Prednosti inteligentnog tela

Saša Obradović

Ovaj kraći članak napisan je sredinom avgusta 2015. namenski da bi upoznao čitaoce jednih nedeljnih novina sa aikidom uz pretpostavku da oni o veštini nemaju nikakva predznanja. Igor Karanov koji je bolje upućen u napućenu publiku ovog ilustrovsnog štiva tekst je prilagodio (dodao uvod, naslov, podnaslove i deo o Sigalu) njihovom senzibilitetu na čemu mu se zahvaljujem.

U godinama posle velikog svetskog rata iz zemlje koja je u njemu izgubila na najstrašniji način, pojavila se borilačka veština koja je po samoj svojoj suštini bila drugačija od svih predhodnih viđenih. Aikido je kroz svet proneo i kulturu iz koje je potekao - i danas kad uđemo u prostor u kome se vežba jednim delom "otputujemo" u Japan: hodamo bosi po tatami strunjačama, obučeni smo u kimona, koristimo drvene kopije japanskih katana, bokene i tehnike koje vežbamo imaju nazive na japanskom jeziku. Dolazeći na trening ne "otputujemo" samo 9.000 km ka istoku, vraćamo se i u vremena kada su borilačke tehnike bile deo svakodnevne obuke samuraja i pokušavamo da doživimo isto ono prosvetljenje kome su oni težili ceo život.

A kako se to radi, danas na 350C u hladu i u našem gradu?

Jedini način za napredovanje u svakoj fizičkoj veštini je prirodno fizička vežba. Trening počinje zagrevanjem koje se uglavnom sastoji od vežbi istezanja, osnovnih kretanja i padova. Kada ste budući početnik trening može da vas zaplaši ako ga gledate sa strane, kada postanete njegov deo strah nestaje, shvatite da ustvari to što ljudi padaju uz tresak uglavnom ne boli! Aikido nije sport, nema takmičenja pa nema ni prilike da se povredite u nekom nadmetanju osim ako ste prirodno trapavi ili pokušate da neuspešno nadmašite sami sebe ali ni tada to nisu neke ozbiljne povrede.

Nakon zagrevanja na treningu sledi uvežbavanje tehnika, najčešće u paru kod kojih onaj koji tehniku izvodi to radi na partneru koji mu u tu svrhu "pozajmljuje" svoje telo. Podrazumeva se da učenje veštine pretpostavlja učenje obe ove uloge, onoga koji baca i onoga koji biva bačen u nekoj tehnici. Da bi sve ovo bilo moguće mora postojati poverenje između svih koji zajedno vežbaju i koji vremenom počnu da komuniciraju novim telesnim jezikom, jezikom aikidoa. Najlepše u procesu učenja i napredovanja u celoj veštini je da do njega zapravo dolazi bez nekog našeg voljnog napora, učimo najbolje ako uspemo da se opustimo i pustimo da naše telo nesvesno odgovori na izazove tehnika, slično kao kada smo kao dece učili da hodamo ili da plivamo. Kada počnete u godinama kada više niste deca da učite da se opustite kao oni to ume da bude i doživotno iskušenje!
Ono po čemu je aikido jedinstven i drugačiji od drugih borilačkih veština je da njenom vežbanju podsticanje agresivnosti nije ni sredstvo a ni cilj što je različito od bilo koje druge borilačke veštine ili sporta!

Kako se bez agresije dolazi do efikasnog sistema samoodbrane koji se u pomenutim godinama sa početka teksta širio svetom kroz efikasnu praksu mnogo više neko kroz same ideje koje je nosio svako koga ova tema interesuje moraće da potraži na treningu u nekom od mnoštva aikido klubova. Ako se sa ovom veštinom niste sreli nema mnogo smisla posebno opisivati tehnike, bilo bi dosadno kao da vam neko prepričava kako se vozi bicikl, pogledajte trening i što je mnogo bolje oprobajte se u njemu.

Kod izbora organizacije, kluba i instruktora gde ćete vežbati morate sami malo da se pomučite - kao i u svemu trebaće vam i dosta sreće. U slučaju pogrešnog izbora izgubićete vreme ili novac, pre par vekova pogrešan izbor bi vas verovatno olakšao za glavu! Ako nađete sebe u aikidoau ili on nađe vas ostaćete mu verni ceo život.

Aikido je jedna od retkih fizičkih aktivnosti koju možete sa zadovoljstvom upražnjavati do duboke starosti i stalno se u njemu menjati i napredovati. Po pravilu, niko nije ostao u aikidou iz razloga zbog kojih je na početku počeo da trenira. Bolja kondicija, smaljivanje viška kilograma ili savladavanje veštine da nekom zavrnete ruku su samo sporedne koristi od praktikovanja ove veštine. Velika ideja O senseja Moriheja Uešibe Japanca malog rastom ali velikog čoveka koji nam je podario aikido je mnogo veća od ideje zatezanja zadnjice tako da ako vas aikido zainteresuje od početka uronite u njega celim svojom bićem i iz sve snage!

Pre 35 godina ja sam to učinio na taj način, dokaz da je vredelo su godine koje su sledile.