Aikido - pitanja i odgovori

Kišomaru i Moriteru Uešiba

 

Aikido može biti težak za razumevanje modernom čoveku. Mnogi imaju iskustvo samo sa sportom i igrama koje naglašavaju čistu fizičku snagu i tehniku a koje organizuju takmičenja u kojima postoji jasna razlika između pobednika i poraženog.

Pošto u aikidou nije takav pristup, novajlije u ovoj veštini su često zbunjene. Ne bi li učinili aikido pristupačnijim, ovde ćemo se pozabaviti najčešćim pitanjima i odgovorima na najčešća pitanja.

Mnogi od ovih odgovora će možda na prvi pogled izgledati iznenađujuće, ali kada počnete da vežbate aikido naučićete da cenite njegov jedinstven karakter.

Koja je razlika između aikidoa i sporta?

Aikido je budo. On je posebna borilačka veština koja naglašava duhovni razvoj. Ipak, tačno je takođe da je aikido priznat kao član GAISF-a, međunarodne asocijacije sportskih federacija od 1984. Nije nezamislivo da se aikido smatra nekom vrstom sporta u smislu fizičke aktivnosti. Mora se primetiti međutim da na svetskim igrama sponzorisanim od strane GAISF-a nema organizovanog takmičenja i komercijalnog uticaja olimpijskih igara.

Dok se u sportu fokusirate na konkurenciju primarni razvoj aikidoa je duhovni razvoj celokupnog ljudskog bića. U aikidou nikada ne posežemo za trikovima, prevarama ili prekomernoj snazi da bi pobedili protivnika. Na taj način se aikido razlikuje od sporta.

U savremenom svetu sporta, često se pominje mentalni angažman, ali ako se kontrola uma upotrebljava samo za poraz protivnika, ona u stvarnosti ne doprinosi duhovnom razvoju. Zbog toga je u Japanu Ministarstvo obrazovanja izdalo direktivu za instruktore da ne zanemaruju duhovni aspekt sportskog obrazovanja. Mnogi nastavnici postaju svesni činjenice da pobeda nije kraj svega i možda će aikido i sport na kraju doći do tačke gde će deliti istu perspektivu.

Možemo zaključiti i ponovo reći da je primarna svrha aikidoa duhovni razvoj. To je budo, a sama veština je izrasla iz miljea u kome je pitanje života i smrti odlučivano u trenutku. Aikido se bavi celokupnim ljudskim bićem, na najdubljem nivou, nešto što sport ne može da uradi. Aikido koristi metode obuke tradicionalnih borilačkih veština u kontekstu modernog društva.

Zašto u aikidou nema takmičenja?

Ako razmišljamo o budou u kontekstu savremenog društva, jasno je da aikido mora imati neku drugu svrhu nego učiti ljude kako da pobede protivnika. Koga više interesuju takve stvari? Ljude interesuje da rade stvari koje imaju praktičnu primenu u njihovim životima. Moderan budo mora imati neku vezu sa problemima svakodnevnog života. Ovo je jedan od razloga zašto ,,u aikidou nema takmičenja“.

Ako su takmičenja dozvoljena, nastupa želja ka pobedi i želja da se pobedi protivnik; takva fiksacija onemogućava da se ostane u harmoniji sa prirodom. Ta fiksacija je direktno suprotna skladu/harmoniji neba i zemlje. Suština aikidoa je da pojedinca ujedini sa prirodom i da deluje u harmoniji sa svim stvarima koje ga okružuju.

Kakva je priroda KI-a u aikidou? Dali je to slično kao ČI koji se javlja u kineskim borilačkim veštinama?

Ponovo, mi možemo objasniti ovaj pojam rečima, ali ako nemate vežbačkog iskustva odgovor na ovo pitanje će imati malo značaja. Ako ne praktikujete vežbanje predstave koje imate u glavi imaju malu vrednost.

Zasigurno, koncept KI-a je centralni za aikido i osnivač je uvek naglašavao njegovu važnost. Međutim, objašnjenje osnivača šta je KI bilo je duboko i teško razumljivo, posebno za ljude moderne generacije. Neki od njih su pokušali da razumeju ono što je imao da kaže, drugi nisu bili zainteresovani za taj problem. Povremeno, osnivač bi govorio o KI-u i onda bi iznenada uz osmeh rekao: ,,Dolazi direktno od bogova“!

