Aikido i bušido - primereno mentalitetu, konstituciji i tradiciji ljudi našeg podneblja

Saša Obradović

 

Ovaj tekst je napisan u čast i sećanje na 14. decembar 1883, dan kada se pre 130 godina u Tanabeu (danas se mesto zove Kyōtanabe) rodio veliki učitelj Morihej Uešiba. Neposredni povod za temu iz naslova leži u mnogo vremenski i prostorno bližem događaju.

Sredinom novembra 2013. preminuo je Ljubomir Vračarević, izumitelj “realnog aikidoa“. Smrt svakog čoveka je tužna vest i osim porodice ova vest je sigurno rastužila ljude koji su mu se divili i većinu onih koji su preko njega saznali za aikido.

Tabloid koji se zove „Alo magazin“ je prvi objavio ovu vest. U kratkom tekstu, u jednoj rečenici koja počinje sa već čuvenim "poštovanjem" je rezimirano njegovo životno delo: "Poštujući dostignuća japanskih majstora, izgrađuje svoj stil primeren mentalitetu, konstituciji i tradiciji ljudi podneblja sa kog potiče.“

U izgrađivanju svog stila sredinom 90-tih Vračarević je bio preteča fakulteta koji su nastali "primereni mentalitetu, konstituciji i tradiciji ljudi i podneblja sa kog potiču“ i kulturi u zemlji koja se takođe uredila "primereno mentalitetu, konstituciji i tradiciji ljudi podneblja“. Prilično čudi što je on u javnim nastupima pored svakavih hvalisanja bio uvek rezigniran što njegov napor nije na pravi način priznat i dovoljno poštovan od sredine u kojoj je radio i veći deo života živeo.

Za one koji nemaju pojma o čemu, a znaju o kome se piše, nastavak teksta će biti "primeren mentalitetu, mentalnoj konstituciji i tradiciji većine ljudi u aikidou podneblja sa kog potičem“, baviće se pomalo tom idejom a nimalo pomenutom osobom.

Bušido (put ratnika) se kroz istoriju Japana daleko izdigao iznad borbe, tuče i same veštine vladanja oružjem. Samuraji i svi koji su naknadno želeli da idu njihovim putem su prvenstveno nastojali da prate put duhovnog i posebnog moralnog razvoja koji je bio njegova suština. Sedam vrlina koje su simbolisale put drevnih ratnika bile su:

• Yu (勇) = hrabrost, junaštvo;
• Jin (仁) = dobrota, humanost, milosrđe;
• Gi (義) = pravednost, iskrenost;
• Rеi (礼) = učtivost, uljudnost (znači i naklon);
• Makoto (誠) ili Shin (真) = iskrenost, poštenje;
• Chugi (忠義) ili Chu (忠) = vernost ili lojalnost, odanost i dužnost;
• Meiyo (名誉) = čast, dostojanstvo, ugled.

Samuraj je imao obavezu da ako vidi da njegov gospodar ne poštuje pomenute vrline bušidoa čak i pogine pokušavajući da ga vrati na pravi put.

Sujeta ili gordost nisu tretirane kao slabost ili mane posebno samuraja - one su uopšte u japanskoj kulturi smatrane kao deo krajnjeg nevaspitanja običnog čoveka, kako onda tako i danas! Veličanje sebe i hvalisavost nisu ni zavredili da se smatraju kao nešto čija bi negacija bila među samurajskim vrlinama, smatralo se da problem sa preteranim egom treba da rešite još u detinjstvu - ako ne umete sami, škola i društvo bi vam u tome pomogli. To bi izgledalo kao da vas uče od detinjstva, na primer: "Ti sâm si niko i sâm ne vrediš ništa, nikog ni ne zanima šta želiš, deo si kolektiva i živiš za njega, sem ako svoju posebnost ne dokažeš svojim delima na koja treba da budeš ponosan čime ne prestaješ da budeš i dalje podjednako vredan kao i svi ostali – ljudi se razlikuju prvensveno u svojim dužnostima.“

Problem je što pomenute vrline i potiranje ega danas predstavljaju prilično visoko podignutu lestvicu za svakog ko bi hteo preskočivši je kroz borilačke veštine da se proslavi! Primerenost našem mentalitetu ogledala se decenijama u spuštanju te visoke lestvice - i po pitanju vrlina koje je bušido i budo koji je iz njega direktno proistekao postavio i po pitanju pravila ponašanja i odnosa u aikido dođou, nemanja želje ka potpunom razumevanju same veštine ili vezivanjem isključivo za sporedne koristi koje bavljenjem veštinom donosi: kondicija, status u aikido zajednici, itd.

