Pravila za početnike

Koichi Tohei

 

 

Razlike u tehnikama i metodama podučavanja

Koristim ovu priliku da pokrenem na razmišljanje početnike koji često pitaju: “Koga ću zapravo da slušam? Aikido tehnike menjaju se sa instruktorom i zbunjuju nas koji smo novi”

Kupano u istom suncu i blagosloveno istim kišama, drveće raste i napreduje različito, saglasno svojim pojedinačnim osobinama. Iako svi sledimo iste osnove aikido principa, zavisno od ličnosti, metodi podučavanja se razlikuju i tehnike se prikazuju malo drugačije oblikovane. Naravno, ne razmatramo tehnike koje potpuno odudaraju od osnovnih aikido principa.

Aikido je sačinjen od tehnika koje izražavaju prirodu univerzuma kroz svu celokupnost ljudskog tela i duha. Kao što priroda varira sebe u proleće, leto, jesen i zimu, tako su i neke aikido tehnike blage kao prolećni povetarci, a neke su oštre kao jesenji mrazevi. Mogu da se menjaju slobodno prema mestu i vremenu. Obično, početnik vežba blage tehnike, ali kad uznapreduje i telo mu se razvije dolazi do nivoa kada može da izvodi i oštrije. Shodno ovome, jedan može da vežba “prolećne” a drugi “jesenje” tehnike i ako slede principe aikidoa oba ispravno postupaju. Često na treningu imamo mešavinu mladih, starih, muškaraca, žena, iskusnih i potpunih početnika. Metod podučavanja će zavisiti od toga šta instruktor želi da istakne. Kao što mnoge staze mogu da dovedu do vrha planine, isto su toliko brojne i metode objašnjavanja koje mogu da dovedu do razumevanja pojedinačne tehnike.

Iako ovo može da bude zbnjujuće, početnik treba da sluša ono što njegov instruktor govori. Ako početnik staloženo sluša, znaće da li tehnika koju instruktor pokazuje odudara od principa aikidoa. Ako odudara, ne treba da je uči. Instruktori su različitog iskustva i ponekad stvari pogrešno shvataju. Često nailazimo na instruktore koji su uobraženi, ili na one koji pokušavaju da proučavaju svoju vrstu aikidoa, ali se jasno oseti šta u njihovom radu odudara od osnovnih principa a šta ne.

Samo učenje teorije aikidoa nije dovoljno, jer se mora vežbati dok se ne oplemeni i vaše telo i vaš duh. Bez obzira ko je instruktor, važno je da vežbate predano koliko god možete. Zapamtite, ljudi koji ništa ne rade, a samo kritikuju, obično najsporije napreduju.

Stepenovi

Aikido ima sistem stepenovanja tj. pojaseva, u kome svako ko predano vežba može da napreduje, ali ovaj sistem ne postoji sebe radi. Namera je da se njime podstakne želja za daljim napredovanjem i da se ojača samopouzdanje pojedinca. Ne dozvolite da vas ponesu stepenovi, kao takvi. Ponižavajuće je kada pokušavamo da steknemo pojas za koji nemamo odgovarajuću spremnost. Takvo vežbanje nema veze sa pravom željom za napredovanjem, to je krajnja taština.

U poslednje vreme, kako je ime aikidoa počelo da se širi po svetu, pojavili su se ljudi koji podučavaju lažni aikido i prodaju svoje stepenove pokušavajući da osvoje popularnost i privuku nove učenike. Upotreba principa univerzuma za postizanje sopstvene slave, naročito je rdjava u ovakvom slučaju, jer je cilj aikidoa da razvije humanu ličnost. Učenik mora da napreduje i kao čovek dok napreduje ka višim pojasevima. Mali napredak u tehnikama, bez napredovanja u razvoju celokupne ličnosti, ne bi trebao da bude dovoljan za sticanje višeg stepena. Ako ste nezadovoljni svojim stepenom ne preispitujte samo svoju tehniku. Stanite da bi sagledali i nedostatke vaše ličnosti. Uobičajeno gundjanje o nenapredovanju pokazuje duhovnu nezrelost.

Ako vaša ličnost i tehnike zajedno napreduju, bez vaše želje za tim, ljudi će priznati vašu vrednost, a napredovaćete i u zvanjima.

Ako imate svu potrebnu snagu ličnosti i snagu tehnike, a još uvek ne napredujete u stepenima, to neće imati značaja za vas, jer ćete u svome srcu i telu imati izbistrene principe univerzuma i istinsku snagu. Univerzum sve nas poznaje i možemo da budemo nezainteresovani za to da li nas ljudi priznaju ili ne.

 

(preneto iz knjige "Aikido u svakodnevnom životu" Koichi Tohei)