Postoje različiti načini tumačenja koncepta KI-a a oni koji praktikuju aikido će intuitivno i iskreno razvijati razumevanje stvarne prirode KI-a. Ako bismo pitali nekoga ko vežba aikido o ovom pitanju, verovatni odgovor bi bio: ,,Kada poliram um i telo, celo moje telo se oseća energično“. Međutim ako bi nekom početniku dali objašnjenje poput ovoga: „Ki je oblik prosvetljenja, varnice zrače iz stomaka i probijaju čitav univerzum!“, ko bi u to poverovao?

Najbolje je razvijati sopstveno razumevanje Kia kroz svakodnevno vežbanje. Što se tiče odnosa Kia i Čia, slični su ali se primenjuju različito. Koncept Kia nije ograničen naravno samo na aikido, i mnoge borilačke veštine i filozofski sistemi koriste izraz „univerzalna energija“ ili „životna sila“. Postoji mnogo zajedničkih tačaka između aikidoa i kineskih borilačkih veština, ali odnos je različit i ne smemo ih smatrati identičnim.

Treba ih ceniti kao odvojene i različite sisteme.

U aikidou se naglašava „snaga disanja“ (kokyu-ryoku). Da li je to povezano sa kapacitetom pluća?

Snaga koju donosi disanje u aikidou je mnogo više od kapaciteta pluća. To podrazumeva korišćenje celog tela. To nije samo prosto dah, već koncentrisana moć koja se javlja kada se telo i um ujedine. Snaga disanja je presudna u aikidou. Čak iako neko nema veliki kapacitet disanja uvek se postiže velika i oslobađajuća snaga kroz jedinstvo tela i uma.
Snaga disanja i snaga Ki-a su izvorište snage u aikidou. Ne postoje ljudska bića koja ne dišu i svi to rade nesvesno. Ako prestanemo da dišemo brzo ćemo umreti. Disanje je najprirodniji refleks. KI i snaga disanja su sama suština aikidoa.

Kada gledam ljude koji vežbaju aikido izgledaju kao da se okreću oko centra? Da li takvi pokreti mogu biti efikasni kao tehnike borilačkih veština?

U odgovoru, poslužiću se primerom iz školskog obrazovanja. Ako učenici uče samo za pitanja koja se pojavljuju na ispitima, njihovo obrazovanje će biti nepotpuno i neadekvatno. Na svim poljima da li je moguće ignorisati osnove? Naprotiv, savladajte osnove i napredak će biti brz.
Drugi pristup je podučavanje u postavljenim obrascima. U borilačkim veštinama to bi bilo: „ako se dogodi, reaguj ovako“. Izgleda da to olakšava učenje ali u stvari to nije od pomoći u stvarnoj situaciji. Gotovo je nemoguće postaviti i dati odgovor za svaki mogući slučaj koji se može desiti u stvarnoj situaciji zato što ne postoji mogućnost da diktirate protivniku koji napad treba da koristi. Pogledajmo izbliza metode učenja u aikidou. Vežbamo tehnike koje nemaju praktičnu primenu, danas svi sede u stolicama, ali tehnike koje se uče u okviru aikidoa pomažu da razvijete snažne noge i kukove, solidan i čvrst centar i snagu disanja. Nije moguće da svaki pokret ima praktičnu primenu ali savladavanje osnova na kraju omogućuje da budete sposobni da date odgovarajući odgovor u stvarnoj situaciji.

Štaviše, moćan Ki se generiše kružnim pokretima. Da bi nacrtali prekrasan krug, neophodno je imati stabilan centar. Ki izvire iz tog centra i on je izvorište revolucionarne snage. Ako ste čak i malo van centra, vaša snaga će se rasipati, a ako ostanete u centru, možete se kretati oko najjače suprotne sile. Ovo je jedan od ključnih principa. Fizički pokreti aikidoa su fokusirani u SEIKA TANDENU, središnjem centralnom delu ljudskog tela. Ako se usresredite na tačku u donjem stomaku, možete se kretati u krugu, manjem ili većem sa istinskom stabilnošću i generisati veliku snagu. Vežbači aikidoa se stoga nikada ne „okreću sami oko sebe“.

Da li se u aikidou koriste udarci nogom?

Ne. Osnivač je imao moćne i snažne noge i ponekad bi demonstrirao udarce tokom embukaija (demonstracija) ali skoro nijedna od tih tehnika nije uključena u moderni aikido.

