Morihej i Kišomaru Uešiba - intervju

Morihej i Kišomaru Uešiba

 

Ovaj intervju, realizovan od strane dva neimenovana novinara (u tekstu su označeni kao A i B.) se pojavio kao tekst na japanskom jeziku pod naslovom: "Aikido Kisomaru Ueshibe", Tokio, Kovado, 1957.god. strane 198-219. Sa Japanskog na engleski jezik su ga preveli Stenli Pranin i Katsuaki Terasava.

A: Dok sam studirao na koledžu, moj profesor filozofije nam je pokazao portret čuvenog filozofa, i sada sam dirnut njegovom sličnosću sa vama, Sensei.

O Sensei: Shvatam. Možda je zaista trebalo da se bavim filozofijom. Moja duhovna strana je više istaknuta nego fizička strana.

B: Kažu da je Aikido prilično različit od karatea i đudoa.

O Sensei: Po mom mišljenju, može se reći da je on prava borilačka veština. Razlog za to leži u tome da je on borilačka veština zasnovana na univerzalnoj istini. Univerzum se sastoji od mnogih različitih delova, pa ipak u celini je ujedinjen kao porodica i simboliše vrhunsko stanje mira. Odražavajući takvu sliku univerzuma aikido ni ne može biti ništa drugo nego borilačka veština ljubavi. Ne može biti borilačka veština nasilja. Stoga se može reći da je Aikido još jedna manifestacija Stvaraoca univerzuma. Drugim rečima aikido je kao džin (u sustini ogroman). U aikidou, nebo i zemlja postaju polje za trening. Stanje uma aikidoke mora biti mirno i potpuno nenasilno. To jest, u tom posebnom stanju koje prevodi nasilje u stanje mira i harmonije. Verujem da je ovo prava sustina japanskih borilačkih veština. Data nam je Zemlja da je pretvorimo u raj. Dejstva slična ratu tu su potpuno strana.

A: Znači prilično se razlikuje od drugih borilačkih veština?

O Sensei: Zaista, prilčno je različit. Ako se osvrnemo unazad, vidimo kako su borilačke veštine bile zloupotrebljavane. Tokom Sengoku perioda (1482-1558 – Sengoku znači “zemlje u ratu”) lokalni vlastelini su koristili borilačke veštine kao oruđe za borbu da bi zadovoljili svoje lične interese i pohlepu. Mislim da je to bilo potpuno pogrešno. Budući da sam i ja sâm predavao borilačke veštine da bi bile korišćene u svrhu ubijanja drugih tokom rata, bio sam duboko zabrinut nakon što se sukob završio. To me je motivisalo da otkrijem pravu suštinu aikidoa pre sedam godina, kada sam i došao na ideju da sagradim "raj na Zemlji". Motiv za ovo sam našao u činjenici da iako su nebo i zemlja (fizički univerzum) dostigli stanje savršenstva, čovečanstvo (posebno Japanska nacija) nije na ovom putu i čini se kao da je u stanju burnih promena. Prvo, moramo promeniti ovo stanje. Izvršenje ove misije je put evolucije celog čovečanstva. Kada sam ovo shvatio, došao sam do zaključka da je prava suština aikidoa ljubav i harmonija. Stoga je “bu” (borilačko) u aikidou izraz ljubavi. Studirao sam aikido da pomognem svojoj zemlji. Stoga, duh aikidoa jedino može biti ljubav i harmonija. Aikido je stvoren u skladu sa principima i tokom univerzuma. Stoga je on budo (borilačka veština) apsolutne pobede.

B: Da li bi ste nam rekli o principima aikidoa? Široka publika posmatra aikido kao nešto mistično, kao ninjutsu, budući da ste Vi, Sensei, obarali ogromne protivnike brzinom munje i podizali objekte koji su teški nekoliko stotina kilograma.

O Sensei: Samo se čini da je mističan. U aikidou mi koristimo kompletnu energiju protivnika. Stoga što više energije protivnik koristi, lakši je vaš zadatak.

