Ishin-denshin "iskreni prenos" 8.deo

Hiroši Tada

  • deo 1: istražuje samurajsko poreklo Tada Senseija i njegov susret sa osnivačem Šotokan Karatea Ginchin Funakoshiem.
  • deo 2: govori o susretu Tade senseija sa osnivačem Šin-Šin Toitsu-Do Tempu Nakamurom.
  • deo 3: otkriva šta Hiroši tada misli o telepatskom treningu.
  • deo 4: pročitajte šta Tada Sensei misli o japanskom budou i katama.
  • deo 5: naučite o najuticajnijim osobama u istoriji Japana, kao i njihove veze sa japanskim budoom.
  • deo 6: saznajte zašto je Hiroshi Tadi otac rekao da nikad ne čita knjige o streličarstvu.
  • deo 7: saznajte zašto nije dobro jesti lubenicu nakon gladovanja.

Tada: U to vreme sam bio težak u proseku oko 70kg. Na kraju posta imao sam 63kg, ali sam posle toga izgubio još 10kg.

Uchida: Vi ste već prilično mršavi, ako izgubite težinu dali gubite i mišićnu masu?

Tada: Generalno sam postao tanji, ali ipak sam bio dobro čak i kada sam se penjao po planinama.

Uchida: Kakvu vrstu promene ste doživeli?

Tada: Nakon što sam proveo kod kuće nedelju dana počeo sam učestalo da trčim ujutro. U 6 sati ujutro trčao bih od moje kuće u Jiyugaoki sve do vrha Meguro ulice, pa kroz Kaminoge pa do Kamagawe. Nakon trčanja kroz staru rasadničku oblast preko Denenchofu, vratio bi se kući pretrčavši tačno 15km.

Jednog jutro primetio sam da je sve drugačije. Od velikih stabala pa do trave, sve. Moje telo se kretalo napred potpuno prirodno. Noge su se kretale automatski i osećao sam se kao da letim kroz svemir. Čak i moje telo u to vreme - koža moga lica postala je glatka kao kod bebe. Ne samo moja koža, celo moje telo se osećalo pročišćeno. Međutim, kako je vreme prolazilo, vratio sam se tačno tamo odakle sam pošao. (smeh).

Otišao sam u Houshuuji (宝珠寺) u maju 26 Shova godine (1951.god.), za to sam uzeo slobodne dane u školi nebili tamo otišao. To je bila neka vrsta prolećne pauze. (smeh)

Uchida: Dali je bilo uredu da preskočite nastavu u školi da bi ste išli da postite (smeh)? S obzirom na taj vaš osećaj pročišćenja iz tog perioda kako je to uticalo na vaš trening?

Tada: Kada sam dobijao instrukcije od Ueshiba senseija u trenutku kada bi sensei digao ruku na mene imao sam osećaj kao da mi je um postao prazan. Drugim rečima, ja sam shvatio da je moje stanje postalo nalik onome u kome je bio Ueshiba sensei.

Uchida: Ah, da li mislite da ste postali sinhronizovani? Da li to znači da je vaš osećaj sobstva (sebe) nestao?

”Mushin Mugamae" (無心無構 / "Bez uma, bez zaključaka") calligrafija Kenji Tomiki-ja

 

Tada: To mora da je zbog toga što je sensei bio MUSHIN (無心).

Uchida: To je neverovatno.

Tada: Pomislio sam da je to možda bilo tako i ranije. U svakom slučaju u to vreme sam imao osećaj "da je to to". Nisam imao osećaj da je telo senseija na bilo koji način odvojeno od mog. Kada sam mojim prijateljima govorio o tome niko nije verovao - odnosno niko me nije razumeo u to vreme. Ali sada ljudi mnogo lakše veruju i razumeju.


Hiroyuki Aoki, osnivač Shintaido-a
Aoki je bio učenikdent of Hiroshi Tade sempai u karateu Shigeru Egami-ja Shigeru Egami je učio kod Morihei Ueshibinog sestrića Noriaki Inoue-a

Uchida: Kada je to činio Mr. Auoki radili su merenje moždanih talasa i u trenutku kada baca ukea činilo se da su bili sinhronizovani.

Tada: Verujem da je bilo izveštaja da kada su prilikom pružanja tretmana od strane Qigong (Chingong) terapeuta moždani talasi njihovih pacijenata bili sinhronizovani sa terapeutovim. Najnovija generacija ljudi su verujući, ali sve do nedavno takve priče nisu bile nešto u šta bi ljudi poverovali.