Kao što smo nekoliko puta pomenuli aikido nagalašava da treba biti stabilan umno i telesno sa obe noge na zemlji, figurativno i bukvalno. Udaranje ili čišćenje nogama privremeno remeti taj dobar balans i zato se izbegava. Aikido tehnike se ne postavljaju u šablone i ne postoji vrsta instrukcije „ako se dogodi to uradi to“. Mi ne praktikujemo odbranu od udaraca nogom u aikidou i mnogi takav pristup smatraju problematičnim, ali ko u stvari u osnovi ima dobru bazu svaki napad može rešiti. Evo primera: Jedan aikido instruktor sa Tajlanda je bio izazvan od strane nekog lokalnog kik-boksera. Iako je instruktor aikidoa pokušavao da mu objasni da u aikidou nema takmičenja izazivač je insistirao. Napao ga je nožnim udarcem a aikido instruktor je odmah odgovorio na napad. Zatim je fiksirao boksera nikkyo tehnikom. Instruktor koji nikada nije trenirao odbranu od udaraca, prilično se iznenadio kako je prirodno i efikasno odgovorio na napad. On nije imao predznanje kako da odgovori na napad, tako da je jednostavno reagovao prirodno, a takva reakcija je nastala usled njegovog svakodnevnog treninga i poznavanja osnova aikidoa.

Postoji li u aikidou slobodan sparing (randori)?

Ne, zbog istog razloga zbog koga nema takmičenja. U aikidou nikada ne napadamo prvi i naše kretanje je odgovor na napad protivnika, tako da se dvoje aikidoka nikada neće međusobno boriti. Međutim, postoji vrsta slobodnog treninga gde jedan od partnera koristi razne napade, a drugi slobodno bira tehnike koje će primeniti.

Tokom aikido treninga, da li bi trebalo da se opiremo primeni tehnike? Ako se suviše opiremo to otežava našem partneru da trenira, a ako se ne opiremo, šta to znači?

Ne treba se bespotrebno opirati. Mnogi iz borilačkih veština se neće složiti sa ovakvim pristupom, ali ovo nije pitanje pasivnog izvođenja tehnike. Reč je o saradnji i radu sa partnerom tokom kojeg ćete naučiti da procenite koliko pritiska i otpora treba da se primeni. To je jako efikasna obuka.

Evo ilustracije koliko aikido može biti efikasan. Rvač Ichiro Yata je jedanput posetio naš dođo. Yata koji je bio takmičar 1932. na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu i bio je predsednik “Svejapanske asocijacije amaterskog rvanja”, osoba u dobroj kondiciji i iskusan rvač, ali je bio doveden u neugodan položaj kada je na njegovom ručnom zglobu primenjena poluga nikkyo. Pošto nije vežbao aikido nije bio u mogućnosti da se odupre uprkos svojoj fizičkoj spremi. Aikido izgleda lagano ali jednom kada počnete da trenirate shvatite koliko je potrebno kaljenja da bi ste izgradili moćnu tehniku.

Ako verujete da usklađivanje vaših pokreta sa partnerom nema nikakvu vrednost u stvarnoj situaciji i da ćete opiranjem učiniti tehniku realnijom vi gubite iz vida suštinsku karakteristiku aikidoa.

Koliko je tehnika u aikidou?

Trenutno u Hombu dođou ima oko pedeset osnovnih i bazičnih tehnika. Međutim, kada se ovi osnovni pokreti usavrše i shvate principi aikidoa, broj različitih varijanti je neograničen. Aikido tehnike se uče samo prostim spoljašnjim kopiranjem pokreta. Baš kao što je nemoguće svakog uklopiti u isti kalup, tehnike se slobodno ispoljavaju u okviru širokih pokreta aikidoa.

Koja je razlika između „osnovnih“ i „bazičnih tehnika“?

Osnovne tehnike su primarne. Ako izvučemo paralelu sa matematikom, osnovne tehnike bi bile slične „Euklidovim pet principa”. Ovi principi su osnova primenjene geometrije. Pošto su osnovne tehnike poput teorema, u aikidou ne postoje pokreti koji krše ta načela. Bazične tehnike su one koje su izvedene iz osnovnih tehnika i tokom treninga one se potvrđuju kao dokaz tih teorema. Postoje oni koji vole da prave sopstvene teoreme ali to nije moguće u budou. Svi pokreti moraju da prate prirodne principe i ne mogu se veštački konstruisati.

