Otkrivanje bogatstva duha u Srbij S

Otkrivanje bogatstva duha u Srbiji, zemlji okruženoj dobrotom

 

  • prevela sa japanskog na engleski jezik:
    Kanoko Tsuda
  • preveo sa engleskog na srpski:
    Aleksandar Pavlović

 

 

 

Masaaki Dan

Pukovnik Masaaki Dan je vojni ataše pri Ambasadi Japana u Srbiji, ima 3.dan i učenik je Moritera Uešibe.
Čast nam je da je postao i član “Aikido federacije Srbije - Aikikai Srbije”.

Uloga vojnih atašea je da borave u stranim zemljama i sakupljaju podatke o dodeljenoj im državi i uprkos sukobljavanju različitih načina života i kultura, oni imaju veoma aktivnu ulogu. U ovom izdanju izveštava pukovnik Dan koji živi u Srbiji gde su ožiljci sukoba još uvek prisutni…

U maju 2006, dok smo bili zauzeti pripremama za moj zadatak u Srbiji, moja deca su se pobunila i uz suze pitala: "Da li stvarno moramo da idemo u Srbiju? Ne želimo da se odvajamo od prijatelja i da idemo na mesto koje ne poznajemo.” Nisam mogao da im odgovorim dovoljno dobro zbog toga što je tada moje znanje o Srbiji bilo oskudno. Ipak, skoro na silu, odlučio sam da ih odvedem tamo. Još uvek se sećam lica dece koja su gledala Japan iz aviona dok je uzleteo sa Narita aerodroma 22-og juna.

Srbija, zemlja ljudi velikog srca, čak i posle nekoliko ratova

Pretpostavljam da mnogim Japancima kojima nije poznat naziv Srbija, reči kao bivša Jugoslavija, Beograd i predsednik Tito mogu pomoći da dođu do osnovne slike. Bivša Jugoslavija je bila zemlja koja nije pripadala ni Istočnom ni Zapadnom bloku i imala je vodeću ulogu u antiblokovskom pokretu. Tokom 1990-ih se prostirala na 5 zemalja: na Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru, i Makedoniju. Juna 2006. Crna Gora postaje nezavisna država i formirana je Repubika Srbija.

Srbija je pretrpela mnoge ratove u svojoj prošlosti. U novijoj istoriji još su sveža sećanja na rat u Bosni 1992. gde je poginulo oko 200.000 ljudi, i na probleme na Kosovu koji su od 1998. postajali sve ozbiljniji. Čak i sada je tamo stacionirano 16.000 vojnika UN-a. Danas je za Kosovo nadležna misija Ujedinjenih Nacija i pitanje nezavisnosti Kosova se rešava na internacionalnom planu. Takođe, Beograd je kao prestonica bio bojno polje, tako da su mnoge prelepe zgrade uništene. Posebno je NATO bombardovanje 1999. razorilo zemlju i ostavilo očajne ožiljke Beogradu koji govore o veličini bombardovanja. Sa druge strane, došlo je do građevinskog procvata u poslednjih nekoliko godina, tako da sada grad predstavlja misterioznu kombinaciju između rušenja i stvaranja.

Mnogi bi mogli da naslute da su Srbi agresivan narod zbog njihove istorije. Kako god, uprkos užasnim ratovima i raznim međunarodnim sankcijama Srbi su radosni i dobrodušni, puni topline čak i za Evropljane. Ono što je osobeno za srpski, a ne i za japanski narod je njihova jaka ličnost (posebno kod žena) i njihova tvrdoglavost. Oni jako dobro neguju sopstvenu tradiciju i znaju da uživaju u slobodnom vremenu. Beograd je veoma živahan grad uprkos zgradama uništenim tokom bombardovanja. Noćni život je jako aktivan i mnogi ljudi uživaju u slušanju domaće muzike u restoranima. Prva stvar koja me je pozitivno iznenadila bile su lepe žene. Šetajući gradom mogao sam uočiti izuzetan stil srpskih žena, koje izgledaju kao da su izašle iz modnih časopisa. Takođe, Srbija je sigurno mesto, i centar Beograda je, izuzev jedne oblasti, siguran za decu da se sama šetaju. Možete li zamisliti da vaše dete, recimo tinejdžer sam(a) šeta po centru Shinjuku-a usred noći? Moja ćerka se sama vozi taksijem a moja žena i ja, kao roditelji nemamo straha. Priča sa srpskim taksistima (koji mnogo vole Japance) na škrtom engleskom i uz pomoć gestikulacije.

