ista tehnika biti urađena na drugačiji način. To zavisi i od torijeve građe, iskustva i raspoloženja, i od ukeove građe, iskustva i raspoloženja. Zbog toga, mora se biti spreman da se reaguje na razvoj situacije svakog momenta a to važi i za torija kao i za ukea. Tehnika se može promeniti tokom izvođenja, a isto tako moguća je kontra tehnika. Treba biti fleksibilan i prilagoditi se trenutnoj situaciji. U svakodnevnom životu, situacija može biti još komplikovanija, pošto se radi unapred određena tehnika na određeni napad tokom vežbanja pa su šanse da se dese nepredviđene situacije daleko manje. Izvan dođoa, mi smo izloženi raznoraznim uticajima, od lokalnih (na poslu, u porodici, u opštini), do svetskih (tekućih političkih i ekonomskih prilika, zagađenja i oštećenja ozonskog omotača, ratova i cena nafte), pa se mora biti spreman na reagovanje na odgovarajući način na sve očekivane i neočekivane događaje. To ne znači da ne treba imati težnju i cilj, ali mora se biti spreman da se promeni način kako bi se ostvarile određenje želje, pa čak da se i promene neki ciljevi da bi se uspešno nosilo sa svim što nam život donese.

Predviđanje je obično praćeno odlukom kako da se reaguje na određenu situaciju. Može se ući direktno (irimi) ili se uskladiti (uraditi ura). Izbor će zavisiti od više faktora:

• građe torija i ukea (mali tori može imati poteškoća da uradi direktnu tehniku protiv velikog ukea);
• okolnog prostora (teško se mogu uraditi tehnike sa velikim tenkanima u malom prostoru);
• znanja i iskustva (ponekad se izabere tehnika koja nam više leži);
• samopouzdanja.

Irimi ulazak se može porediti sa direktnom akcijom u svakodnevnom životu. Takva akcija može biti na primer, izražavanje suprotnog mišljenja, raznih zabrana i pretnji da bi se dete preventivno zaštitilo od povreda, donošenje izvršnih odluka zato što će dovesti do najboljih rezultata. Ura bi moglo da se poistoveti sa usklađivanjem i navođenjem toka razvoja situacije ka određenom cilju. Na primer, tokom procesa donošenja odluka na radnom mestu, umesto da se ljutito iskaže nezadovoljstvo, prikladnije je razmotriti sve opcije, ispoštovati sva mišljenja i onda dati konstruktivnu kritiku. Ponekad, ovo može da proizvede samo mali efekat, i zato treba biti spreman da se nastavi sa takvom taktikom i da se na suptilan način utiče na tok donošenja odluke i postigne željeni rezultat.

Izbor između irimi i ura može da zavisi od više faktora:

• vreme (da li ima dovoljno vremena da se primeni ura taktika ili se odluka mora doneti brzo i na licu mesta);
• brzine (možda postoji mogućnost da se neko "povredi" tako da se mora delovati odlučno);
• "snaga protivnika" (kada se izražava suprotno mišljenje, da li je mudro to uraditi direktno (irimi) ako je na suprotnoj strani šef koji može da vas otpusti na licu mesta).