B: Onda, u tom smislu, aiki je i u džudou, budući da u džudou sinhronizujemo sebe sa ritmom protivnika. Ako vuče mi guramo, ako gura mi vučemo. Pokrećete ga u skladu sa ovim principom i navodite da izgubi ravnotežu a potom primenjujete svoju tehniku.

O Sensei: U aikidou uopste ne postoji napad. Napasti znači da vam je duh već izgubio. Mi se vodimo principima potpunog neopiranja, to jest, ne suprotstavljamo se napadaču ni na koji način. Stoga protivnik u aikidu ni ne postoji. Pobeda u aikidou je masakatsu i agatsu, (pogledajte u aikido rečniku) budući da pobeđujete sve u skladu sa misijom ljubavi, posedujete apsolutnu snagu.

B: Da li to znači "o no sen"? (Termin se odnosi na odloženi odgovor na napad.)

O Sensei: Apsolutno ne. Uopste nije pitanje da li je sensen no sen (primena najprikladnije tehnike kao reagovanje na napad) ili sen no sen (ispoljavanje kija u višem obliku - primena najsvrsishodnije tehnike na započeti napad, s tim da je odgovor usledio pre nego što je napad realizovan do kraja, imamo i go no sen - odgovor na napad pre nego što je on i započet). Ako bih pokušao da objasnim to rečima rekao bih da kontrolišete svog protivnika bez namere da ga kontrolišete. To jest, stanje trajne pobede. Ne postoji uopšte pitanje pobede nad ili od protivnika. U tom smislu ne postoji protivnik u aikidou. Čak i ako imate protivnika on postaje deo vas, samo partner koga vodite.

B: Koliko tehnika ima u aikidou?

O Sensei: Postoji oko 3,000 osnovnih tehnika, i svaka od njih ima 16 varijacija … znači ima ih desetine hiljada. U skladu sa situacijom stvarate i nove.

A: kada ste počeli studije borilačkih veština?

O Sensei: Otprilike sa 14 ili 15 godina starosti. Prvo sam naučio Tenšinyo-ryu Jiujitsu od Tozava Tokusaburo Senseia, zatim Kito-ryu, Yagyu ryu, Aioi-ryu, Shinkage-ryu, sve Jiujitsu forme. Ipak, verovao sam da negde postoji pravi oblik budoa. Pokusao sam Hozoin-ryu i Kendo. Ali sve ove veštine su bile koncentrisane na jedan-na-jednoga borbene forme i nisu me mogle zadovoljiiti. Stoga sam posetio mnoge delove zemlje u potrazi za Putem - trenirajući…sve uzalud.

A: Da li je to asketski trening ratnika?

O Sensei: Da, potraga za pravim budoom. Kada sam išao u druge škole nikada nisam izazivao senseia dođoa. Osoba koja vodi dođo je opterećena mnogim stvarima, stoga je vrlo teško za njega da pokaže svoju pravu sposobnost. Ukazao bih mu puno poštovanje i učio od njega. Ako bih ocenio sebe boljim, opet bih se, uz puno poštovanje, vratio kući.

B: Znači niste naučili aikido odmah. Kada je nastao aikido?

O Sensei: Kao što sam ranije rekao, posetio sam mnoga mesta u potrazi za budoom. Kada sam bio oko 30 godina star, nastanio sam se na Hokaidu. Jednom prilikom, dok sam boravio u Hisada Krčmi u Egaru, provincija Kitami, sreo sam Takeda Sokaku Senseia iz Aizu klana. On je predavao Daito-ryu Jiujitsu. Tokom tridesetodnevnog učenja kod njega osetio sam nešto kao inspiraciju. Kasnije, pozvao sam ovog učitelja u moj dom i u potrazi za suštinom budoa, zajedno sa svojih 15 ili 16 zaposlenih, postao njegov student.

B: Da li ste otkrili aikido učeći Daito-ryu od Takeda Sokakua?

O Sensei: Ne. Bilo bi mnogo tačnije reći da mi je on otvorio oči za budo.

A: Onda, da li su se stekle neke posebne okolnosti za vaše otkriće aikidoa?