Evo i primera: Ako ispustite kamen, on će pasti zbog gravitacije i taj se princip ne dovodi u pitanje. To je zakonitost koja se mora poštovati i kada se to postavi kao osnova, može se iskoristiti. Iz te osnovne zakonitosti stvaraju se osnovni pokreti, iz osnovnih pokreta stvaraju se varijacije.

Da li je problem zapamtiti toliko mnogo tehnika?

Postoje oni koji žele da zapamte svaku tehniku od samog početka i da im se sve objasni pre nego što bilo šta probaju. Međutim, ako razmišljate tako, veoma teško ćete naučiti da pratite prirodan tok pokreta u aikidou i jedinstvo tela i ima. Prekomerno razmišljanje će omesti Vaš napredak. Kada neko kaže: „Ne sećam se tehnika koje su me učili. Šta da radim?“, odgovor je: „U redu je zaboraviti. Važno je da zaboravite na glavu i da učite direktno iz svog tela.“

Postoje li različite škole aikidoa?

Sigurno, postoje mnogi sistemi (škole) koje tvrde da su takav - i takav aikido čak iako stvarno ne znaju šta je aikido. Postoje neke odvojene grupe koje su osnovali bivši O Senseijevi učenici, a neki čak idu tako daleko da uvode takmičenja, što je potpuno suprotno duhu aikidoa. Bez obzira na to što su slične u tehničkom smislu i što su iste tehnike ako su razdvojene od duha Osnivača, to nije aikido.

Ne volimo da mislimo da postoje odvojene škole aikidoa. Ako izvučemo previše razlika između različitih tumačenja tehnika, univerzalni karakter aikidoa će biti degradiran.

Koja je svrha praktikovanja torifune unda i furitame?

Ove prakse predstavljaju oblike misogija, tradicionalnog šinto rituala za pročišćavanje duha i tela. Osnivač je bio duboko zainteresovan za ezoteriju šintoa, posebno kototamu, nauku o svetim zvucima i proučavao je misogi pod vođstvom šinto šamana Bonji Kuwazuroa (1862-1929). Osnivač se bavio takvim ezoterijskim i spiritualnim praksama i pre i posle Drugog svetskog rata, a neki od njegovih učenika su sledili njegov primer. Jednostavno rečeno, misogi je način očišćenja tela i duha. Teško je videti kako ti pokreti transformišu nekoga ali ako praktikujete misogi ritual iskreno, sigurno će imati efekta.

Šta predstavlja pravilno ponašanje u aikidou?

Maniri su ljudska tvorevina i ne mogu se naći među životinjama. Pojam onoga što je „ispravno“ ponašanje u velikoj meri varira od kulture do kulture i nemoguće je izjaviti da je jedan određen način ponašanja ispravan. Pristup u okviru aikidoa je da se osećaj pravilnog ponašanja razvije prirodno kroz redovan trening i ne postoje elaborati na temu pravilnog ponašanja u Hombu dođou.

Evo i primera: deci koja su vežbala aikido na Havajima nikada nije rečeno da uredno odlažu obuću pre nego što stanu na strunjače. Međutim, nakon nekoliko meseci i najneurednija deca su ostavljala obuću uredno što je u velikoj meri iznenadilo (i zadovoljilo) njihove roditelje. Deca su prirodno shvatila važnost etikecije a da im instruktor to nije rekao. Svaka vrsta etikecije koja se mora rigorozno primeniti nije istinska.

„Budo trening počinje i završava se poštovanjem“ je česta rečenica ali i ona se implicitno nikada ne navodi. U aikidou najbolja je etikecija ona najprirodnija.

Koja je najvažnija veza između aikidoa i svakodnevnog života?

Na primer, moramo održavati dobar aikido stav i kretanje tokom dana. Međutim, važnije je održati skroman stav i uskladiti um i telo. U domenu ljudskih odnosa mora se izbegavati sukob i trebaju se rešavati problemi na harmoničan aikido način. Da bi sve to dobro uradili, morate iznad svega biti skromni i smerni.

Preneto sa: aikidosphere.com
Prevod sa engleskog jezika:
Katarina Obradović

Aikido bilten br.17 za 2018.

 

Gore