Aikido i konflikt

 Neizostavni deo života svakog čoveka su konflikti kao i traženje najboljeg načina da se oni reše. Stvaranjem aikidoa Morihei Ueshiba je ponudio način kako da se konflikti reše na human i konstruktivan način kroz borilačku veštinu. Univerzalnost aikido principa se ogleda i u tome što pored fizičke primenjivosti u borilačokoj veštini mogu da se primene i na druge sfere života.

Najjednostatavija definicija konflikta je da je to sukob interesa, motiva koji mogu biti interpersonalni (spoljašnji), između dve ili više osoba, manjih ili većih grupa i intrapersonalni (unutrašnji) - unutar samog pojedinca. Aikido i druge borilačke veštine se bave fizičkim sukobom koji je posledica nemoći da se pravaziđu razlike u interesima, motivima između dve ili više osoba. Svaki fizički sukob odnosno agresija koja se javlja u spoljnim konfliktima sadrži nerešene unutrašnje konflikte učesnika. Napetost, strah, frustracija, agresija su posledice nerešenih spoljašnjih i untrašnjih konflikata.

Prema psihologiji osnova u rešavanju međuličnih i međugrupnih konflikta (spoljni konflikti) je rešavanja intrapshičkih konflikata (unutrašnji konflikiti) odnosno pojedinac mora da bude u harmoniji sa samim sobom kako bi mogao da primenjuje modele za rešavanja konflikta sa drugima. Ovde bih povukao paralelu sa osnovnim aikido pricipom postizanja harmonije sa napadom protivnika. Da bi tehnika aikidoa bila primenjiva, aikidoka mora da bude u “centru” odnosno mora da bude u harmoniji sa samim sobom jer jedino ako je njegov psiho fizički balans dobar, može da se na pravi način primeni tehnika. Sarađivački koncept treninga, odustvo pobede i poraza, ne postojanje pravog protivnika dovodi da zaključka da najveći protivnik u aikidou nije vaš partener već vi sami sebi.

Napetost i strah su posledica stresa koji dolazi kada doživljavamo unutrašnji konflikt. Zbog nemogućnosti da pomirimo neke želje i misli tako da rade zajedničkom snagom u našu korist. U svakom pojedincu postoji više različtih konflikata, neki su negativni a neki pozitivni. Svakako da su konflikiti koji se završe agresijom, fizičkom sukobom u spoljnim konfliktima ili poremećaji ličnosti koji se jave zbog nemoći da se osoba izbori sa svojim unutrašnjim konfliktima negativni konflikti. Međutim, pozitivni konflikiti služe za razvoj ličnosti odnosno karatera, jer osoba tražeći način rešavanja spoljašnih i unutrašnjih konflikta nauči da se nosi sa sa njima. Na taj način osoba upoznaje sebe, ljude oko sebe i što je najvažnije nauči kako da se nosi i rešava konflikte kao i situacije koje proizilaze iz njih.

Psihologija deli unutrašnje konflikte na: konflikte dovostukog privlačenja, konflikt dvostrukog odbijanja i konflikte privlačenja i odbijanja.

Konflikt dvostrukog privlačenja je jedan od najlepših i najtežih, jer tada osoba mora da izabere jedan od dva podjednako poželjna cilja. Ovde se osoba suočava sa mišljom da ne može sve da ima u životu. Primer za ovaj tip konflikta se vidi kada učenik mora da izabere između aikido treninga i druženja sa društvom u nekom kafiću. Aikido trenining učeniku pričinjava isto zadovoljstvo kao i vreme provedeno sa društvom u nekom kafiću. Ovde učenik mora da donese odluku i da se opredeli za jednu od dve stvari koje voli. Negativna stvar ovog konflikta je što osoba odlaže donošenje odluke, pri tome oseća napetost i strah da nešto ne propusti jer ne može imati obe stvari u životu, ali pozitivna strana ovog konflikta je, da koji god izbor da osoba napravi osetiće zadovoljstvo.