Uchida: Vi nemate nikave uspomene o tim trenutcima?

Tada: Ne, nije da nemam uspomene, umesto toga moj um je bio transparentniji, oštriji nego što je uobičajeno. Da to nije bilo tako, ne bi bio u stanju da osetim da je moje stanje postalo indentično sa O senseijevim. Mislim da koncept prenošenja "od srca srcu" potiče iz ove vrste događaja.

Uchida: Ah, to je znači to. Ono se prenosilo ka vašem telu, jeli to tačno?

Tada: Ako ne razumete ništa onda ni ne postoji nikakva vrsta treninga. Onog momenta kada bi vas sensei bacio vi biste osetili jedan sasvim karakterističan Kokyu. Pošto se ovo ne može preneti direktno, veoma je važno zgrabiti senseija za ruku i dopustiti da vas on vodi.

Rekao sam vam da sam bio partner Tempu senseiju, on me je koristio za mnoge stvari. U tim situacijama mislili smo isto. Sensei bi eksperimentisao sa raznim konceptima i u trenutku bi se u njegovom telu nešto promenilo - to sam mogao da osetim sasvim jasno.

Postio sam još dva puta posle toga. Kada sam se vratio iz Evrope 1945. postio sam tri nedelje kod kuće. Osećao sam se kao da sam čistio prljavštinu koja se vezala za moj duh dok sam boravio u Evropi. Osećaj koji sam stekao prilikom ovoga posta postao je važan deo mog aikido treninga. Ovo se odnosi na kontrolu nad senzacijama pet čula.

Šta god činili, postoje određeni unutrašnji trikovi, zar to nije uvek slučaj? U važnim trenutcima, te stvari izlaze na površinu. Obično se kaže kada ga koristite u budou, morate imati mudrost. Idealno je da se telo kreće automatski a najbolji pravac delovanje je prirodan u svakom trenutku.


Neko no Myojutsu ("The Mysterious Technique of the Cat") od Issai Chozana (1727.) sadrži i "The Demon's Sermon on the Martial Arts: And Other Tales" ... mačka je odgovorila: "Kada postoji sopstvo postoji i neprijatelj, kada sopstvo ne postoji nema ni neprijatelja"

 

U japanskom budou podrazumeva se da je veoma važno da postajete kroz delanje, radeći kao u priči "The Mysterious Technique of the Cat" ("Misterijozne tehnike mačke"). Morihej uešiba je rekao: "Kada se krećem, tehnika nastaje." Način (metod) treninga mora biti takav da se to usadi u telo. U Kihon (osnovnu) obuku za aikido Ushiro tehnike ljudima se često govori da spuste ruke na pod. Razlog zbog koga se stavljaju ruke na pod nije da povučete svog partnera i da ga izbacite iz balansa, ruke se spuštaju niže kako bi i sebe spustili što niže pa na taj način vaš partner prirodno dolazi u neravnotežan položaj. Tako kroz aranžman vašeg tela ono pamti osećaj tehnike i njenu primenu na jedan sasvim prirodan način. Ne smete ući u sukob sa partnerom prilikom primene tehnike. Ova obuka je cilj kata treninga. U skladu sa mogućnostima svake osobe ova praksa se obavlja 100 puta, 1.000 puta, 10.000 puta, vaše telo mora da počne da se kreće automatski. Kada ste to uradili vaš duh će tada postati DHARMA (koncentrisano) i DYANA (ujedinjeno). Na zapadu je to meditacija, u Japanu se to zove Zen (međutim, mi to zovemo ANJO DAZA u aikidou). Pet čula su tada aktivna do krajnjih granica, ali nisu zavedena od strane senzacija. Kada dosegnete to stanje, kretanje napred dolazi prirodno, i tada će nastati WAZA, tj. tehnika.

Shvatanje toga kao polazišta je najveća prednost posta. Druga prednost posta koju sam već pomenuo je da shvatite da i kad nema hrane nećete imati nikavih problema u vašim mislima. Ovo se zaista i desilo! U to vreme je aikido tek počinjao da nastaje u Italiji i nije bilo učenika pa su postojali periodi kada sam jeo samo krišku hleba dnevno i nisam imao nikakvih problema. (smeh)

Uchida: Da li neko od vaših sadašnjih učenika iskusio post?