Mandzurija
Masumi Macumura i Morihej Uešiba,
Mongolija 1924.


O Sensei: Da. Ovako se to desilo. Moj otac se ozbiljno razboleo 1918. Uzeo sam odsustvo od Takeda Senseia i uputio se kući. Na putu kući sam čuo da ako se ode u Ajabe blizu Kjotoa i posveti molitva izlečenju, izlečenje se i desi. Stoga sam tamo i otišao i sreo Deguči Onisaburoa. Kada sam stigao kući video sam da je moj otac već umro. Iako sam sreo Degučija samo jednom, odlučio sam da se preselim sa porodicom u Ajabe i tu sam ostao sve do poznog Taiso perioda (1925). Da…u to vreme sam imao oko 40 godina. Jednog dana sam se sunčao pored izvora kada se, iznenada, slap zlatnih bljeskova izlio sa neba i obavio moje telo. Moje telo je odmah počelo da raste sve veće i veće, zauzimajući ceo univerzum. Razoružan ovim iskustvom shvatio sam iznenada da ne treba pokušavati da pobedimo. Pravi oblik budoa je ljubav. Treba da živimo u ljubavi. To je aikido i to je stara forma stava u Kenjitsuu. Posle tog otkrovenja nisam mogao da zadržim suze.

B: Znači, u budou, nije dobro biti jak. Od davnina je bilo učeno ujedinjenje “ken-a” i “zen-a”. Zaista, suština budoa se ne može shvatiti bez ispraznjenog uma. U tom stanju, ni pravo ni pogresno nemaju značenje.

O Sensei: Kao što sam rekao, suština budoa je Put masakatsua i agatsua.

B: Čuo sam priču o tome kako ste bili umešani u tuču sa oko 150 radnika.

O Sensei: Jesam? Koliko se ja sećam… Deguchi Sensei je otišao u Mongoliju 1924. Da bi postigao cilj unifikacije Azije u skladu sa nacionalnom politikom tog vremena. Ja sam ga pratio na tom putu po njegovom zahtevu, iako sam bio pozvan u armiju. Putovali smo u Mongoliju i Mandžuriju. Kad smo bili u Mandžuriji, naleteli smo na veliku razbojničku družinu i izbio je žestok sukob. Prvo sam uzvratio vatru sa mauzerom a onda sam utrčao među bandite, napadajući ih žestoko, tako da su se razbežali. Uspeo sam da izbegnem opasnost.

A: Razumeo sam da ste imali puno veza sa Mandžurijom. Da li ste proveli mnogo vremena tamo?

O Sensei: Posle tog incidenta odlazio sam u Mandžuriju vrlo često. Bio sam savetnik za borilačke veštine za Shimbuden organizaciju i za Kenkyoku Univerzitet u Mongoliji. Iz tog razloga sam bio dobro primljen tamo.

B: Hinto Ashihei je napisao članak nazvan “Oja no Za” u Shosetsu Shinchou u kom piše o momačkim godinama Tenryu Saburoa, buntovnika Sumo zajednice, i o njegovom susretu sa aikidoom i kasnije njegovom istinskom učenju ove veštine. Da li ste i vi tu umešani, Sensei?

O Sensei: Da.

B: Da li to znači da ste bili povezani sa Tenryuom neko vreme?

O Sensei: Da. Boravio je u mom domu oko tri meseca.

B: Da li je to bilo u Mandžuriji?

O Sensei: Da. Upoznao sam ga kad smo gostovali povodom proslave 10-to godišnjice uspostavljanja Mandžurijske vlade. Na proslavi je bio prisutan naočit čovek i mnogi su ga izazivali sa komentarima kao: “Ovaj Sensei ima ogromnu snagu. Kako bi bilo da se oprobaš protiv njega?” Upitao sam nekoga pored mene ko je taj čovek. Objašnjeno mi je da je to čuveni Tenryu koji se povukao iz Sumo rvačke asocijacije. Tada su me upoznali sa njim. Konačno, završili smo oprobavajući snagu jedan na drugom. Seo sam i rekao Tenryuu: “Molim te, pokušaj da me oboriš. Probaj iz sve snage, nema potrebe da se uzdržavaš.” Budući da sam znao tajnu aikidoa nije bilo načina da me pomeri. Čak je i Tenryu bio iznenađen time. Kao rezultat tog iskustva postao je učenik aikidoa. Bio je dobar čovek.

