Život i aikido - Vesna Strahinić

Život i aikido

Vesna Strahinić

 

“Umeće mira počinje s vama. Svako ima duh koji se može usavršiti, telo što se na neki način može uvežbati, pogodan put koji treba slediti.
Nemojte ovaj svet posmatrati očima punim straha i prezira. Hrabro se suočite sa svim onim što bogovi ponude.” - Morihei Uešiba

Sećam se tog dana kao kroz maglu. Bila sam gimnazijalka, tek stupila na veliku scenu života i tek počela da otkrivam svet oko sebe. O borilačkim veštinama znala sam jako malo. Samo ono što se moglo videti u filmovima Brus Lija i pogledati na ona jedina dva kanala tadašnje JRT. Aikido je bio nešto neobično i totalno nepoznato za mene. Ipak, eto me tu, na prezenatciji jedne japanske borilačke veštine. Ne sećam se šta su sve prikazali. Ali sećam se poslednje scene, kada od nekud dolazi jedna mlada sićušna žena noseći jednu torbu u rukama i kao bezbrižno šeta salom. Iznenada je napada nekoliko momaka pokušavajući da joj otmu torbu. Ona ih u trenutku spretno i graciozno razbaca svuda po sali. Publika zadivljeno uzvikuje pohvale. Aplauz traje čitavu večnost. Ja u šoku. Ne verujem svojim očima. I kao da čuju moje misli, ponavljaju scenu uz objašnjenje da je aikido više od borilačke veštine, da je stil života. Tog trenutka bila sam kupljena. I tek sada nakon mnogo godina počinjem da shvatam, šta znače te reči: “Stil života”.

Aikido je ušao u moj život sasvim neprimetno. Prosto se ušunjao. Krenulo je neobavezno, kao hobi nakon škole. Jedna od mnogih aktivnosti školarca koji traži sebe i svoje ja. Uživala sam u tome što me aikido činio drugačijom, neobičnom, po malo čudnom. Uživala sam i u tome što na svakom treningu otkrivam nešto novo, što svaki put mogu više i bolje i što upoznajem puno ljudi različitih godina i interesovanja. Očarala me činjenica da smo na tatmiju svi drugari, svi jednaki, svi isti. Bez obzira na godine, bez obzira na sposobnosti, bez obzira na znanje i iskustvo. To se nije promenilo ni danas. I to je ona magija kojom te aikido opčini i veže. Nisam u tom trenutku ni pomišljala da je aikido nešto što će me pratiti kroz život. Nešto od čega ću bežati ali mu se uvek iznova vraćati nazad. Ni slutila nisam da će me same ideje koje je O sensei utkao u veštinu voditi kroz najteža životna iskustva, kroz bol i tugu ali i kroz lepe trenutke.

Kao i sam život i aikido se menja onako kako mi sami rastemo i menjamo se. Ja sam se promenila. Promenio se moj ugao gledanja na stvari, pa se samim tim promenio i način na koji sada vidim aikido. Čini mi se da ga vidim jasnije i bolje. Mislim da ga sve više razumem. Ne radi se ovde o fizičkoj tehnici. Naše telo radi onoliko dobro koliko je zdravo, mlado i uvežbano. Ovde se radi o unutrašnjem osećaju, načinu na koji vidim aikido tehniku i njeno značenje. Radi se i o načinu kako tu istu tehniku primenim u životu. Ne, nije reč o tuči, o fizičkom sukobu. Reč je o borbi sa samim sobom, sa životnim problemima i nedoumicama. Šta ovo znači?

  1. Ako padneš, podigni se! – Pad nije kraj. Pad je produžetak kretnje. Kada se oslobodiš straha od pada, živiš slobodnije. Padneš, ustaneš, otreseš prašinu i kreneš dalje.
  2. Ne očekuj ništa, ali budi spreman na sve! – Ako vežbajući aikido pokušaš da predvidiš napad ukea i kreneš pre vremena, otvaraš se i izlažeš opasnosti jer živiš u budućnosti a ne u sadašnjosti. Isto je i u životu. Očekivanja su ono što nas dovodi do razočarenja i spoticanja. Razočarenje, ljutnja i frustracija su posledica nesotvarenih očekivanja. Primeni glavne aikido principe: budi centriran, smiren i svestan svoje okoline. Budi svestan svojih sposobnosti i svojih ograničenja.
  3. Skloni se sa linije napada – Kada se osećaš ugroženo i napadnuto, normalno je da želiš da pobegneš ili da se suprotstaviš. U aikidou prvi korak je uvek sklanjanje sa linije napada tako da možeš da vidš svog napadača i tek nakon toga odregauješ na pravi način. Nemojte da bežite ili se suprotstavljate, pogledajte svojim problemima u oči i onda reagujte na pravi način.
  4. Deluj iz svog centra – Opusti se, udahni duboko, rasčisti um i onda se zapitaj šta ti je najbitnije u životu, koliko vrediš, kako se osećaš, protiv koga se i za koga boriš, gde ideš.
  5. Ne traži razlike već sličnosti – Naš um je naučen da vidi razlike izmedju ljudi. Da li je neko visok ili nizak, da li je mršav ili punačak, da li je inteligentan ili ne, da li je spretan manje ili više… Naša percepija o drugima se uglavom zasniva na predpostavkama. Zato često radije gledamo jedni na druge kao na neprijatelje a ne na prijatelje. Probajte da promenite ugao gledanja. Vidite svog protivnika kao partnera, a ne kao neprijatelja. Tori i uke nisu dve suprotstavljene strane, već dva entiteta koja se u nekoj tački sreću i zatim zajedno nastavljaju dalje.

O Sensei je rekao: “Život je rast. Ako prestanemo da rastemo, fizički i duhovno, mi kao da smo mrtvi.”

Svako od nas izvućiće različite životne aikido pouke. Ne samo ove nabrojane već mnogo drugih. Aikido zaista jeste univerzalna veština mira, i na tatamiju i van njega. Život je mnogo lepši i lakši kada se potrudimo da ga posmatramo iz drugog ugla, ugla “Umeća mira”. Nije lako. Ništa u životu što je lepo i vredno nije lako dostići. Ali je sigurno vredno truda. Aikido nije samo stil života. Aikido je život.


Vesna Strahinić, Sho dan

u Nišu,
25. maj 2018.