Tada: Kada je Kenji Hayashi (林賢二),, koji sada radi u Nemačkoj bio na obuci u Gessoji postio je nekoliko puta po nedelju dana. Istovremeno je i uobičajeno trenirao aikido. Pa, Yoshinobu Irie je takođe povremeno postio. Međutim, ja nikog nisam savetovao da na silu posti bez obzira što mislim da je to dobro za moje telo jer ako niste pažljivi može biti opasno. Trebalo bi da imate dobrog instruktora i miran dođo u kome ćete to doživeti. Mislim da je mesto u planinama bolje nego mesto pored mora. To je i zbog toga što kada to činite kod kuće vaša familija jede. Lično, ja se osećam dobro kada neko jede ispred mene kada postim, ali moji ukućani se osećaju loše zbog toga. Najvažnije je da ne odustanete od onog perioda za koji ste se odlučili da postite. Kada odustanete nosite sa sobom naokolo breme ogromnog neuspeha u vašem duhu, a to nije dobro nizakoga.

Uchida: Prvo ste počeli da postite nakon što ste saznali za Ava Nakamuru u Yukikazu Sakurazawinom (桜沢如一) mestu. Ona je postila 30 dana u Tatejami, srela je mudraca a zatim je i sama dosegla mudrost. Od tada mogla je da vidi šta će se desiti toga dana, ono što ljudi misle.

Tada: Dobro, dobro, to je istina. Mislio sam "voleo bi da budem isti". (smeh)

Uchida: Vi zaista volite takve stvari? (smeh)

Tada: U svakom slučaju, moj otac bi rekao" "Hiroshi uvek veruje u sve što bilo ko kaže". (eksplozja smeha)

Uchida: Kada su vam braća Yokoyama rekli da imaju nešto interesantno da vam pokažu ...

Tada: Kada mi je rečeno "postoji jedan učitelj tamo", ja sam otišao tamo bez oklevanja. I otišao sam pravo u Ichikukai dojo.

Uchida: Bez oklevanja. Na neki način to znači da su vaši instikti veoma dobri? Kada pravite izbor, otišli ste kod Moriheja Uešibe senseija i Tempu Nakamura senseija bez oklevanja. Pravo tamo. Pre toga Gichin Funakoshi sensei, U svakom slučaju, bez nepotrebnih akcija i zaobilaznica... zar to ne znači da su vaši instikti veoma dobri?

Tada: Sada sam veoma zahvalan zbog toga... Ipak, nije to samo stvar mog dobrog instikta... Ako u svakom trenutku možete da trenirate sa velikim naporom i da tu želju za treniranjem sačuvate u svom srcu (ponekad ovo što govorim ćete sami shvatiti kasnije), to je samo pitanje kada i naravno da ćete na kraju doseći to da vam čula postanu izoštrena. Kada to postignete, to će biti kao da se pred vašim očima pojavila nit koja vas povezuje sa ljudima i stvarima koje su od suštinskog značaja za vaše ciljeve. Rečeno na drugačiji način, kada to učinite jedan mogući ljudski, svetlom obasjan put je otkriven, sa potpuno novim svetom... To je ta vrsta stvari. Ostavite takve stvari bogovima, možda bi to mogli nazvati karmom u budizmu.

Uchida: Čak i danas vi ne jedete meso, jeli tako?

Tada: Ne jedem meso, jedim ribu koja može da se jede cela sa kostima, malo piletine i braon pirinač.

Uchida: Ali vi ne govorite mnogo o tome vašim studentima? O ograničenjima u ishrani.

Tada: Dobro je jesti dosta povrća. Možda ako uspem da doživim devedesete počnem da objašnjavam zdravstvene metode. Ne mogu govoriti o tome ako nisam dugovečan. (smeh) Tempu sensei je to činio. Naravno to je bilo nakon što je prešao osamdesete i tek tada je počeo da govori o zdravstvenim metodama, nikad ništa nije govorio pre toga. Shin-shin Toitsu-ho koristi životnu silu, ali nije mi nikada rečeno ništa što bi bilo poput zdravstvenih metoda.

Uchida: Sada kada ste to pomenuli, vi nikada niste rekli "aikido je dobar za vaše zdravlje", zar ne? Znači o zdravlju nakon devedesete (smeh). To je još uvek daleko ali se radujem tome. Prošlo je već oko dva sata i voleo bih da završimo intervju ovde. Sensei hvala što ste odvojili tako puno vremena da bi ste samnom danas razgovarali.

- kraj intervjua -