A: Sensei, da li ste bili i u vezi sa mornaricom?

O Sensei: Da, prilično dugo. Počevši od 1927. ili 28 pa za period od oko 10 godina sam bio vanredni profesor na Mornarickoj Akademiji.

B: Da li ste obučavali vojnike za vreme predavanja na Akademiji?

O Sensei: Prilično često sam vršio obuku za vojsku, počevši sa Mornaričkom Akademijom. Oko 1932. ili 1933. začeo sam katedru borilačkih veština u Toyama školi za armiju. Potom u 1941-42. sam predavao aikido studentima Vojne policijske akademije. Takođe, jednom prilikom sam organizovao prikaz aikidoa na poziv Generala Toshie Maedaa, nadzornika Vojne akademije.

B: Budući da ste bili angazovani na obučavanju vojnika, mora da je bilo mnogo grubih osoba i mnogo zanimljivih situacija.

O Sensei: Da. Jednom je čak bila organizovana i zaseda.

B: Da li je to bilo zbog toga što ste smatrani oholim učiteljem?

O Sensei: Ne, ne zbog toga. Bilo je to da testiraju moju snagu. U to vreme kad sam počeo da predajem aikido vojnoj policiji. Jedne večeri dok sam šetao kroz kamp, osetio sam da se nešto čudno događa. Osetio sam nešto u vazduhu. Iznenada, iz svih pravaca, iza žbunja i rupa, iskočiše mnogobrojni vojnici i opkoliše me. Počeli su da me napadaju sa drvenim mačevima i drvenim puškama. Ali, budući da sam na tako nešto bio navikao nisam mario uopšte. Dok su pokušavali da me udare ja sam se okretao tamo i ovamo i padali su kao snoplje dok sam ih lagano gurao. Konačno svi su se umorili. U svakom slučaju, svet je pun iznenađenja. Skoro sam sreo jednog od tih napadača.

Danas sam ja sam savetnik u udruženju Diplomaca Vojne Policije u Wakayama pokrajini. Tokom skorašnjeg sastanka jedan čovek me je prepoznao i pričao mi smešeći se. Nakon što smo razgovarali nekoliko minuta saznao sam da je on bio jedan od ljudi koji su me napali one većeri pre mnogo godina. Dok se českao po glavi rekao mi je sledeće: “Vrlo mi je žao zbog tog incidenta. Tog dana smo raspravljali da li je novi profesor aikidoa vrlo jak ili nije. Nekoliko nas, usijanih glava, smo raspravljali i odlučili da isprobamo novog predavača. Oko trideset ljudi je čekalo u zasedi. Bili smo potpuno zapanjeni činjenicom da nas trideset samouverenih ljudi nije moglo da učini nista protiv vaše snage.”

A: Da li je bilo nekih zanimljivih situacija dok ste predavali u Toyama školi?

O Sensei: Recimo, takmičenja u snazi. Jedan incident se dogodio, koliko se sećam, pre slučaja sa vojnom policijom. Nekoliko kapetana koji su bili instruktori u Toyama školi su me pozvali da isprobaju svoju snagu protiv moje. Svi su bili ponosni na svoju veštinu, govoreći: “Ja sam podigao toliku-i-toliku težinu, “ ili “Ja sam polomio toliko-i-toliko debeo balvan…” Rekao sam im: “Ja nemam vašu snagu, ali mogu da oborim ljude kao što ste vi sa malim prstom. Ali, biće mi žao da vas bacam, stoga učiniću ovo umesto toga”, Ispružio sam svoju desnu ruku i naslonio vrh mog kažiprsta na ivicu stola i pozvao ih da legnu preko moje ruke na stomake. Jedan, dva, tri oficira na mojoj ruci i do tada su svi već iskolacili oči. Nastavio sam dok svih šest nije leglo preko moje ruke i u tom trenutku zatrazio času vode od oficira koji je stajao pored mene. Dok sam popio vodu svojom levom rukom svi oko mene su razmenjivali začuđene poglede.

