Mehanizam disanja i zašto radimo vežbe
disanja u aikidou?

Sastavni deo svakog aikido treninga jesu vežbe disanja. Baveći se aikidoom, primetio sam da mnoge aikidoke slabo obraćaju pažnju na disanje. Jedan od glavnih razloga je to što se ne poznaje fiziološki mehanizam disanja i zašto su bitne vežbe disanja.

Disanje je spontan, ritmičan i složen proces razmene gasova koji ima za cilj snabdevanje organizma kiseonikom i eliminaciju štetnih proizvoda iz organizma, tačnije ugljendioksida i vodonika.

Centar za disanje se nalazi u mozgu a regulacija disanja se odvija kontinuiranim emitovanjem impulsa (signala). Stvoreni signal se iz mozga, kroz moždano stablo, kičmenu moždinu, kranijalne i spinalne živce prenosi do grkljana, ždrela, pluća i kardiovaskularnog sistema. CIlj regulacije disanje je stvaranje povoljnih koncentracija kiseonika, ugljen dioksida i vodonika u telesnim tečnostima. Povećanje koncetracije ugljen dioksida i vodonika, dovodi do nadraživanja centra za disanje što ima za posledicu ubrzano disanje i izbacivanje štetnih proizvoda iz organizma.

U krvnim sudovima postoje receptori koji detektuju povećani nivo ugljen dioksida ili smanjen nivo kiseonika, oni šalju informaciju moždanom stablu. Moždano stablo šalje signale disajnim mišićima da se poveća dubina i tempo disanja. Glavni respiratorni mišići za disanje su dijafragma (razdvaja trbuh i grudni koš) i međurebarni mišići. Normalno disanje se postiže povlačenjem kupole dijafragme naniže, čime se povećava obim grudnog koša i smanjuje pritisak unutar pluća. Time se stvara nizak pritisak vazduha u plućima, vazduh ulazi kroz nozdrve, putuje niz dušnik i dolazi do pluća - udisaj. U sledećoj faza dovodi do opuštanja dijafragme, smanjuje se obim grudne šupljine, povećava se pritisak u plućima što za posledicu ima izbacivanje vazduha iz pluća – izdisaj.

Tokom psihofizičkih napora u procesu disanja angažovani su i međurebarni mišići, prilikom udaha istovremno sa spuštanjem dijaframe, dolazi i do kontrakcije međurebarnih mišića koji dovode do podizanje rebara gore i prema spolja, samim tim se dodatno povećava obim grudnog koša to jest grudne šupljine a samim tim može više vazduha da uđe u pluća. Udeo u disanju imaju još mišići vrata i trbuha koji mogu da uspore ili da ubrzaju protok vazduha i stabilizuju kičmeni stub što se naročito dešava prilikom naglih i eksplozivnih pokreta u aikidou.

Disanje je proces na koji možemo da utičemo voljom. Činjenicu da psihofizički stres utiče na brzinu, dubinu disanja i da svesnom kontrolom disanja čovek može da utiče na stres znali su mnogi narodi pa su razvijali određene vežbe disanja. Ovaj podatak je naročito bio važan za ratnike koji su bili izloženi stalnim psihofizičkim naporima.

Zamislite samuraja kome je život bio stalno ugrožen, gde je konstantno trebao da se bori. Mislite da to nije stres! Samuraji su znali da samo konstantnom vežbom uma i tela mogu da se nose sa svim izazovima, pa su često praktikovali razne vežbe disanje. Vežbama su postizali da um očiste od nečistih misli, da se fokusiraju, da postignu smirenost i telo pripreme za povećane napore.prilikom bitke. Prilikom borbe sa više napadača kontolom disanja štedeli su svoju energiju i ujedno su nastojali da poremete protivnikovo disanje kako bi dobili borbu. To se danas koristi u aikidou kao i u drugim borilačkim veštinama.

Prilikom izvođenje aikido tehnike bitno je očuvati normalan ritam disanja. Zna se kada se radi izdah a kada udah. Problem aikidoka je da zaborave da pravilno dišu, zaustavljaju dah ili pokušavaju pojačanim i ubrzanim disanjem da odrade tehniku. Rezultat toga je zamor, pad koncentracije i gubljenje volje za vežbanjem a česte su i povrede.

Disanje se u aikidou povezuje sa “KI” ili “Životnom energijom” i smatra se da nema napretka ako se vežbanjem aikidoa ne utiče i na psihofizičko stanje čoveka. Osnovni princip aikido veštine je da čovek svesno bude fokusiran na TANDEN (nalazi se na oko pet centimetra ispod pupka i fizičko je središte glavnih grupa mišića, predstavlja izvor energije čoveka) prilikom izvođenja tehnika, odnosno da um i telo postanu jedno, a u japanskoj kulturi veruje se da se disanjem postiže jedinstvo uma i tela odnosno “širenje KI-ja”.

Nepravilno disanje je generalno problem modernog čoveka. Napretkom tehnike i društva, čovek je gubio instinkt preživljavanja, smanjila se fizička aktivnost što je dovelo i do poremećaja u samom disanju. Moderan čovek ima danas nepravilno držanje tela, slabe mišiće a samim tim je došlo do toga da moderan čovek diše plitko - na taj način se organizmu obezbeđuje dovoljna koncentracija kiseonika samo za održavanje vitalnih funkcija i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Problemi nastaju kada modernog čoveka izložite povećanim psiho-fizičkim naporima! Tada su organizmu potrebne veće količine kiseonika, a organizam koji nije utreniran onda doživljava stres. To je ujedno razlog i za nastanak mnogih bolesti. Ovo su samo neki od fizičkih problema koje se javljaju prilikom pojačanog mišićnog napora: upala, otežano disanje, kašalj, bol ispod desnog rebarnog luka, povraćanje, vrtoglavice a mogući je i gubitak svesti. Poremećaj pažnje, pad koncentracije, anksioznost su samo par stvari koje se javljaju usled psihičkog stresa. Obično se ove tegobe javljaju udruženo.

Dobra stvar je što su ljudi postali svesni toga, pa se trude da se bave sportom, idu na izlete, planinu i more. Neki dođu i na aikido! Sve to ima za cilj da se udahne malo više čistog vazduha to jest da se unese više kiseonika.

Ne možete da promenite svoje zdravlje za dve nedelje u godini dana, već se to mora činiti svakodnevnim vežbanjem ili, ako niste u mogućnosti, bar tri do četiri puta nedeljno. Zato su treninzi aikidoa, na kojima se između ostalog rade vežbe disanja pravi put za poboljšanje psihofizičkog stanja čoveka!

“Ako poznaješ umetnost disanja imaš snagu, mudrost i hrabrost deset tigra.“
– Kineska izreka -