Od sada pa nadalje u miru sa ljudima koji žive punim srcem

Prosečni mesečni prihodi u Srbiji iznose oko 360€ (oko 58.000¥). u poređenju sa Japanom to je neverovatno nizak prihod. Uz to, u Srbiji živi oko 1.550.000 penzionera. Tačno je da su životni troškovi niži, hrana je posebno jeftina, u poređenju sa Japanom. Na primer, pivo košta 50 yena, vekna velikog hleba je takođe oko 50 yena. Međutim, benzin košta 160 yena/litar i uvozna roba i nameštaj su skuplji. Ali u Srbiji se ne oseća lošiji način življenja. Kako pada mrak, mnoge familije i parovi se šetaju pešačkim stazama duž Dunava dok drugi ispijaju čase vina na brod-restoranima posmatrajući zalazak sunca. Gledajući njih pomislio sam da su oni ti koji "žive luksuzno”. Mnogo puta sam bio gost osoba koje žive u različitim oblastima Srbije. Svaki put sam iskusio bogatstvo života iako finansijski možda nisu dobrostojeći. Obrađivanje povrća na velikim poljima, odgajanje svinja, krava, kokoši, kučića i mačaka, i proizvodnja domaćeg alkohola, rakije je uobičajena za sve generacije, od baka i deka do unučića, koji svi žive pod istim krovom u veseloj atmosferi. Hrana kojom su me ugostili su bila nacionalna jela, supe, jela od povrća i rakija. Za vreme ručka svi su bili nasmejani jedući prelepa jela i pijući rakiju, pomalo se napijajući, posle čega obično ide pevanje i igranje. Pre nego što smo i mogli da primetimo, moja porodica i ja smo se uključivali u igru, ne znajući korake, jednostavno zatečeni prijatnom atmosferom. Mislim da mi je ovo iskustvo dozvolilo da otkrijem srpsku tajnu o uživanju u životu. U poređenju sa današnjim Japanom, Srbija nije materijalno i finansijski bogata, ali moje mišljenje je da Srbi poseduju umetnost u tome kako treba uživati u životu. Naravno, urbanizacija, približavanje Zapadu i kultura mladih ljudi su u Srbiji veoma napredni tako da se njihov način života i mentalitet ubrzano menjaju. Poznato mi je da je vojska bivše Jugoslavije bila veoma moćna, no šta je sa danasnjom srpskom vojskom? Prošle godine Republika Srbija je dobila svoju vojsku kojom komanduje predsednik. Ali srpska vojska se suočava sa mnogim problemima kao što su nedostatak ljudstva, vojnog budžeta i opreme za šta se uglavnom krivi nepopularnost vojske. Kako bi srpska vojska postala dovoljno dobra Srbija je u procesu reforme nacionalne odbrane. Do kraja 2010. predviđeno je da se uvede profesionalna vojska sa oko 27.000 vojnika, profesionalnim vojnim sistemom i ukidanjem vojne obaveze. U mnogome oštećena NATO bombardovanjem ponovna izgradnja srpske vojske nije laka. Prema današnjim standardima ne može se reći da je srpska vojska jaka, ali u poslednjih nekoliko godina njihova saradnja sa NATO savezom se dosta poboljšala i otpočele su reforme bazirane na NATO standardima. Ali, pošto se uspomene na bombardovanje 1999. ne mogu izbrisati, polovina srpske populacije je protiv pridruživanja NATO paktu. Zanimljiv primer je bio kada je tokom rata srpska vojska oborila americki lovac F117, civili koji su bili na demonstracijama su nosili plakate sa natpisom: ,,Izvinite, nismo znali da je nevidljiv.”

 

Reči moje dece su me naterale da shvatim koliko je Srbija fascinantna

Prošlo je godinu dana od kako smo otišli iz Japana 2006-te. Vratili smo se u posetu Japanu u avgustu 2007. Vreme u Beogradu deca su provodila boreći se konstantno sa engleskim jezikom u internacionalnoj školi. U prvih nekoliko meseci nisu mogli da završe domaći sve do ponoći. Posebno mlađa ćerka, koja je došla u Srbiju kada je bila u 6-om razredu (u Japanu se engleski izučava od 7-og razreda pa nadalje), nije znala ništa na engleskom. Međutim, tri nedelje posle našeg povratka u Japan ona mi je rekla: ,,Tata, hajde da se vratimo u Srbiju, Srbija je bolja.” Samo godinu dana pre toga deci se nije sviđala ideja o odlasku u Srbiju i gledali su Japansko kopno prepuni tuge zbog odlaska. Ta ista deca su mi pričala kako žele da se vrate u Srbiju. Nisam mogao da shvatim šta je to u Srbiji što ih je navelo na takvo razmišljanje. Međutim, obećao sam sebi: “U toku sledeće dve godine potrudiću se da cela moja familija živi u Srbiji u blagostanju i da se u Japan vratimo dobrog duha i zdravlja.” Pretpostavljam da postoje mnogi razlozi zbog čega su deca ovoliko uživala u Srbiji, ali je verovatno glavni razlog sama Srbija i pažnja ljudi. Iskreno sam zahvalan Srbiji i njenim ljudima što su moja deca mogla da odrastaju na ovom nivou. Da li biste i vi voleli da posetite ovu divnu zemlju, Srbiju? Verujem da ona može da vas obmota dobrotom i nežnošću tako da vaš umor može biti izlečen. I verujem da Srbija može da vam vrati vašu istinsku dobrotu…

 

Tekst je objavljen u japanskom visokotiražnom magazinu krajem 2007. godine.