Ogromnim ličnim podvigom i unutrašnjom transformacijom O sensei, osnivač aikidoa, je uspeo da se izdigne iz sredine u kojoj je potekao i vremena u kome je živeo i da podari budou sasvim nove univerzalne vrednosti. Stvorio je aikido kao nenasilnu ali pored toga vrhunski primenjivu veštinu, veštinu koja je odbacila rivalitet i agresiju i usmerila borbu sa protivnikom ka usavršavanju i promeni svakog pojedinca pojedinačno. Vežbanje i treniranjeq ostali su i dalje metod ili sredstvo ka postizanju tog cilja. Po prvi put i pojam ljubavi nalazi mesto u jednoj borilačkoj veštini. Mnoštvo tekstova koji obrađuju ovu temu možete naći na ovom sajtu, jedno od najlepših objašnjenja ove transformacije dao je Jovica Stanojević u svojoj knjizi „Aikido – put ljubavi“ iz koje je preneta ova Uešibina biografija.

Pronaći tekstove velikih mastora aikidoa koji se bave tehnikom, nešto nalik „ruka-noga“ objašnjenjima gotovo je nemoguće. Objašnjenja od strane Moriheja Uešibe o tehničkom delu aikidoa uglavnom izgledaju ovako:

„Odrazite se od velike zemlje;
njišite se kao talasi mora;
stojte kao drvo, sedite kao stena;
koristite jedno da biste napali sve.
Učite i zaboravljajte!“

„Ako vaš protivnik napadne vatrom, suprotstavite mu se vodom; potpuno se pretvorite u tečnost i tecite slobodno. Voda se po svojoj prirodi nikad ne sudara ni sa čime, niti se razbija o išta. Ona, naprotiv, bez ikakvog rizika guta svaki napad.“[1]

Aikido je nastao u XX veku kao moderna budo disciplina ali i dalje verna tradiciji i vrednostima bušidoa (pogledajte: veliki intervju sa Tada senseijem 5.deo). Sedam nabora na hakami koju nose nosioci crnog pojasa zapravo su podsećanje na pomenutih 7 vrlina bušidoa.[2]

Svi koji se u tim vrlinama nisu prepoznali prirodno je da se neće osećati ugodno u pomenutoj japanskoj simbolici i etici gde je fizički deo samo metod, a nikako svrha, smisao i misija aikidoa. Aikido se može razumeti jedino ako se prihvati u celini zajedno sa svim vrednostima koje je kultura iz koje potekao ugradila u njega. Morate imati i sreće da vam neko prenese te vrednosti veštine u celini, morate imati senseija koji to zna i želi da vam prenese.[3] Biti sensei je sa svoje strane prihvatanje velike odgovornosti i spoznaja te uloge. Biti učenik, kohai ili sempai je takođe prihvatanje drugačije odgovornosti i spoznaja kroz učenje svoje uloge. Trening aikidoa izvan ovih relacija ili vežbanje lišeno ideala budoa je bezvredno i bezidejno.

Bavljenje aikidoom nije poseta supermarketu gde biramo šta kupujemo uzimajući sa polica trikove ili tehnike u izvođenju raznih majstora, uživo ili na internetu. Naše vreme nosi iskušenja površnosti ali ljudi koji se posvete budou ne smeju da im se predaju. Kad pomislite da bi vam lepo stajao plavi kimono ili siva hakama zapitajte se dali ste to videli od vašeg učitelja ako ste ga uopšte imali ili zamišljate kako bi bili lepši i dopadljiviji sebi pred ogledalom?

Prilagođavanje veštine mentalitetu uvek je samo prilagođavanje isključivo svojim slabostima i podilaženje svom egu a ne put ka razumevanju i prilagođavanja sebe veštini.