Konflikt dvostrukog odbijanja su teški jer sami po sebi nose nezadovoljstvo. Tenzija, napetost i frustracija nastaje jer osoba često mora da od dva zla izabere manje. Za razliku od prethodnog tipa konflikta, koji god izbor da osoba naparavi - neće biti zadovoljna. Zbog toga dolazi do odlaganja u donošenju odluke, javlja se osećaja napetosti, straha, frustracije pa čak i do pojave agresije. Nezadovoljstvo je prisutno i kad osoba donese odluku. Kod konflikta dvostrukog odbijanja osoba postoje svesna da nekada mora napraviti izbor između stvari koje joj se ne sviđaju i da će morati da živi sa posledicom takve odluke. Na primer dete mora da odabere jednu borilačku veštinu, aikidoa ili karate, a pri tome mu se u opšte ne sviđaju borilačke veštine. Deca tada odlažu donošenje odluke, izmišljaju različite razloge zašto im se nešto ne sviđa a prilikom donošenje odluke biraju ono što im se učini da će im doneti manje stresa. Deca koja su donela odluku su nezadovoljna, pokazuju otpor u učenju, počinju izmišljanjem hiljada razloga da ne dođu na trening, nemaju želju za napredovanjem i često izražavaju bes jer moraju da rade nešto što ne vole. Slično ponašanje pokazuju i odrasli. Zbog osećaja nezadovoljstva rešenjem unutrašnjeg konflikta, osobe često prenose negativne osećaje i na bližu okolinu. Na taj način svoje unutrašnje pretvaraju u spoljašnje konflikte, pa često imaju konfliktne situacije i sa drugima u klubu.

Postoji i treći tip konflikta, konflikt privalačenja i odbijanja. Ovaj tip konflikta se najčešća javlja kada pred sobom pojedinac ima objekat ili ideju koji mu se istovremno sviđa i ne sviđa. Ovaj konflikt je najizraženiji kada postoje jake emocije kao što su ljubav i mržnja. Pojedinac istovremeno doživljava jake emocije. Posledica ovog konflikta su veliki stres, napetost i strah. Najveći problem ovog unutrašnjeg konflikta je kada osoba nije svesna postojanja istog što za posledicu može imati teške psihosomatske poremećaje. Ovaj tip konflikta često viđamo na aikido treningu, većina učenika voli ulogu torija – voli da izvodi tehnike ali ne voli ulogu ukea – ne vole da drugi na njima izvode tehniku. Na treningu izbegavaju padove a kad da dođe red da oni budu u ulozi ukea navode razne razloge za izbegavanje. Aikidoke koje imaju ovaj konflikt sporije napreduju kroz aikido, zbog čega su često frustrirani i često dolaze u sukob sa partnerom ili instruktorom na treningu.

Bez obzira da li se radi o unutrašnjem ili spoljašnjem konfliktu aikido predstavlja jedan od načina rešavanja konflikta kroz primenu aikido principa koji se mogu primeniti na druge aspekte života. Osnovni aikido princip postizanje harmonije sa protivnikom nas uči da prihvatimo da postoje konflikti i mogućnosti rešavanja na miran i konstruktivan način uklapanjem u napad protivnika bez želje za destrukcijom napadača. Ukoliko primenimo ovaj princip kao rešenje za konflikt, to bi značilo priznavanje postojanja i imenovanje konflikata. Sarađivački koncept aikido treninga nas uči da problem sagledamo i iz drugog ugla što dovodi do još boljeg razumevanja konflikta. Princip sklanjanja sa linije napada i primena aikido tehnike na opušten i fluidan način nas uči da ukoliko dođe do konflikta treba izbeći trenutak kada su te negativne emocije jake, da pokušamo da smirimo situaciju i da spustimo tenziju u sukobu. Fokusiranje na “centar” prilikom izvođenja tehnike je u suštini podučavanje - morate biti svesni sebe i svojih postupaka a istovremno da budete svesni protivnika i njegovih namera kako bi konflikte rešili na najbolji način po vas.

Sve u svemu, aikido na svoj način predstavlja efikasan način za izlazak na kraj sa agresijom i to ne samo na fizičkom nivou, veći na višem, duhovnom nivou. Usavršavanjem aikido tehnike, rešavajući fizičke konflikte, tokom vremena aikido usavršava i vaš duh, osvešćuje i vaše unutrašnje konflikte i pomaže vam u rešavanju spoljašnjih konflikta ne samo u dođou već i van njega.

 

Ivan Tašić, 3.dan