Vaš učitelj - vaš izbor

Vaš učitelj - vaš izbor

Seiširo Endo

Upravo su se završili aikido seminari na kojima je učestvovalo oko 2.000 ljudi iz zapadne Evrope i koji su trajali oko četiri nedelje. Ljudi su bili prepuni entuzijazma i svaki trening je bio veoma prijatan. Broj učesnika na ovim seminarima raste iz godine u godinu. Posmatrajući atmosferu na treningu verujem da većina učesnika takođe deli moja osećanja. Iznad svega, bio sam pod utiskom kada mi je neko u svlačionici rekao da sam ja ambasador mira.

Međutim, ovog puta susreo sam se sa grupom ljudi sa kojima nikada ranije nisam vežbao. Dva i po sata sam se zaista trudio da pokušam da ih opustim što uvek radim na svim svojim treninzima, ali svi moji napori su bili uzaludni. Ne mislim da je to bilo zbog toga što moj način podučavanja nije dovoljno dobar po njih. Izgledalo mi je da čvrsto slede ono što su naučili od svojih učitelja. Što su duže vežbali aikido izgledali su mi tromo i sporo a njihov trening je bio rutina – vežbanje samo radi vežbanja tj. vežbanje koje nije konstruktivno. Zamolio sam ih za fleksibilniji, konstruktivniji pristup treningu ne smatrajući da su time na gubitku.

U Japanu postoji poslovica: “Vrapci nikad ne zaboravljaju svoju igru, ni posle 100 godina ”. Ja sam to shvatio ovako: Šta naučimo na početku to se veoma brzo ugradi u telo, ima veliki uticaj na nas i ne može se lako zaboraviti. Takođe postoji još jedan izraz: „Potrošite najmanje tri godine u potrazi za vašim učiteljem“. Čuo sam da je ova izreka došla iz Zen budizma. Sveštenik koji praktikuje asketizam se zove “Un-sui“ (putujući budistički sveštenik). Ovo potiče od reči „Kohun-ryuusui“ što dolazi iz priče o svešteniku koji je obišao mnogo zen hramova u potrazi za mentorom koji će ga voditi na putu asketizma. Ta ideja je zaboravljena u današnje vreme. U današnje vreme ljudi koji počinju da vežbaju nešto najčešće traže učitelja po kriterijumu - koji im je najbliži po mestu stanovanja. Započinju da uče nešto bez toga da se predhodno zapitaju kakav/va je njihov učitelj.

Mnoge japanske aikidoke vežbaju aikido samo u sopstvenom dođou ili sali. Oni retko imaju priliku da odu na drugo mesto i nauče nešto i od drugih učitelja. Suprotno tome, aikidoke u inostranstvu posećuju aikido seminare da bi videli i druge učitelje. Njima je dostupno mnogo informacija i usled toga misle da su razumeli sve, nikada se ne upuštajući u dublje sagledavanje i razumevanje. Oni poznaju mnogo površnih tehnika i zadovoljni su time. Postoji problem u razlikama u tradicionalnom načinu razmišljanja i onima koji to nisu, i jedni i drugi trebaju biti ponovno promišljeni. Za one koji su već počeli da vežbaju, trebalo bi da vežbaju sa mnogo različitih ljudi i da uče od većeg broja učitelja, a za one koji žele da nastave da vežbaju i vežbaju preko 15 godina, molim vas, nađite po vašem iskustvu i sudu dobrog učitelja za vas. Ne mora učitelj nužno da vam kaže sve od A do Š. Ipak, izistinsko vežbanje počinje onda kada odaberete učitelja i počnete ozbiljno da razmišljate o svakom njegovom pokretu, njegovim rečima i objašnjenjima.

novembar 1999.

preuzeto sa sajta "COSMOS Online" Aikido Saku Dojoa Endo Senseia

prevod sa engleskog: Katarina Obradović