Bez obzira da li je odluka da se uradi "irimi" ili "ura", moje je mišljenje da treba reagovati na taj način da se niko ne oseća povređenim ili ugroženim. Toliko puta, aikido učitelji su rekli da se posle treninga napušta dođo sa osećanjem zadovoljstva, bez osećaja da ste bili zloupotrebljeni ili povređeni. Aikido tehnike treba raditi obzirno, ali bez zapostavljanja efikasnosti. To treba postići kroz održavanje borilačkog duha, održavanja kontakta, rastojanja i imati relaksiran um i telo, a opet brinuti o ukeovoj sposobnosti da primi tehniku, vodeći računa o njegovim povredama i ne terati ukea da ide preko granica svojih mentalnih i fizičkih sposobnosti tako da oseti zloupotrebljenim. Treba ukea dovesti u situaciju da postigne nešto više nego obično, tako da se oseća zadovoljnim zbog takvog uspeha. Često se pitam da li je potrebno primeniti nikio na taj način da ukeu zasuze oči, da li je potrebno kleknuti dok uke radi yoko ukemi, uraditi šihonage i iščašiti ručni zglob, uraditi atemi tako da uke vidi sve zvezde. Možda nisam u pravu, ali osećam da je potrebno narušiti ukeovu ravnotežu i kontrolisati ga pokretima tela, a ne oslanjati se na nanošenje bola ili atemi, jer postoji tendencija kod ukea da se odupire mnogo više ukoliko oseća bol kroz polugu ili ako je ugrožen kroz atemi. Takođe, dosta ljudi će se boriti žešće ukoliko su povređeni. U većini slučajeva, nanošenje bola će prouzrokovati veći otpor kod ukea i tok tehnike će biti narušen, harmonija će biti izgubljena. Ako su bol i pretnja minimalna, uke neće osećati potebu da se odupire, već će pratiti torija i tehnika će biti izvedena na obostrano zadovoljstvo. Ovim ne želim da kažem da aikido teba da bude abstraktan, već treba da bude borilački i efektivan, ali bezbedan i za uživanje. Ako nas je O'Sensei učio da treba pobediti protivnika bez povređivanja, zašto bi naudili (naročito svesno) svom aikido partneru koji nam je poverio svoje telo tako da možemo da uvežbamo našu tehniku. Vežbanje može da bude dinamično i energično, a opet bezbedno i prijatno za sve učesnike. Ovo takođe ima paralelu sa svakodnevnim životom, bez obzira da li se uradi irimi ili ura, ne bi treblo da se iko oseća ugroženim ili povređenim, pošto je to protiv principa aikidoa. Takođe, na taj način se mogu steći neprijatelji pa postizanje cilja može biti mnogo teže. Na primer, ako želite da iskažete šefu suprotno mišljenje i odlučite se da to uradite direktno, nemojte to uraditi javno da se ne bi šef osećao sateran u ćošak i da ne bi morao da brani svoj autoritet ispred drugih ljudi. Takođe, ako uradite ura i dovedete situaciju do željenog razrešenja ostali učesnici ne bi trebali da se osećaju iskorišćeni.

Lako je videti da sve navedeno može biti sumirano kroz poslednji princip: harmonizaciju. Ponašati se prirodno, biti prilagodljiv i imati obzira za druge ljude može biti osnova za život ili kako neki kažu "ponašajte se kao list na vodi".

Kao što ste mogli primetiti, naslov ovog članka nije "Aikido u svakodnevnom životu", pošto smatram da neke lekcije iz života mogu poboljšati aikido. Na primer, naši iskusni aikido učitelji pokušavaju da nam ukažu da uke treba da ostane altivan tokom napada i dok prima tehniku. Međutim, većina ima poteškoće da ovo prihvati, i često uke stane u sred tehnike ili se preda i padne prevremeno. Pitam se, koliko nas započne radnju u svakodnevnom životu i odustane. Većina istraje dok se ne postigne željeni cilj, ako se naiđe na poteškoće ne odustaje se, već se pribere i nastavi. To bi tebalo primeniti i tokom vežbanja aikidoa, naročito dok se ukira, posle prvobitnog napada ne staje se, već se nastavi sa kretanjem da bi se izašlo iz podređene situacije, a ako je oborenuke treba pokušati da ustane čim se ukaže prilika. Ovaj nastavak napada i primanje tehnike treba da bude u skladu sa aikido principima, uke treba da se usklađuje sa partnerom. Ovo je to što naši učitelji pokušavaju da nas nauče, moramo naći načina da to primenimo u našem vežbanju kao što bi to uradili u svakodnevnom životu.

Lako je staviti misli na papir, a ceo život je ispred mene da pokušam da ovo primenim, što pre to bolje. Imao sam puno sreće da su mi moji aikido prijatelji pomogli da osetim "Put mira".