Išin-Denšin i haragej

Saša Obradović

Išin-Denšin i Haragej
(Ishin-Denshin i Haragei)

Potreba za razumevanjem i upoznavanjem kulturnog i društvenog konteksta u kome se naša veština rodila je jednostavno izazov koji mora biti stalna potreba posvećenika aikidoa. Intervju sa Andre Nokeom (André Nocquet) u kome majstor govori kako mu je O sensei poručio da mu nepoznavanje japanskog jezika neće biti problem kod učenja tokom njegovog boravka u Hombu dođou, učiće Išin-denšinom, samo je bio povod za redove koji slede.
Ovaj tekst je i potvrda rešenosti autora da se okane šaljivih formi i da se ubuduće ne bavi prodavcima samoodbrane, aikido sportistima i drugim aikido telovežbateljima i zamlatama u kimonu oba pola. Ujedno, u duhu redova koji slede, verujem da kod pomenutog društva nerazumevanje novih pojmova neće izazvati potrebu da se posrame.

Išin-Denšin


Išin-Denšin (以心伝心) označava oblik međuljudske komunikacije kroz neizgovoreno međusobno razumevanje. Doslovno se prevodi kao "ono što um misli, srce prenosi", a ponekad se prevodi i kao jednostavno "prećutno razumevanje". Negde se Išin--Denšin smatra i nekom vrstom telepatije, iako bi krajnji rezultat telepatije i Išin-Denšina možda izgledao sličan, proces je očigledno drugačiji.

Dok telepatija koristi neku vrstu neobjašnjive (ili slabo objašnjene) moći da se sondira um drugog čoveka, Išin-Denšin funkcioniše drugačije; radi na pretpostavci da su osobe kompatibilne. To znači da ne morate pročitati nečiji um, jer već imate zajednički skup pretpostavki, kao što se očekuje od članova visoko homogene kulture kao što je japanska, ili dela tog kulturnog tkiva u njihovoj dijaspori poznatoj kao aikido zajednica.

U ranim godinama našeg vežbanja često je bila prisutna ideja da je za napredovanje u veštini neophodna kolektivna i stalna pozitivna zajednička energija vežbača na treningu, nekakav "duh dođoa" ili "duh sale". Nismo znali, radilo se o konkretnoj manifestaciji Išin-Denšina.

Treba razlikovati da se Išin-Denšin odnosi na pasivnu formu zajedničkog razumevanja za razliku od koncepta Harageja koji označava namerni oblik neverbalne komunikacije.

Išin-Denšin tradicionalno percipiraju Japanci kao iskrenu, tihu komunikaciju preko srca ili stomaka (tj. simbolično iznutra, uchi), što se razlikuje od otvorene komunikacije preko lica i usta (spolja, soto), što se smatra više podložnim neiskrenosti.

Uvođenje ovog koncepta u Japan (preko Kine) preneto je i na tradiciju zenovskog budizma, gde se termin Išin-Denšin (Ishin-Denshin) odnosi na direktni prenos uma ali bi nas to odvelo daleko od željenog konteksta ovog teksta.

Haragei

Haragei (腹芸) izvan borilačkih veština ima mnogo šire značenje. Doslovno prevedeno, pojam znači "umetnost stomaka", a odnosi se na razmenu misli i osećaja koji su implicirani (dati u aluziji, asocijaciji ili skriveno naznačeni) u razgovoru, a nisu izričito navedeni.

U pregovorima, Haragej karakterišu eufemizmi, indirektne i nejasne izjave, produžene tišine i izbegavanje bilo kakvog komentara koji bi mogao izazvati uvredu. Informacije se žele preneti vremenom preko izraza lica i emocionalnim kontekstom umesto direktnim govorom. Iz ovoga se javlja i izbegavanje situacija gde se sagovorniku direktno govori da nije očigledno u pravu jer bi time rizikovali da ga posramimo.

Takie Lebra[1] govori o tome da je tišina komunikativni čin u svim kulturama i razlikuje četiri dimenzije japanske tišine u međusobnoj komunikaciji koje mogu biti posledica: istinoljubivosti, društvene diskrecije, sramote ali i prkosa.

Haragej se smatra i velikom veštinom i poželjnom metodom liderstva kada se zamenjuju direktne naredbe podređenima skrivenim i suptilnim signalima. U Japanu Haragei predstavlja prefinjeni, inteligentni, obrazovani i zreli razgovor i komunikaciju. Ljudi koji direktno u Japanu komuniciraju su uglavnom deca.

Pojam Haragej u borilačkim veštinama ima sasvim drugi smisao, obično je objašnjavan kao vrsta šestog čula, sposobnost da predvidimo napad ili osetimo neprijateljsku nameru.

Koliko su Išin-Denšin i Haragej prisutni i bitni u aikidou? Aikido je od svih borilačkih sistema Istoka najviše evoluirao i u veštinu komunikacije i ova dva pojma i njihovo značenje trebalo bi da daju odgovore onima koji su tražili ime za pojave koju su primetili a ostalima prestoji zadatak šta da pored tehnika potraže uz njih!

U našem zapadnom svetu opčinjenom prostotom u javnom životu ovo deluje kao jako arhaična, naivna, apstraktna i time većini odbojna tema. Išin Dešin, Haragej, Mušin i slični pojmovi traže zrelost da bi se razumeli i prihvatili, ne vezano u kom periodu života i aikido vežbanja će do nje pojedinac dosegnuti.

Japanski autori uglavnom naglašavaju da su ovi vidovi komunkacija na Zapadu teško primenjivi i da mi zapadnjaci moramo da koristimo direktne vidove komunikacije pošto imamo mnogo manje toga zajedničkog zbog heterogenosti naših zajednica. Nije teško pretpostaviti da vam Japanci nikad ne bi rekli sadržaj predhodnog pasusa - ljudi ponikli u kulturi u kojoj nije pristojno postideti jednog pojedinca sasvim izvesno ne bi želeli to da učine većini gordog čovečanstva.

Saša Obradović, 6.dan
jun 2018.

  ____________________________

[1]Lebra, Takie Sugiyama (1987), "The cultural significance of silence in Japanese communication", Multilingua-Journal of Cross-Cultural and Interlanguage

pogledajte:

 Hiroši Tada intervju -  Ishin-denshin "iskreni prenos", 8.deo