B: Pored aikidoa, vi mora da imate neverovatnu fizičku snagu.

O Sensei: Ne, zaista.

Kishomaru Ueshiba: Naravno da poseduje snagu, ali ona se može opisati kao snaga Ki-a, pre nego fizička snaga. Pre nekog vremena, dok smo putovali, videli smo sedam ili osam radnika kako uzalud pokušavaju da podignu ogroman drveni trupac. Moj otac je stajao i gledao jedno vreme i onda prišao i zatražio da odstupe da on pokuša. Podigao je trupac i lako ga odneo dalje. Potpuno je nezamislivo učiniti takvu stvar pukom fizičkom snagom. Takođe, bio je i incident sa izvesnim Mihamahiroom.

B: Da li je to onaj Mihamahiro iz Takasago Beya Sumo Rvacke Asocijacije?

O Sensei: Da. Bio je iz Kishu pokrajine. Kada sam boravio u Shinguu u Wakajami, Mihamahiro je bio vrlo cenjen u Sumo redovima. Imao je neverovatnu snagu i mogao je podici tri tega koji su bili teški nekoliko stotina kilograma. Kada sam čuo da je Mihamahiro u gradu pozvao sam ga da svrati. Dok smo razgovarali Mihamahiro je rekao: “Ja sam takođe čuo da Vi, Sensei, imate ogromnu snagu. Zašto ne bi smo oprobali naše snage?” U redu. Lepo. “Ja mogu da vas zadržim samo svojim kažiprstom na strunjači. “- rekoh. Tada sam mu dozvolio da proba da me pogura dok sam sedeo. Ljudina sposobna da podigne ogromne težine je duvao i puvao ali me nije uspeo pomeriti. Nakon toga sam preusmerio njegovu snagu i on je poleteo pored mene. Kako je pao ja sam ga zadržao na zemlji samo svojiim kaziprstom i on je ostao potpuno nepokretan. Bilo je to kao kad odrastao čovek drži dete. Tada sam predložio da pokuša ponovo gurajući moje čelo. Ipak, uopšte nije uspeo da me pomeri. Tada sam ispružio svoje noge unapred i balansirajući ih podigao sa poda. I dalje nije mogao da me pomeri. Bio je zapanjen i počeo je da studira aikido.

A: Kada kažete da držite osobu jednim prstom, da li pritiskate neku vitalnu tačku?

O Sensei: Nacrtam krug oko njega. Njegova snaga je zatvorena unutar tog kruga. Bez obzira na snagu osobe, ona ne može posegnuti snagom izvan tog kruga. Osoba postaje nemoćna. Stoga, ako zadržite protivnika dok ste van tog njegovog kruga, možete ga držati i samo kažiprstom ili malim prstom. To je moguće jer je protivnik već postao nemoćan.

B: Jos jednom, to je fizika. U đudou takođe, kada bacite protivnika ili ga imobilizujete postavljate sebe u isti položaj. U đudou, se pomerate na razne načine da bi ste postavili svog protivnika u takav položaj.

A: Da li je vaša žena takođe iz Wakajama pokrajine?

O Sensei: Da. Njeno devojačko prezime u Wakajami je bilo Takeda.

A: Ime Takeda porodice je usko vezano za borilačke veštine.

O Sensei: Može se reći. Moja porodica je bila lojalna Carskoj Porodici mnogo generacija i bili smo iskreni u toj podršci. U stvari, moji preci su se odrekli imovine i sreće i putovali su svukuda u sluzbi Carske Porodice.

B: Budući da ste i Vi, Sensei putovali mnogo i neprekidno od vaše mladosti, to mora da je bilo teško za vašu ženu.

O Sensei: Pošto sam bio vrlo zauzet nisam imao mnogo vremena da se opustim kod kuće.

