Moj aikido
Sve je počelo davne 2008. godine. Kada sam
imao 6 ipo godina. Počeo sam da treniram kod
Katarine i to je bio najgori period mog treniranja, treninzi su bili naporni i nisam brzo napredovao.
U početku sam dolazio samo zbog tate ali
posle nekog vremena sam i sâm želeo da idem
na treninge jer mi se jako svideo aikido i shvatio
sam da me zapravo jako zanima. Kada sad pogledam u nazad, do danas je ostalo jako malo iz moje grupe i
nekako sam ponosan na to,
svestan sa da sam istrajao. Moj napredak sam tek
uočio kada sam bio na ispitu za Sho dan, uspeo sam da iznenadim sve a naročito sebe. Nakon
položenog prvog dana sam shvatio zašto se Sho dan
tako zove (početnicki). Moj aikido u poslednije dve godine se jako promenio, velika je razlika između mene sad i mene na polaganju za prvi dan. Što sam stariji shvatam aikido na drugačiji način. Shvatio
sam da ne treba da ga primenjujem samo na strunjačama nego i u svakodnevnom životu.
Što se tiče treninga nikada ne treba da se
upoređuješ sa drugima jer svako ima svoj aikido, ali treba da se upoređujes sa sobom i treba
da se usavršavaš. Aikido nije samo borilačka veština već i način života.
Dušan Obradović
26 jul 2019. dan pred ispit
Vrnjačka Banja