Morate da se kroz trening menjate, da sve manje trenirate a da sve više živite aikido i da iskustva i odnose koje steknete u dođou naučite da prenesete u svakodnevni život - nikada obratno, da iskustva, navike i predrasude iz svakodnevnice prenosite na tatami.

Aikido će uvek biti podjednako japanski i vlasništvo svih ljudi sveta i vrednosti koje nosi su vanvremenske i univerzalne. Ako se budemo trudili da postane manje japanski neće postajati više naš - to je pogrešan put koji uvek vodi pogrešnom cilju. Probajte da sagledate celovitost i dubinu svega onoga što je poteklo od O senseija i pustite da proces razumevanja toga što vežbate traje u vama.

U svom izuzetnom tekstu „Dođo kao sveto mesto“[4] Kazuo Chiba sensei citira Lao Cea:

"U potrazi za znanjem, svaki dan nešto je savladano. U potrazi za taoom [5] svaki dan nešto je izgubljeno. Sve manje i manje je urađeno, sve dok se ne postigne ne-delatnost. Kada ništa nije urađeno, ništa nije ostalo ne urađeno. Svet je uređen na principu prepuštanja stvari da se odvijaju svojim tokom. Ne može biti principa ometanja."

...a zatim Čiba sensei nastavlja:

"Ultimativni cilj borilačke veštine je poreći potrebu za borilačkom veštinom. Dokle god postoji potreba za borilačkom veštinom, podučavanjem, organizacijom, dođoom, učiteljima, učenicima, itd. - takođe smo i mi neuravnoteženi.“

Vaša sujeta u vidu prilagođavanja puta sebi ili kolektivna sujeta u vidu prilagođavanja puta "nama, mentalitetu, konstituciji, ili slično" su zapravo vrhunski principi ometanja!

I na posletku, ovo je jedna od poslednjih poruka Velikog učitelja Uešibe o budou, izrečena nekoliko nedelje pre njegovog odlaska aprila 1969. godine:

"Budo nije stvar psihičke snage, rukovanja oružjem sa velikim umećem, niti sposobnost da oboriš drugu osobu pre nego što ona tebi uradi istu stvar. To je put prema večitoj mudrosti i duhovnom razumevanju. Ipak, ako nije delotvoran u pravoj praksi, on gubi svoju duhovnu vrednost i jedinstvenost. U pravom budou, nema neprijatelja. Ne bi trebalo da trenirate da biste postali snažni ili da biste bili u stanju da porazite neprijatelja već radije da biste mogli da budete od koristi svetskom miru. (...)

(...) Postoji samo konstantno davanje u pokušaju da se otplati neki deo dragocenog dara života koji je primljen i u kojem se čak i sada nastavlja da uživa. Nikad ne biste trebali biti zarobljeni idejom da imate probleme, da ste osoba duboke karme, ili da ste bezvredni. To je uvredljivo ne samo za vas same nego takođe i za ostale. Svi ljudi dele isto poreklo. Postoji samo jedna stvar koja je pogrešna ili neupotrebljiva. To je tvrdoglavo insistiranje da ste vi jedinka, odvojena od drugih. Zahvalite se i pokažite zahvalnost.[6]

Budete "Yu", gaite u sebi "Jin", "Gi", "Rei" i "Makoto"; živite u skladu sa "Meiyoom" i ako imate u odnosu na koga, negujte "Chugi" - otkrićete sasvim nove horizonte na svom aikido putu, za druge "nerealne" a za vas sasvim stvarne i životne.


Saša Obradović, 5.dan
Shidoin,
predsednik Aikikai Srbije

 

[1] pogledajte: "Misli O senseija“ Moriheja Uešibe
[2] pogledajte: “Esej”, Ninela Vaštag Crnobrnja, napisan pred ispit za 3.dan
[3] pogledajte: "Vaš učitelj – vaš izbor“, članak Seishiro Enda senseija sa „Cosmos online“ sajta
[4] pogledajte: "Dođo kao sveto mesto", tekst Kazuo Chibe senseija
[5] Tao je kinesko čitanje do (道) ideograma u japanskom jeziku sa istim značenjem - pogledajte: "Lao Ce" i taoizam
[6] pogledajte: Budo - O sensei kompletan O senseijev tekst.