Kishomaru Ueshiba: Budući da je očeva porodica bila dobrostojeća on je bio u mogućnosti da se posveti asketskom traganju za budoom (budo shugyo). I druga stvar, još jedna osobina mog oca je da nije mnogo mario za bogatstva. Sledeći slučaj se jednom desio. Kada se moj otac nastanio u Tokiju 1926. tokom druge posete prestonici, prvo je došao sam a onda ga je sledila i porodica, koja je stigla iz Tanabea 1927. Nastanili smo se u mestu Sarumachi, Shibashirogane u Tokiju. Iznajmili smo to mesto uz pomoć G. Kiyoshi Yamamotoa, sina generala Gambeia Yamamotoa. U to vreme moj otac je posedovao prilično veliko imanje oko Tanabea, uključujući obradiva i neobradiva polja i planinske terene. Ipak, imao je malo gotovine. Morao je da pozajmljuje novac da se ispomogne. Uprkos ovome, nikad mu nije palo na pamet da proda parče zemlje. Ne samo to, već i kad su mu učenici donosili mesečne ponude on bi odgovorio: “Ne želim ovakve stvari.” Rekao im je da ponude daju božanstvu kami-sama i nikad nije prihvatao novac direktno. A kad je bio bez novca onda bi se pojavio pred oltarom kami-same i primio poklone od božanstva. Nikad nam nije palo na pamet da naplaćujemo novac za budo. Sala za vežbanje je u to vreme bila bilijarska soba u boravištu Grofa Shimazua. Mnogi zvaničnici, uključujući vojne oficire kao što je admiral Isamu Takeshita kao i mnogi aristokrati, su dolazili da vežbaju. Ime koje smo koristili je bilo Aikijujutsu ili Ueshiba-ryu Aikidjitsu.

B: Koje je doba dobro za početak treniranja aikidoa?

Kishomaru Ueshiba: Možete početi vežbanje oko 7. ili 8. godine ali idealno je da ozbiljan trening počne oko 15-te ili 16-te godine. Fizički govoreći, telesna građa postaje jača i kosti otpornije u to doba. Osim toga, aikido sadrži mnoge duhovne aspekte (naravno, kao i druge forme budoa) tako da u to doba osoba počinje da stiče pogled na svet i prirodu budoa. Znači, sve u svemu, rekao bih da je 15-te ili 16-te godine života dobro doba da se počne sa treniranjem Aikidoa.

B: U poređenju za đudoom, vrlo su retke situacije u kojima se vežbač rve sa protivnikom u aikidou. Stoga u aikidou nije potrebno mnogo fizičke snage. Osim toga, možete se nositi i sa više protivnika u isto vreme. Zaistinu je idealan kao budo. U svetlu toga, ima li mnogo problematičnih tipova koji dolaze da studiraju aikido?

Kishomaru Ueshiba: Naravno, pojavljuju se i takve osobe. Ali kad takva osoba vežba aikido sa namerom da ga koristi kao oružje za borbu, to ne potraje dugo. Budo nije kao plesanje ili gledanje filma. Kakvo god da je vreme, sunce ili kiša, morate vežbati svakodnevno da bi ste napredovali. To naročito važi za aikido koji je i duhovno vežbanje uz korišćenje budo forme. Aikido nikad neće moći da se preradi kao oružje za one koji bi voleli da ga koriste za borbu. Takođe, pojedinci naklonjeni nasilju prestaju da se tako ponašaju kad nauče aikido.

B: Sad mi je jasno! Kroz stalni trening oni prestanu da se ponašaju kao siledžije.

O Sensei: Budući da aikido nije bu (borbena veština) nasilja već radije borilačka veština ljubavi, ne ponašate se nasilno. Preobražujete nasilnog protivnika na nežan način. Neće moći da nastavi da se ponaša kao siledžije.

B: Razumem. Ne radi se o kontroli nasilja nasiljem već o pretvaranju nasilja u ljubav.

A: Šta predajete prvo kao osnove aikidoa? U đudou uče ukemi (padove)…

Kishomaru Ueshiba: Prvo pokrete tela (taisabaki), onda protok energije (kia)…

A: Šta je protok kia?

Kishomaru Ueshiba: U aikidou stalno vežbamo da kontrolišemo protivnikov ki kroz slobodan pokret naseg kija, uvlačeći protivnika u naš sopstveni pokret. Sledeće, vežbamo kako da rotiramo naše telo. Pokrećete ne samo svoje telo već i svoje ruke i noge zajedno. Tada se celo telo ujedinjuje i kreće lagano.

B: Posmatrajuci trening aikidoa, čini se da vežbaci padaju prirodno. Kakvo vežbanje koristite za padove (ukemi)?

Kishomaru Ueshiba: Za razliku od Džudoa, gde se rvete sa protivnikom, u aikidou skoro uvek održavate izvesnu razdaljinu. Stoga je kao posledica moguć mnogo slobodniji pad (ukemi). Umesto padova sa udarom, kao u Džudou, mi padamo kružno, što je vrlo prirodan način padanja. Stoga treniramo ta četiri elementa prilično uporno.

B: Znači, vežbate pokrete tela (tai no sabaki), protok kija (ki no hagare), okrete tela (tai no tenkan ho), padove (ukemi) i onda počinje vežbanje tehnika. Koje vrste tehnika predajete u početku?

Kishomaru Ueshiba: Shihonage, tehniku bacanja protivnika u mnogo različitih pravaca. To se radi na isti način kao i tehnika mača. Naravno, koristimo i boken (bokken) - drveni mač. Kao što sam rekao, u aikidou čak i protivnik postaje deo vašeg pokreta. Mogu da pokrećem protivnika slobodno i svojom voljom. Prirodno sledi da kad vežbate stalno sa drvenim mačem ili štapom on postaje deo vašeg tela kao ruka ili noga. Stoga u aikidou to što koristite prestaje da bude puki objekat. Postaje produžetak vašeg tela. Sledeći je Iriminage. U ovoj tehnici ulazite u momentu kad vaš protivnik pokušava da vas udari i pri tome koristite dva-tri udarca (atemi). Na primer, protivnik pokušava da vas udari sa strane u lice sa pesnicom ili bridom šake (tegatana). (Yokomen Uchi Iriminage, "šestica") Koristeći protivnikovu energiju, otvarate telo ka unazad i levo dok vodite protivnikovu desnu ruku sa svoje dve ispružene ruke, produžavajuci u smeru njegove kretnje. Tada, držeći njegovu ruku usmerite je kruznim pokretom oko njegove glave. On tada pada sa svojom rukom obmotanom oko glave…to je takođe protok kija… postoje razne učene teorije o tome. Protivnik je učinjen potpuno bespomoćnim ili radije - njegova energija je usmerena tamo gde vi želite da ga povedete. Znači sto više energije ima protivnik to je lakše za vas. S druge strane, ako se sukobite sa protivnikovom energijom ne možete se nikad nadati da pobedi protiv jače osobe.

O Sensei: Takođe, u aikidou se nikad ne suprotstavljate protivnikovoj energiji. Kad vas napada udarcem ili sečenjem mačem postoji samo jedna suštinska tačka ili linija napada. Sve što treba da uradite je da izbegnete to.

Kishomaru Ueshiba: Zatim radimo sledece tehnike: ikkyo iz sedećeg polozaja (suwariwaza) na shomenuchi napad, nikkyo, i zatim tehnike zgloba i držanja i tako dalje…

B: Aikido sadrži mnogo spiritualnih elemenata. Koliko dugo treba da se stekne osnovno znanje aikidoa učeći od samog pocetka?

Kishomaru Ueshiba: Budući da postoje i spretni i nespretni ljudi ne mogu da uopštavam, ali kad osoba vežba oko tri meseca ona stekne tada već neku ideju šta je aikido. A oni koji su završili tri meseca će trenirati i šest. A ako trenirate šest meseci možete trenirati i proizvoljno dugo. Oni koji su imali samo površni interes će verovatno napustiti treniranje posle tri meseca.

B: Koliko razumem održaće se Shodan ispit 28-og ovog meseca. Koliko nosilaca crnog pojasa ima trenutno?

Kishomaru Ueshiba: Najviši pojas je osmi stepen (8. dan) i njih ima osam. Ima šest nosilaca sedmog (7. dan) nivoa crnog pojasa. A nosilaca prvog nivoa (1.dan, Sho dan) crnog pojasa ima mnogo više. Naravno ovaj broj uključuje samo one koji su kontaktirali Hombu Dođo posle rata.

B: Shvatam da dosta veliki broj ljudi vežba aikido i u stranim zemljama.

Kishomaru Ueshiba: Gospodin Tohei je posetio Havaje i USA u svrhu predavanja Aikidoa. Najpopularnije mesto za Aikidoa su Havaji gde trenira oko 1200 do 1300 ucenika. Ova brojka za Havaje je ekvivalent od 70.000 do 80.000 učenika u Tokiju. Takođe ima dosta dobar broj nosilaca crnog pojasa u Francuskoj. Jedan Francuz je počeo da vežba aikido posle povrede dok je trenirao Dzudo (najverovatnije – reč je o Andre Noke senseiu). Hteo je da oseti duh Aikidoa ali to nije uspeo da postigne u Francuskoj. Smatrao je da bi morao da ode u rodno mesto veštine da bi je u potpunosti osetio. Objasnio je da je to razlog njegovog dolaska u Japan. Panamski ambasador takođe studira aikido, ali se čini da je klima u Japanu suviše hladna za njega tako da ne trenira zimi. Takođe, postoji i gospođa Onada Haru koja je studirala vajarstvo u Rimu. Ona je dolazila u dođo još od vremena kad je bila student na Tokijskoj školi umetnosti. Skoro sam dobio pismo od nje u kome veli da je srela italijana koji vežba aikido, i da ju je primio vrlo lepo.

A: Što se tiče tumačenja aikido tehnika . . .

O Sensei: Suštinski momenti postaju masakatsu, agatsu i katsuhayai. Kao što sam rekao, masakatsu znači “ispravna pobeda” a agatsu znači “pobediti u skladu sa uzvišenim zadatkom koji vam je dat”. Katsuhayai znači “stanje uma munjevite pobede ” (pogledajte Rečnik !!)

A: Put je dug, zar ne?

O Sensei: Aiki put je beskrajan. Ja sam 76 godina star trenutno, ali i dalje nastavljam svoju potragu. Nije lak zadatak savladati Put u budou ili umetnosti. U aikidou morate shvatiti svaki fenomen univerzuma. Na primer, rotaciju Zemlje ili najdaljeg sistema u svemiru. To je trening koji traje ceo zivot.

B: Znači, aiki je znanje o Kami (bogu) isto koliko i borilačka veština. Šta je onda suština aikidoa?

O Sensei: Aikido je ai (ljubav). Svoje srce pretvarate u ogromnu ljubav svemira a tada morate zaštitu i ljubav za sve učiniti svojom misijom. Pravi budo mora sadržati to sve. Pravi budo znači pobediti samoga sebe i eliminisati mržnju u srcu protivnika…ne, put postizanja ličnog savršenstva je onaj u kome je protivnik savladan. Tehnika aikidoa je asketski trening i način na koji postižete ujedinjenje tela i duha putem shvatanja principa univerzuma.

B: Znači da je aiki put ka miru na Zemlji?

O Sensei: Vrhunski cilj aikija je stvaranje raja na Zemlji. U svakom slučaju, ceo svet mora biti u harmoniji. Tada nema potrebe za atomskim ili hidrogenskim bombama. Svet može biti udobno i prijatno mesto.

Tokio, Kovado, 1957.god.

 

Prevod sa engleskog na srpski - Slobodan Tabaković

Veliku zahvalnost dugujemo gospodinu
Slobodanu Tabakoviću, MN, USA,
koji se potrudio da ovaj opširan tekst
prevede sa engleskog na srpski jezik.

manje stilske intervencije
i objašnjenja su moja.
Saša Obradović
7. mart 2000.